Da li imate preko 18 godina?

“Sound of Metal” – film od koga se teško oporavlja

Ovaj film je čist, tačan, moćan, prirodan, stvaran.

0
0

Poslednja filmska recenzija u 2021. godini bi trebala biti posebna. Zatvoriti godinu s jednim pravim filmom koji je obeležio godinu na izmaku. Međutim, ovaj put to neće biti film iz ove, već iz prošle godine. Razlog za to leži u činjenici da sam o najboljem (po meni) već pisao na istom ovom mestu. A ovaj nije obeležio samo prošlu godinu, već će biti na top-listama još dugo godina.

Mnogi ljudi žive i dišu kroz muziku, drugi zarađuju novac od nje, a nekima je ona jedini način da se opuste. Za neke je muzika velika koliko i sam život, i bez nje ne mogu da zamisle da postoje na ovom svetu. Dugometražni rediteljski debi Dariusa Mardera, poznatog po dokumentarcu “Loot” (2008) i scenariju za “The Place Beyond the Pines” (2012), je izuzetno snažan, uverljiv, srceparajući i pametno konstruisan. “Sound of Metal” je zacementirao svoje mesto na listama najboljih filmova u poslednje dve godine, a kad su nagrade u pitanju, može se takođe pohvaliti da je bio uspešan. Iako je pandemijska godina, u koju je upao kao novajlija, u jednom trenutku pretila da ga proguta živog, uspeo je da stane na noge i kasnije obišao nekoliko festivala, nakon što je premijeru imao na filmskom festivalu u Torontu. “Sound of Metal” je srdačan i tužan pogled o tome kako da naučiš da voliš sebe, film o pronalaženju nade i vedrine, čak i u najtežim vremenima. Marder odlično postavlja dramatiku i sigurnom rukom vodi svoje glumce.

Nešto najgore što čoveku može da se desi je da mu oduzmete ono što najviše voli, za šta živi i što ga čini srećnim. Upravo će takva sudbina pogoditi bubnjara heavy metal benda Rubena (Riz Ahmed) kada počne da oseća da gubi sluh. U prvi mah mu deluje da je to samo kratkotrajno i nije baš siguran šta se tačno dešava. Međutim, situacija se pogoršava, ne čuje gotovo ništa. Odlazak kod doktora da bi utvrdio šta se tačno dešava ne donosi mu ni malo dobre vesti. Doktor mu govori da mu je sluh znatno oštećen, izgubio je 80% sluha sa tendencijom da ga izgubi u potpunosti.

Iako mu doktor govori da postoji rešenje za njegov problem, tako što će otići na operaciju (koja nije jeftina), on, u početku, pokušava da ignoriše svoj zdravstveni problem i, uprkos savetu doktora da za početak prestane da se izlaže velikoj buci, nastavlja da radi po starom. Jer, njemu je muzika sve u životu, nije mu lako da je ostavi i prihvati činjenicu da nešto za šta živi, sada jednostavno mora da napusti, možda i zauvek. Njegova devojka Lu (Olivia Cooke), koja je s njim zajedno u bendu, ne saznaje ovu vest odmah, ali nakon što joj kaže, insistira da otkažu turneju na koju treba da idu. Međutim, on to neće da prihvati i nagovara devojku da nastave sa svirkama. Nakon što posle nekog vremena i sam vidi da to više nije moguće, odustaje od te ideje i kreće sa terapijama. I Ruben i Lu imaju traumatičnu prošlost, doduše na različite načine, on kao bivši narkoman, ona kao osoba sklona autodestrukciji i zajedno se oboje drže iznad vode.

Jasno nam je od samog početka koliku ljubav ovi ljudi pokazuju prema muzici, život im se u potpunosti svodi na muziku. U kamp-prikolici spavaju, jedu, putuju, žive između svirki, a kada nisu na svirkama, opet slušaju muziku koja je uvek prisutna. Ali, “Sound of Metal” zapravo nije stvar muzike ili Rubenove karijere bubnjara. Zapravo se radi o učenju puštanja onoga što volite kada ne možete učiniti ništa da promenite stvari. Njihovih zajedničkih nastupa ima vrlo malo u filmu, većina priče se fokusira na oporavak Rubena i njegovu borbu da sve bude onako kako je nekada bilo.

Ono što je najhladnije za nas, publiku u “Sound of Metal”, su trenuci kada ne čujemo, živeći baš poput Rubena. To je nadrealno iskustvo i dobijamo jasan osećaj kako je živeti u Rubenovom svetu. Takođe je teško gledati kako Ruben komunicira sa svojom devojkom Lu, tako što mu ona piše na papir šta mu govori.

Ahmed je sjajan u ulozi Rubena, spretan je kao glumac, muzičar, spretan je u svemu onome što radi na ekranu. Njegov nastup je toliko dobar, da je “Sound of Metal” vredan višestrukog gledanja. Još impresivnija je Ahmedova posvećenost delu, jer je proveo šest meseci učeći da svira bubnjeve i sporazumeva se znakovnim jezikom. Rezultat svega je genijalan. Olivia Cooke je takođe veoma ubedljiva u ulozi Lu, koja ostaje uz Rubena dok se on bori kroz sve što prolazi i kad se njegovo stanje dodatno pogorša, ona mu pomaže i nikada ne diže ruke od njega. Koliko su jaki njihovi pojedinačni nastupi, toliko je moćan i njihov zajednički. Kinematograf Daniël Bouquet pomaže u stvaranju ovog zapanjujućeg sveta u kojem se Ruben nalazi u preokretima, od nomadskog načina života ispunjenog svirkama, do života na farmi-odmaralištu koje vodi dobrodušni Džo (Paul Raci, koji ovde igra majstorski ulogu), gde Ruben kasnije odlazi da potraži pomoć.

Lu je u osnovi osoba koja spašava Rubenov život, ne samo da pronalazi objekat za gluve kako bi mogao da nauči da se nosi s onim što mu se događa, već ga prisiljava da ostane tamo. Rastanak između Lu i Rubena je vrlo uverljiv, srceparajuć, slom dva srca koja moraju biti neko vreme razdvojena da bi se oboje spasili. Jednom kad Ruben pristane na lečenje, isprva se gubi u stranoj zemlji gde su mu jezik i običaji nepoznati. To je zabačeno mesto ispunjeno drugim gluvim ljudima koji su se svi prilagodili svetu koji ih tretira kao drugačije. Oni su odgovorili tako što su odlučili da njihov nedostatak sluha ne smatraju invaliditetom, a “Sound of Metal” prelepo daje argumente za ovu odluku, fokusirajući se na svakodnevni život zajednice gluvih, a ne na to kako autsajderi na nju reaguju. I to je nešto što takođe čini film posebnim i drugačijim.

Kako se Ruben postepeno prilagođava ovom svetu i čak pronalazi mesto za sebe u njemu, shvata da se njegova ideja i slika o sebi samom transformiše. Lu takođe prolazi kroz transformaciju, iako i dalje pruža podršku izdaleka. Ruben se i dalje nada da će vratiti stari život operacijom koja će mu omogućiti da ponovo čuje. Nije samo muzika ono čemu želi da se vrati: to je i njegova četvorogodišnja veza sa Lu koja je procvetala nakon što su oboje, u suštini, spasili jedno drugo od ranije zavisnosti. Kad se ponovo okupe pred kraj filma, to je jedna od emotivnijih scena za oboje i jedna od generalno najemotivnijih u filmu.

Tehnički gledano, mešanje zvuka je ključno, jer je prelazak sa zvuka na njegov nedostatak trebalo da postane autentično. Štaviše, to nas često dovodi u Rubenovu poziciju, koristeći audio tehnike da bismo empatično iskusili kako bi mogla izgledati gluvoća. “Sound of Metal” po tom pitanju duboko poštuje zajednicu gluvih. Na primer, Džo upoznaje Rubena sa Diane (Lauren Ridloff), dobrodušnom učiteljicom koja podučava gluve učenike, gde on uči znakovni jezik, istovremeno postajući i njen pomoćnik. I tamo gde bi neki drugi film pokušao da pokaže neku vrstu romantike između Rubena i Diane (Lu se iznenada vraća da stvori klasični ljubavni trougao), “Sound of Metal” se odriče takvih jeftinih stvari i umesto toga se fokusira na Rubenovo putovanje i njegov neobičan svet koji istražuje i kojem pokušava da se prilagodi. To je takođe više od filma o muzici i invaliditetu, to je životna lekcija koja nas tera na razmišljanje nakon što se film završi.

Reditelj-scenarista Darius Marder, uradio je besprekoran posao, namera mu je bila da učimo istim tempom kao i Ruben, želeo je da se osećamo izgubljeno i zbunjeno kao i glavni protagonista. A to je učinio upravo tako, veoma uspešno. Usidrena neverovatnim radom Riza Ahmeda, kao i druga dva glumca, ova drama vadi dušu u punom smislu te reči. Ovo je istinska bol, tolika da poželite da zaustavite film i pitate glumca da li je dobro, a to je trenutak koji vredi svakog priznanja koje mu možete pružiti. Ruben voli ono što sa strašću radi, Ahmed pruža ono što bi možda moglo biti performans celog njegovog života kao umetnika koji je urezao svoje mesto u svetu. Kad počne da gubi sluh, osećamo se grozno i loše kao i on: teško je gledati kako ga telo izdaje i odbija od njegovog životnog sna. “Sound of Metal” je slušno i emocionalno remek-delo. Bez obzira na to da li je zvuk ili nedostatak zvuka ono što vas drži angažovanim, zapanjićete se živeći u Rubenovom svetu.

Filmovi u najčistijem obliku imaju neverovatnu moć da izazovu najdublje ljudske emocije i da vas doslovno slome pred ekranom, što opet samo pokazuje koliko je film velika umetnost. “Sound of Metal” je upravo takav film. Čist, tačan, moćan, prirodan, stvaran. Vaš filmski kritičar je rastavljen na komade i posle drugog gledanja, ali jednostavno, svi smo mi živa bića, koja imamo i onu mekšu stranu.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: