“The Restless”: Realističan prikaz mentalne bolesti

Idiličan porodični odmor na moru. Mama drema na plaži dok njen sin i njegov otac rone na dah, a zatim jure motornim čamcem. Odjednom tata skače u vodu, govoreći svom sinu, koji ima možda sedam ili osam godina, da sam uzme čamac, a on će plivati do obale. Da li dečak zna da upravlja ovim čamcem? Može li otac zaista plivati ovako daleko? Šta bi moglo da pođe po zlu i da li je sve zaista tako divno kako vidimo na početku? Neće nam trebati dugo da otkrijemo pravu istinu.

Damien je relativno uspešan slikar, oženjen Leilom, a njihov mladi sin obožava svog ekscentričnog, impulsivnog i nepredvidivog tatu, ali ćemo ubrzo shvatiti da se iza tog naizgled ekstravagantnog načina života krije nešto mnogo, mnogo ozbiljnije. Naime, Damien je zapravo mentalno bolestan i pati od bipolarnog poremećaja, zbog čega je u jednom trenutku u euforičnoj fazi, a već u sledećem potpuno depresivan. Inače, redovno uzima tablete, bliži mu se sledeća izložba, a on tvrdi da pod terapijom nema inspiracije za slikanje. Naravno, takvo stanje neće doneti nikome ništa dobro: ostaje budan danima, upada u učionicu svog sina i pravi scenu u lokalnoj pekari. Belgijski reditelj i scenarista Joachim Lafosse, koji se ovim filmom takmičio za Zlatnu palmu na festivalu u Kanu, polako nas uvodi u ritam Damienovog ludila i prikazuje patnju ove porodice. Dok njihovom sinu ili prijateljima Damienovo ponašanje u početku možda deluje simpatično, zabavno i cool, Leili je jasno šta se događa i svesna je da je to samo početak.

Damien će se uskoro početi sve maničnije i nenormalnije ponašati, te dovoditi u opasnost ne samo samog sebe, već i svoje najbliže. “The Restless” je uspeo da izbegne upadanje u klišee, te celu ovu potresnu i dirljivu dramu o jednoj porodici čiji član pati od ozbiljne mentalne bolesti i kako se svi oni nose sa njom, Lafosse režira sigurnom rukom. Iako niko ne izgovara reč „bipolarni“ do praktično kraja filma, shvatamo od početka da je to ono sa čim se lik Damien suočava, a Leilina jedina briga je da svi budu bezbedni. Opet, to što Leila brine o svima ne znači da o njoj ne treba da se brine.

Osim Damiena (Damien Bonnard) i Leile (Leïla Bekhti), odličan je i klinac (mladi glumac Gabriel Merz Chammah) koji glumi sedmogodišnjeg Aminea, klinca koji je zapravo i najveća žrtva očeve dijagnoze. Dečaka koji će u kratkom vremenskom periodu proći sve moguće faze, od beskrajne ljubavi prema ocu, pa do smrtnog straha zbog njegovog ponašanja. Damienov menadžer, galeristi i prijatelji u početku ga čak savetuju da stisne gas i što pre završi slike za predstojeću izložbu, ali Leila vrlo dobro zna gde će ga taj pritisak odvesti. Dobro zna šta ih čeka. Niko ne razume Damienovo stanje bolje od Leile, a tragedija je upravo u posmatranju njene borbe da povrati deo svog identiteta i zaštiti svog sina. “The Restless” je sniman tokom pandemije korona virusa 2020. godine, neki likovi nose maske, što samo dodatno pojačava osećaj anksioznosti i izolacije u celoj priči. Svet koji je Lafosse stvorio u svom najnovijem filmu bolno je istinit.

Lafosse ima iskustva sa ovakvim slučajem zbog situacije u sopstvenoj porodici jer mu je otac prošao kroz isto, pa je ujedno jednim delom i u tome pronašao inspiraciju za snimanje filma. Takođe, ovo mu nije prvi film koji zadire u porodične odnose: njegov “After Love” (2016) pričao je priču o paru sa dvoje dece koji je pred razvodom, dok je “Our Children” (2012) baziran na istinitom događaju koji je potresao Belgiju – ubistvu petoro dece koje je počinila njihova majka. Dakle, Lafosse je i te kako značajno ime belgijskog filma, vrlo iskusan (debitovao je još davne 2006. godine) i sposoban da se uhvati u koštac sa ozbiljnim temama. Ovde je to svakako potvrdio.

Kada se podvuče crta, “The Restless” nije savršen, ali je svakako jedan od najboljih i najrealističnijih prikaza mentalne bolesti na filmu u poslednje vreme. Potresna, empatična, emotivna i izuzetno realistična drama sa potpuno zaokruženim likovima i glumcima koji su sva ta kompleksna i različita stanja uspeli perfektno izneti. Ali, ovo je na kraju ipak šou Damiena Bonnarda koji nije propustio priliku da pokaže svoje glumačke sposobnosti.