Da li imate preko 18 godina?

Šta nam rade

U susret predstojećem izdanju festivala nesvrstanog stripa NOVO DOBA razgovarali smo sa Johannom Marcadé-Mot i pokušali da saznamo šta nam to rade.

2015-BA-Matrijarsija-NK-1

U susret predstojećem izdanju festivala nesvrstanog stripa NOVO DOBA – koji će biti održan širom Beograda, Zemuna i Pančeva od 22. do 27. septembra – razgovarali smo sa Johannom Marcadé-Mot i pokušali da saznamo šta nam to rade, i šta Novo Doba priprema za šesto izdanje najmarkantnije manifestacije u kulturnoj ponudi srpske prestonice. Kako najavljuju iz Novog Doba: Malo besposledične kolektivne paranoje. Malo neopravdanog mešanja utisaka i povoda. Malo odgovora bez pitanja. Malo nevaspitanog upiranja prstom. Sve zajedno globalni problemi u mikroskopskim intenzitetima na svakoj pojedinačnoj površini kože.

2015-BA-Matrijarsija-NK-41

Izdvajaju se tri velike izložbe: Bernharda Xilko (galerija Štab, 22. septembra), Moolinex i Aurélie William Levaux (Ulična galerija, 25. septembra), subotički strip (CZKD, 27. septembra), kao i izložbe Anne Ehrlemark (Matrijaršija, 23. septembar), radio Študent (Nova Elektrika, Pančevo, 26. septembar). Novo doba će ugostiti, uposliti, udružiti i upriličiti niz neformalnih i formalnih radnih i neradnih celodnevnih i noćnih aktivnosti namenjenih samim umetnicima i publici.

Festival je do prošle godine održavan na proleće, od od prošle godine u septembru. Koji su bili razlozi sa promenu termina, i da li to na neki način menja stvari za vas? I dalje možete da računate na lepo vreme.

Glavni razlog je bio više praktične prirode, zato što su pomereni svi rokovi za prijavljivanje projekata za podršku od strane Grada Beograda i Ministarstva kulture. Tako da nismo mogli da računao na podršku koja nam je neophodna u uobičajenom terminu. Postoji i drugi razlog, a to je da je većina festivala sa kojima sarađujemo ili na kojima gostujemo u junu mesecu, tako da smo prošle godine po prvi put mogli da odemo, na primer, na Škver festival u Malom Lošinju puni energije, dok smo ranije uvek stizali posle našeg festivala, skroz izmoreni. Vreme će biti dobro, jedina poteškoća je što se ljudi nakon leta sporije vraćaju u tokove pa je malo otežana komunikacija sa učesnicima, ali to i nije neki realan problem.

Format ostaje sličan – okupirate brojne prostore u Beogradu i Pančevu, a baza i akcenat programa je na kvalitetnim izložbama.

Da, a uz to od prošle godine imamo i Matrijaršiju kao centralno mesto, pa ćemo tokom prvih nekoliko dana imati razne radionice, a dosta gostiju će i spavati ovde. Dosta je dobro da imamo jedno centralno mesto okupljanja, iako možda nije toliko “centralno” ako pričamo o samoj lokaciji. Ima i nekih novih prostora, kao što je Apolo u Pančevu, koji je odlično opremljen za koncerte, zatim otvaramo festival u galeriji Štab, a zatvaramo u CZKD-u gde smo do sada obično otvarali program.

Matrijaršija je aktivna i tokom cele godine, to je nova situacija za vas. Koliko to olakšava i pomaže pripremi samog festivala, jer pored toga sada redovno održavate i programe u svom kulturnom centru koji ima specifičan format i ambijent?

Ima i dobrih i loših strana. Ona “loša” je što  mnogo više radimo preko godine i zapravo se manje bavimo festivalom dok radimo na novim dešavanjima. Ali zato su u pitanju dobre stvari, svi smo na okupu i ljudi su više uključeni.

Da li vam prija što ste u Zemunu, izdvojeni od centra grada, ili je izazov privući publiku?

Da smo u centru svakako bi imali malo više ljudi. Uglavnom je porodična atmosfera, ali ima dešavanja na koja dođe baš dosta ljudi. Ranije smo bili u Pančevu, tako da smo mi navikli na to, i prija nam za sopstveni rad.

Novo Doba stvara specifičnu zajednicu autora oko sebe. Kako dolazite do ljudi koje pozivate, pored jednog broja umetnika koji su stalno prisutni?

Sve je preko veze (smeh). Važan je taj ljudski momenat, dosta njih upoznamo na drugim festivalima, ili zaista volimo njihov rad i preko prijatelja uspostavimo kontakt.

Kako bi opisala tip autora koji je gost Novog Doba? Šta je ono što vas najčešće privuče?

Strastveni, ekstremni, kompulzivni… ljudi koji su svojevrsni “ludaci” u smislu koliko su posvećeni onome što rade. Volimo da sarađujemo i sa kolektivima. Tu se manje fokusiramo na same radove koliko na to kako ti kolektivi funkcionišu i kako pristupaju samizdat projektima – uglavnom su to mali izdavači i festivali. Kod većine njih izdavači i organizatori su istovremeno i autori, i štampari ili nekad čak i muzičari. Zanimljivo je kako oni uspevaju da funkcionišu i zato volimo da sa njima razmenjujemo iskustva.

Vi ste razvili neku vrstu neformalne mreže između određenog broja kolektiva iz različitih evropskih zemalja. Svi ste prisutni na većini tih  dešavanja. Kako to funkcioniše i sa kime najbliže sarađujete?

Ta mreža postoji i u širem smislu, po celoj Evropi, a naša zavisi od ljudi koje poznajemo i geografskih okolnosti. Svake godine se pomalo širi. Imamo najdužu istoriju sa Škverom i sa Crack! festivalom u Rimu ili sa F.OFF festivalom u Francuskoj. Svi smo krenuli otprilike u usto vreme, i svi koji ih vode su i sami autori i crtači, kao i mi.

2015-BA-Matrijarsija-NK-21

Da li su polje sito štampe i nezavisni strip ono što je zajedničko za sve vas?

Da. S tim što pojedini događaji imaju svoje fokuse – neki su više posvećeni štampi, neki samo fanzinima. Nama više odgovaraju događaji koji su eksperimentalnijeg tipa, koji ne mešaju klasični i nezavisni strip. Tada i muzički deo programa može da bude malo ekstremniji. Škver je fokusiran na produkciju radova, a mi na prezentaciju. A F.OFF je više kao pravi sajam. Kod nas nema mnogo poente organizovati sajmove, ali mi svejedno imamo štandove izdavača i autora, kako bi i oni sami mogli da se upoznaju sa radovima ostalih.

Došla si u Srbiju iz Francuske pre osam godina. Kako ti je delovala lokalna scena u odnosu na situaciju u Francuskoj, šta te je privuklo?

Prvo sam upoznala Zografa preko kontakta koji je ostavio u jednom svom fanzinu koji sam našla u Francuskoj. Kada sam došla ovde povezao me je sa Wostokom, a on me je upoznao sa celom istorijom jugoslovenskog stripa, pokazao mi je sve što se ovde dešavalo do tada. Htela sam da to predstavim u Francuskoj i radeći na knjizi o stripu u Srbiji i Hrvatskoj upoznala sam najveći deo ovdašnje ekipe. Već je postojala mreža Komikaze-Studio Strip-Stripburger, ali smo sa Novim Dobom želeli da uspostavimo to godišnje okupljanje i mogućnost da se ekipa širi.

Muzički program Novog Doba je u najmanju ruku specifičan koliko i vizuelni. Uglavnom su prisutne izrazito “granične pojave” sa domaće scene, a i šire. I taj deo programa zajednički kreirate ili imate muzičkog selektora?

Nemamo posebnog selektora za taj deo programa, ali bi Mileta (za one koji ne znaju – pevač bendova Klopak za pionira i Dedice) bio muzički selektor, ako bi morali tako da kažemo. Svi imamo svoje predloge, ili je neki bend u blizini na turneji. Ignace koji vodi etiketu No Basement Is Deep Enough uvek radi jedno veče na festivalu, ove godine u Kombinatu. On nam često skrene pažnju na neki bend koji je na turneji, Raša i Bruno učestvuju, a tu su i bendovi naših prijatelja i ljudi koji su u kolektivu.

Da li su ti autori koji su deo ekipe prisutni u programu svakog festivala?

Jesu prisutni, ali izložbe uvek radimo sa novim ljudima. Na sajmu su svi tu i mogu da pokažu svoje radove, to je kao neka kolektivna izložba. Ali ima i onih koji jednostavno dolaze svake godine da budu sa nama kao, naravno, Igor Hofbauer.

2015-BA-Matrijarsija-NK-9

Nažalost nema previše pojava na našoj sceni koje bi održavale nivo produkcije uprkos uslovima i finansijama. Obično se čekaju neka “sredstva” da bi se “projekat” radio. Čini se da se vi trudite da razvijate sopstvene resurse i da imate stalnu aktivnost, bez obzira na te okolnosti. A program Novog Doba je, sa druge strane, izrazito bogat najrazličitijim sadržajima i aktivnostima.

Za festival, na žalost, moramo da tražimo subvencije. Kažem na žalost samo u smislu utrošenog vremena, koje bi mogli da koristimo za nešto drugo. Ali važno nam je da Novo Doba ima besplatan ulaz na sva dešavanja, kao i da gostima možemo da obezbedimo putne troškove, materijale za radionice i ostale potrebe. Imamo baš mali budžet, goste smeštamo kod prijatelja, a sebe ne možemo da platimo. Gosti nas poznaju i znaju kako radimo, tako da se razumemo oko toga da niko ne očekuje honorare. Za godišnju produkciju se trudimo da organizujemo distribuciju naših izdanja na festivalima i kroz druge kanale. To je relativno uspešno i trudimo se da nađemo još knjižara i prijatelja koji mogu da pomognu njihovu prodaju. Na kraju, tu je i Matrijaršija koja funkcioniše sve bolje i bolje.

Kako bi opisala ovogodišnju temu Šta nam rade? Kako birate lajt-motiv za novo izdanje?

Prve dve godine nismo imali teme, Novo Doba je samo po sebi nosilo neku intrigantnu SF crtu. Onda smo imali Treće doba, pošto je bilo treće izdanje, sa horovima penzionera na otvaranju. To je bilo odlično. Od tada svake godine radimo i knjigu koja prati temu festivala. Četvrti je bio Ljubav ne prestaje, a prošle godine Dimenzija ludilo. Ovogodišnja tema Šta nam rade! dolazi iz jednog kaiša Radovana Popovića iz već “čuvene” serije Primeri. I mi smo počeli da stalno koristimo te opaske, tako da se provlači ta tematika globalnih paranoja i ideja o “globalnom zlu”, kojima smo svi danas okruženi.

Znači da smo i dalje na neki način zarobljeni u Dimenziji ludilo?

Da, totalno. Uvek imamo i ljubavi i ludila. Tu nema problema, biće svega toga svake godine, iako smo samo jednom stavili kao temu (smeh).

2015-BA-Matrijarsija-NK-16

Lajkuj:

Komentari:

Ostavite komentar:

Slični članci: