Da li imate preko 18 godina?

Stripovi koji su obeležili srpsku strip-scenu u 2021.

Sada već tradicionalno, petu godinu zaredom, Before After predstavlja presek izdanja u još jednoj, za strip-izdavaštvo, zanimljivoj godini…

Pre svega, još prošle godine smo se zapitali da li da povećamo broj mesta, jer izdavaštvo u Srbiji raste? Menja smer, bolje rečeno… U 2021. su mali izdavači krenuli u ozbiljne pohode i dobili smo Stalker, okrenut sofisticiranim, artističkim naslovima, zatim Najkulu, koja će dašak svežine uneti novim karikaturalnim i humorističkim naslovima frankofonog stripa, te Pergam, zahvaljujući kome će posustali Bonelijevi naslovi – ali i neki dosad manje poznati srpskim čitaocima – dobiti novo ruho.

Veseli četvrtak i Čarobna knjiga nastavili su u ritmu na koji smo već navikli, dok je preostale izdavače donekle usporila epidemiološka situacija. Kao i dosad, akcenat će biti na autorskoj različitosti i tematskoj širini koju deveta umetnost nudi. Zbog toga jednom predstavljeni dugi serijali tokom prethodnih godina neće biti opet uvršteni, kao ni oni naslovi koji su nedavno već objavljeni u Srbiji. A stripski šampion je uvek ono ostvarenje koji svojom autentičnošću nadmašuje ostale, bilo da se radi o autorskom pečatu, nostalgiji ili fenomenološkoj važnosti…

Dani peska (Čarobna knjiga)
Autor: Eme de Jong, prevod: Darko Tuševljaković

Ovo ostvarenje je objavljeno krajem godine, ali je temom i pristupom odmah odskočilo. Naime, holandska autorka Eme de Jong je obradila fotografiju, odnosno način na koji ova umetnost prenosi poruke, kroz prizmu stripa. Za razliku od poznatog “Fotografa”, u kome su autori kombinovali fotografije i strip-panele, De Jongova ih je nacrtala. Radnja prati mladog Džona Klarka na njegovom prvom velikom zadatku i pokušaju da izađe iz senke pokojnog oca, takođe fotografa. Mladi Njujorčanin se dotad mahom bavio dokumentovanjem života u lokalnoj afroameričkoj zajednici, da bi najednom prešao pola SAD i našao se u tzv. Prašnjavoj činiji, južnom delu Amerike, čija je teritorija tridesetih godina prošlog veka bila pod udarom peščanih oluja, koje su je opustošile. Njegov projekat ima za cilj da prikaže patnju tamošnjih žitelja, kojima mladi fotograf nije ni najmanje zanimljiv, državnim organima, s ciljem da im pomognu. Na njemu je da se prilagodi prilikama, ali i da preispita sopstvenu ulogu u životu namučenog stanovništva, baš kao i bavljenje poslom koji je odabrao… Jedno od onih dela koje se čita u dahu i ne ispušta do poslednje strane!

Džon brzo shvata da borba protiv peščanih oluja nije jedina u kojoj će učestvovati…

Drakula (Čarobna knjiga)
Autor: Žorž Bes, prevod: Olja Petronić

Adaptacije proznih romana nisu zahvalan zadatak, bilo da se radi o filmu ili stripu. Međutim, za razliku od nekadašnjih, kratkih i naivnih pokušaja prebacivanja proznih narativa u grafički, moderna forma grafičkih romana nudi autorima praktično neograničenu slobodu. Premda se radi o priči dobro poznatoj ljubiteljima horora, ona je, kroz brojne adaptacije, odavno iskočila iz prvobitnih okvira. Žorž Bes nije štedeo svoj talenat: minucioznim linijskim potezima i briljantnim chiaroscuro-m od prve do poslednje strane daje novi život storiji o grofu Drakuli, Džonatanu i Mini Harker, te profesoru Van Helsingu. Klasična pripovest Brema Stokera doživela je jednu od svojih najboljih adaptacija i ovo ostvarenje verno dočarava zastrašujuću atmosferu literarnog predloška.

Pogled u lice Drakule i podsećanje da besmrtnost ima svoju cenu…

Gideon Falls 1: Crni ambar (300 čuda)
Scenario: Džef Lemir, crtež: Andrea Sorentino, prevod: Aleksandar Joksimović

Dobrodošli u Gideon fols! Reč je o dosad najintrigantnijem delu Džefa Lemira. Možda se na prvi pogled ne čini tako, jer su zabačeno mesto u koje je smeštena radnja, kao i postavka junaka (psihijatrijski pacijent, sveštenik koji preispituje svoju veru i dr.) tipični za horor priče. Međutim, ono što ovaj strip izdvaja od sličnih priča je maestralni prelaz između dve dimenzije, ako ne i putovanje kroz vreme (?)… Baš kao i putovanje kroz ljudske psihe. Sorentino je radeći na ovom naslovu potpuno crtački sazreo. Njegov izlomljeni grafički izraz dočarava jezovitu atmosferu već pri prvom pogledu na lice nekog od junaka. On je jedan od crtača nove generacije, čije table ne počivaju samo na konvencionalnim pretpostavkama, već i – dizajnu table. Za to su ključni ponekad divlji položaji panela i njihova sablasna dubina, jer kao da na trenutke ovaj strip čitamo kroz špijunku. Još, uloga boje u stripovima poslednjih godina postaje važnija od osnovne linije, pa tako i uloga kolorista, a ovde je to veteran Dejv Stjuart.

Šta se krije iza prokletstva Crnog ambara?

Konan hronike 6: Smrt na Crnoj obali i druge priče (Darkwood)
Scenario: Roj Tomas, crtež: H. Čejkin/Dž. Busema, prevod: Andrija Mihajlović

Darkwood je ovom prelepom knjigom završio takozvanu Sagu o Belit, kraljici Crne obale, započetu u prethodnoj knjizi. “Smrt na Crnoj obali” ujedno zaokružuje i prvih sto brojeva Marvelovog “Konana varvarina” i donosi vrhunac klasičnih priča o svačijem omiljenom varvarinu. Konana će sudbina jednom odvesti do trona Akvilonije (čitali smo “Kralja Konana”, u ostalom)… No, pre toga, uz gusarku Belit kraljevaće južnim delom hiborijskog sveta, gde će konačno uslediti, makar i indirektan, susret s moćnim čarobnjakom Tot-Amonom. Pratiće Belitinu želju za osvetom, ali i pohlepu koja će dovesti do njenog pada, spoznavši iznova da je za njega najveće blago sloboda da mačem kroji sopstvenu sudbinu. Nezaobilazno štivo za sve ljubitelje Simerijančevih avantura.

Poslednja plovidba legendarnog broda “Tigrice”

Zlatno doba 1 (Komiko)
Scenario: R. Morej/S. Pedrosa, crtež: S. Pedrosa, prevod: Olja Petronić

Ovaj naslov je realizovan na talasu jačanja položaja autorki i junakinja u modernom stripu, ali i u popularnoj kulturi uopšte. Dela poput romana Nila Gejmena, “Koralina i tajanstveni svet”, odnosno “Uspavana i vreteno”, ili crtać “Zaleđeno kraljevstvo”, postavili su nove standarde. Za Roksan Morej je “Zlatno doba” debitantsko ostvarenje, a ona i Pedrosa su ovde koscenaristi. Zahvaljujući takvoj saradnji, glavna junakinja je jedna hrabra, mlada žena, dok muški protagonisti nisu neranjivi i bez mane.

“Zlatno doba” je prava moderna bajka, koja, pored toga što joj ne manjkaju princeze i vitezovi, otvara pitanja socijalne pravde i jednakosti. S druge strane – i Pedrosin crtež je bajka za sebe. Osnovna linija nije crna, a on naizmenično koristi toplu i hladnu paletu boja, u skladu s tempom radnje, atmosferom koju želi da dočara ili emocijama junaka. Ipak, možda su najzanimljivi detalji – njihova putovanja; odnosno, to kako Pedrosa prikazuje protok vremena: kroz nekoliko sukcesivnih, duplih splash strana!

Strip obiluje oniričkim sekvencama…

Životinjski zamak 1: Gospa Bangalor (Makondo)
Scenario: Gzavije Dorison, crtež: Feliks Delen, prevod: Goran Kostrović

Životinje se, kao junaci stripova, pojavljuju u raznim varijantama, ali uglavnom kao antropomorfni protagonisti. Primera je mnogo, počevši od Diznijevih junaka, do kultnog “Mausa”, gde su čitave nacije prikazane kao određena životinjska vrsta. Međutim, ovde su autori želeli da prikažu nešto drugo, oslanjajući se na Orvelu “Životinjsku farmu”. Napušteni zamak pretvoren je u farmu-republiku, čiji je predsednik jedan bik, koji vlada uz pomoć pseće milicije. Živina, zečevi, mačke i dr. vrste životinja se nalaze u konstantoj pretnji i prinuđeni su da nešto preduzmu za sopstveno dobro, ako ne i gole živote. Sjajna alegorijska storija koja je došla u, reklo bi se, pravom trenutku, jer su politički režimi na korak od tiranije sveprisutni, a opet, crtež kome ni najveći sitničari ne bi mogli pronaći manu, garantuje uživanje u čitanju. Jedno od najlepših Makondovih izdanja.

Naslovna strana prvog od četiri najavljena albuma

Spiru i Fantazio 1 (Čarobna knjiga)
Scenario i crtež: A. Franken, Ž. Dark, Žiže, prevod: Ilija Čanak

Koliko je ovaj serijal važan, govori činjenica da je po njemu ime dobila i jedna od najčuvenijih strip-revija u istoriji, “Spiru”. Glavni junak je, krajnje neobično, jedan snalažljivi hotelski portir! Njemu se vrlo brzo pridružio brzopleti Fantazio, a na mestu autora našao Andre Franken i ono pravo je moglo da počne. Naime, “Spirua” je popularizovao upravo stripski otac Gaše šeprtlje. Junaci stripa postaju novinari, pridružuje im se otkačeni Marsupilami, radnja prebacuje u seoce Šampinjak, a kasnije se pojavljuje i Spiruv arhineprijatelj – Zorglub… Frankenov opus na ovom serijalu će Čarobna knjiga objaviti u šest integrala. Klasik ispred koga se nalazi samo Eržeov “Tintin” (a nećemo se iznenaditi ako i “Tintina”, nakon “Asteriksa”, “Taličnog Toma” i “Iznoguda”, ugledamo u izdanju sada već neprikosnovene Čarobne knjige).

Akcija, humor i britka satira su glavne karakteristike serijala

Natan Never 1 (Golconda/Forma B)
Grupa autora, prevod: Nikola Tasić

“Natan Never” je Bonelijev naučnofantastični klasik. Jedan je od serijala nastalih zahvaljujući uspehu “Dilana Doga” i “Martija Misterije”, jer je Boneli decenijama bio rezervisan za vestern tematiku. Glavni junak je specijalni agent, čovek čiji je život obeležila porodična tragedija za koju krivi sebe. Čitav serijal je supostavljen u odnosu na, isprva nejasan, događaj iz Natanove prošlosti i predstavlja odgovor autora na pitanje kako se nositi s posledicama svojih grešaka. Takozvana Banda sa Sardinije, trio koji čine Mikele Meda, Bepi Vinja i Antonio Sera, ogromni su zaljubljenici u naučnu fantastiku i svoj serijal obojili su atmosferom koja mnogo duguje filmskim klasicima, poput “Istrebljivača” ili “Odiseje u svemiru”, ali i delima Isaka Asimova i dr. velikana. Pored toga, “Natan Never” je jedan od najboljih primera pažljivog world building-a u stripovima i saga koja je uz rame s jednim “Kenom Parkerom”.

Za većinu vizuelnih detalja u serijalu je najzaslužniji sjajni Klaudio Kastelini, koji je, nažalost, nacrtao samo tri epizode, iako je dugo crtao naslovne strane…

Nindža kornjače: Poslednji ronin 1 (Golconda)
Grupa autora, prevod: Bojan Marković

Ovo je priča o tome kako su završili naši stari znanci, doduše, mahom iz crtaća – mladi mutanti Nindža kornjače. Kornjače pre svega više nisu mlade; zapravo, jedina preostala kornjača. Poslednji preživeli iz popularne družine postaje ronin, lutajući samuraj, ali i mnogo više od toga. Naime, kako bi mogao da se osveti, naš junak je ovladao svim borilačkim veštinama, prateći dnevnik učitelja Splintera. Njegov protivnik je Sekačev unuk, diktator, a radnja se odvija u distopijskom Njujorku, nekoliko decenija u odnosu na onu poznatu iz crtaća. Premda su Kornjače svoje živote u popularnoj kulturi i otpočele na stranama stripa, srpskim fanovima su poznate kroz crtanu seriju, jer smo od stripa videli tek tragove… Sve dosad.

Iz Golconde je pristigao grafički roman u maniru “Povratka Mračnog viteza”, čija je jedina mana što na trenutke previše liči na najpoznatiji strip o Betmenu…

Ko je kornjača s crnim povezom?

Noć (Stalker)
Autor: Filip Drije, prevod: Nikola Živanović

Jedan od onih naslova koji nisu za svakoga; nisu za većinu, čak. No, većini se ne obraća ni autor, a ni novi izdavač prefinjenog ukusa. Koliko god to zvučalo pretenciozno, Stalker je okrenut ostvarenjima zbog kojih strip smatramo umetnošću, a ne samo medijem ili zabavom. U vreme nastanka “Noći”, sredinom sedamdesetih, Drije se suočio s gubitkom supruge. Svoju bol je pretočio u strip-fantazmagoriju na čijim su stranama emocije gotovo opipljive. Autor se prema kraju postavlja krajnje pesimistično i halucinantnim, vizionarskim crtežom, prikazuje kako izgleda put bez povratka… Poput “Bezimene” Nine Bunjevac pre tri godine, “Noć” će svoje čitaoce izvesnije naći među pasioniranim ljubiteljima slikarstva, filma i književnosti, nego među konvencionalnom strip-publikom, upravo zato što je neke priče na ovakav način moguće predstaviti samo kroz stripsko pripovedanje; paradoksalno, tako da se ne svide ovima drugima.

Posvećenost detaljima kakva se retko viđa…

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: