The end of The Affair

Serija „Afera“ izraelskog autora Hagai Levi i autorke Sarah Treem od prve epizode fascinira kompleksnim i dubiozno promišljenim karakterima koji su predstavljani u svoj svojoj ljudskosti i paradoksalnosti. U tom smislu uopšte ne čudi činjenica da je Levijev autorski prvenac (u kojem je prvi put sarađivao i sa Treem, kao koautorkom i piscem)  upravo serija „Be’Tipul“ u svojim potonjim inkarnacijama širom sveta, pa i kod nas, poznata kao „Na terapiji“. Očigledno fascinirani ljudskom psihom i prirodom međuljudskih odnosa, ovo dvoje autora su kroz seriju „Afera“ nastavili svoje preispitivanje. S tim što su, u ovom slučaju, narativ podigli na viši nivo. Da bi ispričali priču o preljubi, zločinu i kazni, autori su se odlučili za „rašomonski“ pristup – predstavljaju nam dve perspektive jedne iste priče, oba aktera preljube pričaju priču onako kako su je oni videli.  Ovim Levi i Treem do najsitnijih detalja opisuju svu složenost intimnog ljudskog doživljaja „realnosti“ i na taj način nam dodatno približavaju svoje harizmatične junake i njihove motivacije, emocije, uzroke njihovih akcija… Sem što su lične i ljudske, te dve perspektive su i ženska i muška perspektiva, a Levi i Treem su ih izgradili bez banalnosti i stereotipa, već inteligentno detektujući sve sitnice koje arhetipski razdvajaju mušku od ženske percepcije.

View this post on Instagram

Welcome to the end of the world. Don’t miss the final chapter of #TheAffair this Sunday on #Showtime.

A post shared by The Affair on Showtime (@sho_theaffair) on Oct 28, 2019 at 12:30pm PDT

Priča prati ljubavnu aferu Noah Solloway  (Dominic West) i Alison Bailey (Ruth Wilson) . Noah, pisac koji se bori za afirmaciju, oženjen je sa Helen (Maura Tierney), kćerkom bogatog i uspešnog književnika, koja mu je srednjoškolska ljubav i sa kojom ima četvoro dece. Noah i Helen odlaze na odmor u Montok, gde Noah upoznaje konobaricu Alison. Alison je udata za Cole Lockhart (Joshua Jackson), čija je porodica veoma poznata u ovom ribarskom mestu. Brak Alison i Cola obeležila je stravična tragedija u kojoj se njihov petogodišnji sin udavio u okeanu. Kroz četiri sezone ove brilijantno napisane i režirane serije, naši junaci su prošli kroz mnoge peripetije, ljubavne zanose, zataškani zločin (koji je potka zapleta prve dve sezone) muke, patnje, suočavanja sa sobom, odrastanja i odbijanja da se odraste… Od druge sezone, autori su i dodatno usložili perspektivu, te su priče ispričane i iz vizure Helen i Cola, a kasnije još nekih značajnih sudionika drame.. Epizoda pred finale četvrte sezone u kojoj vidimo dve perspektive Alisoninog doživljaja (realnost kakvu je priželjkivala i onu koja se desila) verovatno je jedna od najbolje napisanih epizoda neke serije ikad…

Na nivou miljea, koji je podjednako minuciozno oslikan kao i karakteri, autori serije kontrastiraju dva sveta – gradski, Njujorški život sa svojim stilom i vrednostima i živopisni svet surfera i krijumčara ribarskog mesta Montok na istoku Long Ajlenda… Montok je istovremeno i nostalgičan i misteriozan  –  postepeno otkrivamo zakulisne radnje koje se protežu kroz generacije…

Zajedno, Njujork i Montok oslikavaju onu zaboravljenu Ameriku koja spaja rokenrol i country i koju prepoznajemo u pesmama Lucinde Williams, Tom Petty-ija, Beach Boys-a, u glasu Mare Winningham (koja igra i majku Lochartovih) i naravno Fione Apple (koja je i autor i izvođač teme za špicu).

 

„Aferu“, odlikuje i atmosferična fotografija, koja, zajedno sa scenografijom i kostimom, oslikava unikatan  vizuelni identitet ove serije.

Zahvaljujući sofisticiranoj režiji (koju između ostalih potpisuju i takvi majstori kao što je John Dahl, Jeffrey Reiner ili Agniezska Holland)  tananom portretisanju i višeslojnošću teksta, kao i svom talentu, umetničkoj zrelosti i zavidnom emotivnom rasponu, glumci koji tumače glavne likove odigrali su u Aferi svakako najbolje uloge u svojim karijerama… – o čemu svedoče i brojne nagrade koje su osvojili za svoju igru…

I tako, u superlativima, dolazimo do pete i finalne sezone ove intrigantne serije. Autori ulaze u petu sezonu bez dvoje od četvoro glavnih glumaca i cele jedne linije priče koja je završena i emotivno zaokružena u katarzičnoj poslednjoj epizodi četvrte sezone… Jedno pitanje je ostalo bez odgovora… ali, nije li tako i u životu…

Peta sezona donosi mnogo začuđujućih odluka, neujednačen kvalitet epizoda, gde se autori povremeno potpuno gube u perspektivama likova koje ne poznajemo dobro, te nas samim tim ni ne zanimaju previše, a i nisu vitalni za priču (npr. sudbina Noine devojke Janelle)… Počinjemo i da se pitamo šta je uopšte priča finalne sezone….

S jedne strane imamo Nou i Helen u njihovim odvojenim životima koji kao se ponovo spajaju, a sa druge strane imamo odraslu Joannie (kćer Alison i Cola, koji igra Anna Paquin) u još jednoj distopijskoj viziji nedaleke budućnosti, kako traga za odgovorima i svojim identitetom i pokušajima da spase planetu koja posustaje zbog nemara predaka..

Istini za volju, neke od tih paralelnih tokova i novih tema, scenaristi i reditelji Afere majstorski razrađuju i vode…  Me too tema je obrađena studiozno, pažljivo analizirana „sa svih strana“, istovremeno predstavljajući i manipulacije ovim trendom, kao i pitanje lične odgovornosti, čak i u slučaju nenamernog previđanja osećanja drugog čoveka…  Epizoda u kojoj se Siera (Emily Browning) psihofizički raspada suočena sa situacijom u kojoj potpuno sama vodi računa o novorođenčetu, takođe je brilijantno izvedena..  Ipak, epizode se nižu i mi smo zbunjeni… Konačno, kristališe se mudro promišljena tema, koja je provejavala kroz celu sezonu, ali je zbog povremenih stranputica nismo u potpunosti razaznali… To je tema svih tema – suočavanje sa posledicama svojih akcija – kako su se odrazile na nas, a kako na naše najbliže, na našu decu… Whitney je zauvek obeležna Noinom preljubom i njegovim nepromišljenim potezima, baš kao što je i Joanny zauvek obeležena svešću da je njena majka izvršila samoubistvo. Da li je moguće prevazići traumu, da li je promena moguća…   Ili je transgeneracijska bol neizlečiva? Izgleda da autori „Afere“ veruju da jeste. Finalom ove serije odzvanja  misao – „If pain can echo through generations, so can love…“  Afera se završava slaveći porodicu, život i ljubav…  Sve kockice se uklapaju, stvari dolaze na svoje mesto, pun krug je zatvoren…  Pomalo didaktično, čak i  pomalo bajkovito… I dok uplakani plešemo uz The whole of the moon u izvođenju Fione Apple, dok sunce zalazi nad Montokom i u daljini se vidi još samo čuveni svetionik… mogli bi se zbuniti samo cinici u nama…  Jer, ko bi, nakon svega, očekivao srećan kraj…