Sve torte Bernar Anri Levija

Vest da je francuski filozof, pisac i reditelj Bernar Anri Levi u Kulturnom centru Beograda, na početku razgovora o njegovom filmu „Pešmerga“, pogođen tortom koju su bacili pripadnici levičarske organizacije Novi SKOJ, obišla je svet munjevitom brzinom.

Mladi srpski komunisti su gađali Levija zbog, kako su rekli, zalaganja za bombardovanje Srbije 1999. i odbranu NATO interesa širom sveta dok su se međunarodni mediji bacili na pretresanje još jednog u nizu „slatkih incidenata“ vezanih za francuskog filozofa, prilično nepopularnog ne samo u Srbiji već i u drugim zemljama, a ponajviše u njegovoj, Francuskoj. Naime, akcija u Beogradu je bila osmi hitac tortom na filozofa.

Noel Godan, belgijski glumac, komičar i satiričar, koji je od 1969. pogodio više desetina slavnih ličnosti tortama ima poseban pik na Levija. Zbog njegove, kako je naveo „monstruozne ozbiljnosti u kojoj tvrdi da je Sartr današnjice i najtalentovaniji pisac svoje generacije“, Godan je organizovao 6 „slatkih“ zaseda Leviju između 1985. i 2015. godine, u kojima ga je redovno gađao tartom punjenim šlagom i sa malo čokolade odozgo. Levi je jedini od svih Godanovih mušterija, među kojima su bili Bil Gejst, Žan Lik Godar, Margaret Diras, redovno reagovao histerijom, pa čak i nasiljem kao što je 2015. pokušao da se obračuna sa svojim progoniteljima u crkvi Svetog Loupa u belgijskom Namuru. Komentarišući Levijevu agresiju Godan je veselo rekao: „Ah, pa on uvek reaguje sa neverovatnom hrabrošću i nekontrolisanom arogancijom“. Filozof je, baš kao beogradski, napad iz 2015. nazvao „…parafašističkom provokacijom jer je lice, za čoveka, sveto mesto, koje se ne sme dirati makar napadnuto i tortom“. Ne znamo šta Levi, na primer, onda misli o bubuljicama ili o preteranom izlaganju suncu, ali Godan je samo pokrenuo talas napada tortama za koje se, s pravom ili ne, sumnja da ih Levi sam orkestrira kako bi privukao medijsku pažnju.

Komičar je organizovao napade 1985, 1988, 1995, 1998, 2000. i 2015. u Francuskoj i Belgiji. Da je „love and hate relationship“ između razdrljenog Levija i prankster komuniste Godana inspirisao i druge napadače pokazuje slučaj „tortiranja“ iz 1994. na konferenciji za štampu, posle premijere filma „Bosna“ na Kanskom filmskom festivalu. Tada je, takođe pogođen tortom, izjavio da su ga sigurno gađali Srbi pošto je u filmu prikazao stradanje bosanskog naroda tokom rata u toj zemlji. Ipak, jedini prisutni Srbin na toj konferenciji, tada novinar Studija B, a sada direktor Jugoslovenske kinoteke, Jugoslav Pantelić, tvrdi kako ga on sigurno nije gađao tortom i da je i tada baš kao i juče posle incidenta u Kulturnom centru sumnjao da Levi sam organizuje ove napade. Napad koji sigurno nije organizovao, i to dvostruki, se desio 2006. na promociji njegove knjige na pariskom Sajmu knjiga: protivnici invazije zapadnih snaga na Libiju, invazije koju je Levi zdušno podržavao, pogodili su ga sa čak dve torte pravo u glavu.

Animozitet prema najslavnijem francuskom filozofu i samozvanom nasledniku Sartra koji se potpisuje (i predstavlja) impozantnom skraćenicom BHL postao je viralni „running joke“.

Njegov imidž s razdrljenom košuljom maltene do grudi, aura intelektualca zavodnika bonvivana, spremnost da ga probude u sred noći kako bi komentarisao friški oružani sukob i revolucije mahom u zemljama Trećeg svetu i učestvovanje u bilo kakvoj vrsti televizijskog programa ismeva najveći deo francuske javnosti.

U tome im pomaže i sam Levi sopstvenim frivolnim zaključcima o svemu i svačemu, prvenstveno politici, a najveći blam je napravio 2010. kada je u svojoj knjizi „O ratu u filozofiji“ citirao izmišljenog francuskog filozofa Jean-Baptiste Botula i njegove teorije o Kantu, ne znajući da je Botul imaginarni lik satiričara Frédéric Pagès-a koji ismeva francuske medijske filozofe upravo preko samoproklamovanog pravca „botulizma“. S tim u vezi Bernar Anri Levi je postao parodijski primer savremenog rent-a-intelektualca spremnog da bude i na majdanskom trgu za vreme ukrajinske revolucije i u opkoljenom Sarajevu i u Siriji, te da o svemu tome snima moralno-etički uzvišene dokumentarce, ali i da, u nekoj zapadnjačkoj verziji „Parova“ ili „Farme“, silikonskim lepoticama objašnjava dijalektički materijalizam Marksa i Engelsa. Zato bi događaj sa Beldoksa trebalo posmatrati kao zabavu per se. Da li je Levija trebalo pogoditi tortom zbog podrške NATO bombardovanju Srbije procenite sami, ali da li je u tome uživao – sigurno jeste! Da ne bude zabune: mislim na tortu!