Da li imate preko 18 godina?

Spajdermen ili kako je Ros Endru oživeo duh Njujorka u stripu

Endru je često šetao Njujorkom noseći foto-aparat i slikajući razne zgrade, samo kako bi mesta na kojima se našao Spajdermen verodostojno nacrtao

8
0

Kada je reč o američkom industrijskom stripu, pretežno superherojskom, često se za određeni period ili pripovedačke lukove vezuje ime – scenariste. Tako su mnogi stripofili čuli za Milerovog Derdevila, Murovo Stvorenje iz močvare, Gejmenovog Sendmena ili Betmena Granta Morisona… No, Spajdermen spada u naslove koje su u podjednakoj meri obeležili angažmani crtača, a jedan od njih je bio Ros Endru…

Velika moć i velika odgovornost strip-autora

Ključna godina za događaj u istoriji stripa poznat kao Marvel revolucija je bila 1962. Krajem 1961. je objavljen prvi broj Fantastične četvorke, ali se ekspanzija voljenog stripskog univerzuma desila kroz pojavu novih junaka/serijala. Iza toga su mahom stajali scenarista Sten Li i crtač-vizionar Džek Kirbi, a više o tome na našem portalu možete pročitati u tekstu o Derdevilu. Njih dvojica su osmislili Tora, Hulka, Ajron mena i mnoge druge, ali se jedan junak naprosto izmigoljio Kirbiju… Superherojski strip mnogo duguje neobičnosti i uspehu Četvorke, čiji je uticaj značajan onoliko koliko i sadržaj. Posle Drugog svetskog rata se izgubio interes publike za superheroje, a probudio ga je DC-jev urednik Džulijus Švarc sa, pored ostalih junaka, Flešom i Američkom Ligom pravde. A Četvorka je nastala kao odgovor na jednodimenzionalne heroje i priče, svedene mahom na jedan broj, gde – zlikovac napada/junak spasava. Pre svega, članovi ove grupe su porodica. Zahvaljujući metamorfozi koja ih je zadesila, svako od njih se našao suočen s ličnom dramom, ali Li nije dozvoljavao ni da njegovi stripovi prođu bez humora, takođe.

Pravi prodor Marvela na tržište se podudario s pojavom Čudesnog Spajdermena. Spajdija su ’62. kokreirali Li i crtač Stiv Ditko, čiji je uticaj na serijal, dok se nakon četrdesetak brojeva nije povukao, bio ogroman. Srednjoškolca Pitera Parkera je ujeo radioaktivni pauk, nakon čega je dobio supermoći. No, njegov život, makar isprva, zbog toga nije postao bolji; naime, postao je komplikovaniji. A Spajdermena je Džek Kirbi zamislio kao tinejdžera s čarobnim prstenom, zahvaljujući kome se pretvara u moćnog heroja. Sten Li je želeo nešto posve drugo i posao je poverio Ditku. Pošto su stripovi tada nastajali po takozvanom Marvel metodu, gde su crtači samo na osnovu postavke priče radili svoj posao, a Li nakon toga ispisivao dijalog, ljudi poput Kirbija i Ditka su imali mnogo veći uticaj nego što se čini na bazi podele autora na scenariste i crtače.

Spajdermen Stiva Ditka

Ditko je želeo da se priča vrti oko činjenice da je Piter štreber i srednjoškolac i da strip to verno prikazuje. Pored toga, on je siroče koje živi sa strinom Mej i sebe krivi za stričevu smrt. Ditko je ovo prikazivao kroz priče koje su počele da bivaju duže od jedne, uobičajene, epizode, što im je dalo dubinu. Recimo, on se pozabavio problemom psihoze, proistekle iz dvostrukog identiteta. Velika pažnja je posvećena i razvoju pratećih junaka, poput Fleša Tompsona, Harija Osborna i Gven Stejsi. Piter u jednom trenutku završava srednju školu i upisuje koledž, prihvata sebe i obogaćuje socijalni život. Coming of age momenat je mnogim čitaocima pomogao da se identifikuju s glavnim junakom. Uz to je postao prvi među njima kome su čitaoci počeli da tepaju. A sve ovo je Ditko odlično vizuelno isticao: isprva Piterovu izdvojenost od školskih drugova, a kasnije njegovu transformaciju u muškarca. To prati i kroz prikaz njegovog alter-ega, Spajdermena, koji je na trenutke delovao kao izmučeni insekt (razumete već…), ali se razvio u pravog (super)heroja. Još, ako je Kirbi izmaštao sâm Marvelov univerzum, Ditko je definisao fizičke zakone tog univerzuma i njihovu viziju su sledili svi koji su došli posle. (Sten Li nam je, sa svoje strane, poželeo dobrodošlicu u taj svet.)

Autori-naslednici i dalji razvoj serijala

Prvi važniji crtač-sledbenik na Spajdiju je bio Džon Romita. Romita je – poput Džona Buseme na serijalima gde je preuzeo Kirbijevo mesto, a Veliki Džon je nakratko crtao i Spajdija – unapredio realističnost, estetiku i atraktivnost crteža. Piter Parker je počeo da prati modne trendove, a osetio se i uticaj Romitinog prethodnog rada na ljubavnim stripovima. On je kasnije imao važnu ulogu u promociji serijala, takođe. Potom je na stripu radio maestralni Gil Kejn, koji stoji iza najpoznatije priče o ovom junaku, Noći kad je umrla Gven Stejsi (Čarobna knjiga, 2016.), prva ljubav Pitera Parkera. Kejnov groteskni grafički izraz i kinetika su početkom sedamdesetih bitno obeležili serijal, baš kao i njegov osećaj za intimu junaka. Što se scenarista tiče, a Sten Li se na Spajdiju zadržao gotovo stotinu brojeva. Nakon defilea Roja Tomasa, sledeći dugoročni angažman je pripao Džeriju Konveju, koji je sjajno sarađivao najpre s Gilom Kejnom, da bi mu se potom pridružio Ros Endru, dotad najpoznatiji po desetogodišnjem angažmanu na DC-jevoj Čudesnoj ženi.

Spajdermen Rosa Endrua

Konvej i Endru su radili na Spajdiju sredinom sedamdesetih. Od, za današnje kriterijume pomalo naivne, ere Li/Ditko, su se već dogodile mnoge promene (o čemu je takođe bilo reči u spomenutom tekstu o Derdevilu). Autori su postali društveno angažovani, teme poprimile mračnije obrise, a možda najvažnija promena je to da smrt u stripu više nije bila imaginarna kategorija. Konvej je čovek zaslužan za smrt Gven, što mu je omogućilo da fokus prebaci na Meri Džejn i dodatno produbi Piterov ljubavni život (ali ne samo njegov, jer se strina Mej umalo udala za – Doktora Oktopusa!). No, uticaj crtača na serijal ostaje karakteristika koja je krasila i Rosa Endrua. On se mahom oslanjao na Romitinu crtačku erudiciju i Kejnovu stilizaciju. Ruku na srce, nije dosegao njihov nivo, ali je zato utisnuo lični pečat kroz podsećanje čitalaca gde se zapravo ova stripska saga odvija: u Njujorku. Još, Konvej i Endru su poznati i kao sustvaraoci Panišera, a radili su i Marvel/DC team-up Superman vs. The Amazing Spider-Man. (Manje važno – Spajdi je nakratko imao presmešno vozilo Spajder-Mobil…)

Njujork, više od pozornice za Spajdermena

Većina priča u Marvelovim stripovima se od Srebrnog doba, pre šest decenija, do dana-današnjeg, odvija u Njujorku. Vremenom su junaci sve više putovali – tako se Spajdi u eri Konvej/Endru našao u Parizu – a neki od njih su određeno vreme proveli na Zapadnoj obali SAD, poput Derdevila u San Francisku ili okosnice Osvetnika, Osvetnici sa Zapadne obale. Ipak, nijedan grad ili mesto nisu bili poprište važnih priča koliko Njujork, a Konvej je o ljubavi svog saradnika prema Velikoj jabuci, koja neodoljivo podseća na one Vila Ajznera ili Frenka Milera, rekao sledeće:

“Ros Endru je mogao da prikaže junake gde god poželi. Imao je neverovatan osećaj za prostornost; s lakoćom je, panel po panel, prikazivao borbe na krovovima zgrada. Nacrtao je mnoge scene gde je, koristeći istu, statičnu, pozadinu, razvukavši je preko čitave table, bio to krov ili ulica, kretanje junaka prikazao bez napora. Mnogi crtači to danas rade, ali je većina njih fokusirana na sâme junake. Prostorni kontekst im se ne čini važnim, dok je za Rosa to bilo ključno. Često je šetao Njujorkom noseći foto-aparat i slikajući razne zgrade, samo kako bi mesta na kojima se našao Spajdermen verodostojno nacrtao.”

I to je ono po čemu se kao crtač izdvajao i ostao autentičan. Njujork je tako postao aktivni učesnik, pa i grad-hroničar Spajdijevih avantura. Nisu to samo prepoznatljivi simboli poput Empajer stejt bildinga, Medison skver gardena, Mosta Džordža Vašingtona ili Muzeja Gugenhajm, već i local spots nepoznata ljubiteljima serijala koji ne žive u Njujorku ili barem odlično ne poznaju ovu metropolu. Katedrale, parkovi, toplane, napušteni stambeni blokovi su samo neka od njih…

Ovakav pristup je privukao pažnju Endruovog – i Spajdijevog, naravno; a ima li nekog ko voli stripove, a ne voli Spajdija? – fana, Robera Konera. Koner je neumorno istraživao toponime koje je Endru koristio u stripu i stoji iza neverovatne dokumentacione građe, kojom je prikazao ne samo mesta koja je crtač fotografisao, već i gde je stajao u određenim trenucima! Neke od lokacija su u međuvremenu srušene, te je Koner koristio stare fotografije, od kojih pojedine datiraju iz tridesetih i četrdesetih godina prošlog stoleća. Na taj način je praktično rekonstruisao crtačevu ozbiljnost i ljubav prema poslu. Više o tome možete pronaći u fejsbuk grupi The Scope of Ross Andru. Foto-reference nisu ništa neobično za crtače stripova, ali se Endru izdvojio po svojoj doslednosti.

Piter i MJ u poseti Američkom muzeju prirodne istorije (R. Koner)

Empajer stejt bilding u stripu (R.Koner)

Brajan Majkl Bendis i Mark Bagli su, u alternativnoj verziji Spajdermena, Ultimate Spider-Man, direktora Piterove srednje škole nazvali po Rosu Endruu. On nije bio comics superstar poput nekih svojih kolega, isprva Romite i Kejna, kasnije Toda Mekfarlena i Romite Mlađeg, a baš to je bio razlog da se u ovom tekstu podsetimo perioda kojeg su obeležile priče poput prvobitne Sage o klonovima ili ikonični momenti kao rađanje ljubavi Pitera Parkera i Meri Džejn.

O ljubavi i tigrovima koji to nisu…

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: