Da li imate preko 18 godina?

Srpski muzeji između sna i jave

Stanje u ovdašnjim muzejima uoči još jedne Noći muzeja

0
0

Stiže nam još jedna Noć muzeja, a sa njom pregršt zanimljivih i atraktivnih postavki. Uporedo sa njom ove godine po prvi put dobijamo i desetodnevnu manifestaciju “Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10”. Dok iščekujemo završetak rekonstrukcije naša dva najznačajnija muzeja: Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti, ne možemo ostati slepi kod očiju i ne priznati da su nam ako zanemarimo tu jednu noć, muzeji tokom godine prazni.

Prilikom nedavne posete Stokholmu moja drugarica koja je sve samo ne fan grupe ABBA ipak posetila istoimeni muzej “reda radi”, izašla je fascinirana celokupnom postavkom koja između ostalog uključuje i disko podijum iz sedamdesetih kao i  zajednički nastup sa članovima neprevaziđenog benda odnosno njihovim hologramima. Od moje gimnazijske posete Narodnom muzeju u sećanje mi se jedino utisnuo otužan utisak dosade.

Kada bi u jednoj rečenici opisavali stanje u srpskim muzejima svih ovih godina ona bi glasila: “Đekna još nije umrla, a ka’ će ne znamo”.

U zemlji u kojoj se istorija  proizvodi u neograničenim količinama za jedan prosečan ljudski vek, polazna tačka svake priče o rekonstrukciji i radu muzeja su puki građevinski radovi i cena ulaznice, a ne šta se može videti, koju priču muzeji žele da ispričaju i na koji način će sve to biti predstavljeno publici?

Kako je moguće da u zemlji u kojoj se svaki građanin koji ponosi bogatom istorijom muzeji uglavnom zvrje prazni bez posetilaca ili su zatvoreni i kako treba da izgleda savremena postavka koja bi privukla “običnog gledaoca”?  Odgovore  na ova pitanja pokušala sam da dobijem od osnivača Noći muzeja, manifestacije koja je uspela da za deset godina razbije predrasudu da su muzeji nešto beskrajno dosadno  i rezervisano samo za takozvane intelektualce, Zlatka Crnogorca, art direktora UK Parobroda, ustanove koja svojom produkcijom svakog dana pomera granice u kulturnoj ponudi Beograda i direktora projekta “Poseta evropskim prestonicama kulture” kao i Tine Kaplani, koja je završila studije u Italiji i pokrenula blog Muzejirade.com.

„Vreme iščitavanja dugih objašnjenja pored eksponata koji sakupljaju prašinu je davno prošlo vreme. Ukoliko u svakodnevnom životu koristimo najrazličitije vrste medija, počev od pametnih telefona koji su 24 časa dnevno uz nas, onda sve to treba preslikati i na izložbe. To nikako ne znači da treba odbaciti zanimljive i duge priče o eksponatima, niti treba svesti celo vođenje izložbe na nekoliko rečenica i osnovnih pojmova, ali sve to treba spakovati u savremeno ruho. Jer jedna od najpogubnijih stvari za muzeje jeste gubljenje koraka sa vremenom. Ukoliko publika grabi ka budućnosti, a muzeji ne, sasvim je jasno da ispaštaju i jedni i drugi“, kaže Mladen Petrović, osnivač Noći muzeja.

Prema njegovim rečima podela na „muzejsku“ i „nemuzejsku“ publiku ne postoji.

„Postoje samo posetioci kao takvi, koji su znatiželjni i dovoljno zainteresovani da zakorače u svet muzeja. A kada su već tu, na profesionalcima i umetnicima je da ih što duže tu zadrže. Jedna od najvažnijh odlika savremenih postavki treba da bude interaktivnost. Posmatranje sa distance u određenim vrstama postavki može biti ključno, čak i više nego efektno, ali gde god se to može, treba na što različitije načine uključiti posetioce u samu postavku, jer je to iskustvo koje se pamti i zbog kojeg će neko ponovo ući u muzej, ne bi li se iznova susreo sa delićem umetnosti koji ga je isprovocirao, zaintrigirao ili usrećio“, objašnjava pokretač Noći muzeja.

Uporedo sa Noći muzeja ove godine po prvi put se odvija manifestacija “Muzeji Srbije 10 dana, od 10 do 10” na kojoj je posetiocima omogućen besplatan ulaz.

„Činjenica je da muzeji rade tokom čitave godine i organizuju dobre izložbe i aktivnosti, ali Noć muzeja daje neku vrstu ekskluziviteta. Manifestacija “Muzeji Srbije 10 dana, od 10 do 10” želi baš da pokaže da i u toku 10 dana može biti nečeg zanimljivog u muzejima, da se izložbe i aktivnosti tamo uvek dešavaju tokom cele godine. Obe manifestacije su dobar start da se svest o muzejima menja među publikom. Proces je započet, i sigurno je da će trajati”, kaže Tina Kaplani koja je tokom svojih studija u Italiji pokrenula blog Muzejirade.com

Ideja za blog je potekla tokom istraživanja za master rad na temu: “Kompetencije u komunikaciji muzeja u Srbiji”.

„Kroz istraživanje, mnogi muzeji iznenadili su me svojim postavkama ali informacija o tome nije bilo. Sećam se da mi profesor (mentor na Ca’ Foscari Univerzitetu u Veneciji) nije verovao da nekih podataka jednostavno nema”, kaže Kaplani.

O razlikama i sličnostima naših i stranih muzeja Kaplani kaže da ih ima mnogo. „Ono što bih možda izdvojila jeste da su u našim muzejima indikacije, odnosno “putokazi” koji vode kroz izložbu prava retkost (čast izuzecima), za razliku od muzeja u svetu. S druge strane neki strani muzeji imaju potpuno tradicionalne postavke, ali dobru komunikaciju i marketinšku kampanju koja targetira različite grupe posetilaca. Muzej MaXXi u Rimu je nedavno imao fenomenalnu kampanju na Instagramu. Pozvali su ljude da za njihovu godišnjicu naprave rimski broj XXI (što je deo njihovog imena za umetnost 21. veka) od najrazličitijih predmeta i okače na Instagram. Učestvovala sam, i moram da priznam da sam se jako zabavila, kaže Kaplani.

U 21. veku muzejski eskponat može da bude sve samo je potrebna minimalna vremenska distanca i dobra priča. Muzeji u svetu su odavno sastavni deo neformalnog obrazovanja, a isto tako muzeji mogu da budu savršena podloga za katarzu jednog društva. Najbolji primer je Muzej 11. septembra koji je prošle godine otvoren u Njujorku i koji je uspeo da za manje od četiri meseca dobije milionitog posetioca.

“Svetski muzeji se kreću u pravcu što veće profibatilnosti i privlačenju što većeg broja posetilaca.  Kustos muzeja se tretira kao fudbalski trener ili kao šef kuhinje. Neko ko svojim menijem ili sastavom tima privlači što veći broj posetilaca”, smatra Zlatko Crnogorac, koji priznaje da retko ide u srpske muzeje jer je njegovoj generaciji već sve viđeno i poznato ali zato ne propušta posetu muzejima u svim svetskim gradovima poput onih u Stokholmu, Hamburgu ili Njujorku.

Na osnovu dobre svetske prakse Crnogorac tvrdi da dobar kustos muzeja nije najbolji istoričar umetnosti, već neko ko je dokazan kao pop zvezda, neko ko skreće pažnju na sebe, neko ko nudi novi duh.

“Muzeji su odavno u svetu prestali da budu kultura već su deo kulturne industrije i turizma”, kaže art direktor Parobroda.

“Na našoj muzejskoj sceni se tokom svih ovih godina nije pojavilo ništa novo i naši muzeji zanemaruju neku novu publiku koja je odrastala tokom društvene i socijalne devastacije. Muzeji su potpuno nepripremeljeni za novi pristup, neobične postavke i za takozvanog “neuštogljenog posetioca”.  Muzej istorije Jugoslavije je jedan od najboljih ali je njegova mana što se isključivo obraća domaćoj publici i kulturnoj eliti. Nama nedostaje Muzej Jugoslavije koji je prilagođen stranoj publici”, zaključuje Crnogorac.

Muzeji u ovoj zemlji očigledno kao i svi dele i oslikavaju stanje ovog društva. Anahroni su sa realnim potrebama što dovodi do neizbežnog apsurda da na primer Muzej Jugoslavije ima najveću kolekciju brodova od koje bi mogao da se napravi ceo jedan muzej, a umesto toga kolekcija je skrivena od očiju javnosti pa tako Muzej postaje svoja suprotnost od svoje osnovne misije a to je da ispriča svoju priču posetiocu.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: