Da li imate preko 18 godina?

Sarajevo film festival

 2014 // TOP LISTA

0
0

Na ovogodišnjem, jubilarnom dvadesetom, filmskom festivalu u Sarajevu (od 15. do 23. avgusta), prikazano je 247 filmova u 19 kategorija, na čak 10 projekcionih lokacija. U okviru SFF se, osim premijera i retrospektiva filmova, sada već tradicionalno organizuju i platforme za razvijanje filmskih projekata i edukaciju – „CineLink“ i „Talent Campus“. Festival nije događaj okrenut samo filmskim profesionalcima i kritici; oko sto hiljada ljudi posete festival da bi na projekcijama, ali i na ulicama grada, postali deo jedinstvene atmosfere koja prožima celo dešavanje.

Žiri, kojim je predsedavao mađarski reditelj Bela Tar, dodelio je „Srce Sarajeva“ ostvarenju “Pesma moje majke”, turskog autora Erola Mintasa, za najbolji dugometražni film 2014. godine. Specijalno priznanje pripalo je gruzijskom filmu “Neveste”, rediteljke Tinatin Kajrishvili. Ove godine posebno je bila interesantna selekcija dokumentarnih filmova. Za najbolja dokumentarna ostvarenja proglašeni su “Goli otok”, u režiji Tihe K. Gudac, nagrađen „Srcem Sarajeva“, i film „Presuda u Mađarskoj“ Ester Hajdu, koji je uz nagradu kritike dobio i „Human Rights Award“. Posebno je od strane žirija pomenut autobiografski dokumentarac „Ljubavna odiseja“, hrvatske autorke Tatjane Božić. Siniša Dragin je za lirski dokumentarni film “Šuma“, na istorijsko-političku temu, dobio nagradu „EDN Talent Grant“.

U okviru kratkometražnog takmičarskog programa, „Srce Sarajeva“ osvojio je lokalni favorit, film Une Gunjak „Kokoška“, dok su od kritike posebno pomenuta („Special Jury Mention“) kratkometražna ostvarenja „Pogubljenje“ Petre Szos i „Zakloni“, promišljen minimalistički film Ivana Salatića o odrastanju. U segmentu programa kratkometražnih filmova, svoju regionalnu premijeru imao je i film „Višak vjetra“ Daneta Komljena, koji je pre toga prikazan na festivalu u Lokarnu. Na ovogodišnjem Sarajevskom filmskom festivalu, izvan konkurencije su prikazani srpski dugometražni filmovi – omnibus o pravima deteta „Jednaki“, i predpremijere „Spomenik Majklu Džeksonu“ Darka Lungulova i „Varvari“ Ivana Ikića. Posebno interesovanje izazvao je poetski road movieNeposlušni“, autorke Mine Đukić, koji je prikazan u okviru selekcije festivala „U fokusu“.

Među brojnim zanimljivim filmovima koje sam pogledao na Sarajevskom filmskom festivalu, čitaocima „BeforeAfter“-a posebno preporučujem sledećih pet naslova:

1. MISS VIOLENCE (2013)

Nakon uspeha Jorgos Lantimosovih stilizovanih filmskih satira – „Pseći zub“(„Kynodontas“, „Dogtooth“, 2009) i „Alpi“(„Alpeis“, „The Alps“, 2011.), praćenih ambicioznim „Atenbergom“(„Attenberg“, 2010.) Atine Tsangari, uz dopunu koju sada pruža film „Miss Violence“ Aleksandrosa Avranasa, nije preuranjeno govoriti o novom talasu u grčkoj kinematografiji. Čini se da je Hari Lajm u „Trećem čoveku“ bolno precizan kada tvrdi da društvena kriza rađa umetničku brilijantnost. „Miss Violence“ je, u svom postupku, inspirisan Hanekeovim stilskim litotama, ali sa izraženim smenama ležernih i šokantnih sadržaja. Sam film izgrađen je na kontrastu između realističkog stila pripovedanja i bizarne fabule o više generacija seksualnog zlostavljanja u jednoj malograđanskoj porodici. U svojim statičnim geometrijski komponovanim scenama, „Miss Violence“ prikazuje uzajamnu uslovljenost žrtve i zlostavljača sa hičkokijanskom hladnoćom, koja nas konačno udaljava na tragikomedijsku distancu. Upravo iz ovog razloga, „Miss Violence“ je filmsko ostvarenje koje bi valjalo isčitavati pre kao parabolu o skrivenoj prirodi patrijarhata, nego kao kamernu dramu o incestu iza zatvorenih vrata. Film je nagrađen „Srebrnim lavom“ za režiju 2013, a za glavnu ulogu oca zlostavljača, Temis Panou osvojio je „Volpi kup“ na prošlogodišnjem festivalu u Veneciji.

2. PLEME (Plemya, The Tribe, 2014)

„Pleme“ je ukrajinski šok film reditelja Miroslava Slabošpitskog, izveden kompletno na znakovnom jeziku gluvonemih. Premijeru je doživeo na ovogodišnjem Kanskom festivalu, a trijumfovao je u okviru kanske nedelje kritike i osvojio brojne nagrade („Nespresso velika nagrada“, „Nagrada otkriće“ i grant fondacije „Gan“). Kao Munkov „Krik“, tišina je ponekad zaglušujuće bučna. „Pleme“ je film bez ijedne izgovorene reči i sve uloge u ovom neonaturalističkom, brutalnom ostvarenju odigrali su gluvonemi glumci. Sva delovanja likova – otimačina, nepočinstva, prostitucija, tuče, međusobna zlostavljanja, zbivaju se kao manifestacije otuđene psihe napuštenih mladih ljudi sa margine društva, ali se u svojoj hladnoj obezrečenosti doživljavaju kao drevni ritual. „Pleme“ je surova pantomima koja priziva ženeovske duhovne vibracije. Ledeni, i do kraja kriminalizovani, kijevski internat za učenike sa posebnim potrebama, u ovom filmu postaje izdvojena, apstraktna pozornica post-civilizacije.

3. LJUBIČASTA (VIOLET, 2014)

Holandsko-belgijski film „Ljubičasta“ Basa Devosa, na prvi pogled ima srodan narativ, osnovno osećanje i mikro-kulturni ambijent Gas Van Santovog „Paranoid parka“ („Paranoid Park“, 2007). „Ljubičasta“ je ostvarenje koje se bavi potisnutim osećanjem krivice tinejdžera kao svedoka ubistva svog najboljeg druga u praznom tržnom centru. Dok ostali članovi njihove BMX družine žive kao da se ništa nije ni dogodilo, petnaestogodišnjem Jesiju ostaje da se, u dubokoj tišini prezira i krivice, bori sa preživljenom traumom i promenjenom slikom o svetu i svom mestu u njemu. Ipak, „Ljubičasto“ se bezmalo nalazi na onoj distanci u odnosu na „Paranoid park“ sa koje se „Paranoid park“ odnosi prema filmovima poput „Trashin’“. Fotografija Nikolasa Karakatsanisa (direktora fotografije koji je snimio odličan i proslavljeni film „Bullhead“) je niz veoma osmišljenih postupaka. Snimljen u dugim statičnim kadrovima ili sporim pokretima, kroz eksperimente sa formatima filmske slike (VHS, 8mm traka, low fi digitalna slika), „Ljubičasto“ je snolika i otvorena filmska struktura sa interpukcijom u obliku apstraktnih međuscena.

Slike noćne prirode ili stop kadar animacije, superimpozicije nizova prizora u pretapanjima grade vizuelni ambijent sačinjen od snova, ličnih video zapisa, apstraktnih tekstura i slemovanja na koncertu Deafheaven (po čijoj pesmi je, možda, film dobio naslov. Zajedno, slike filma čine neobjašnjivo povezanu mrežu subjektivnog iskustva junaka. Film „Ljubičasto“ je uspešno prikazan na Berlinalu.

4. MIČ – DNEVNIK JEDNOG ŠIZOFRENIČARA (Mitch – The Diary of a Schizophrenic Patient, 2014)

Film koji pomera ili ruši granice dokumentarnog izraza, film koji je u Hrvatskoj skinut sa festivalskog repertoara zbog svoje smelosti (i pretnje sudskim progonom), lowcost karta za čarter „Let iznad kukavičijeg gnezda“ ili ukratko – „Mič- dnevnik jednog šizofreničara“. Ovo je film-hronika prepuna crnog humora, čiji je koreditelj istovremeno i naslovni junak. (Film potpisuju reditelj Damir Čučić, producent Siniša Juričić i koreditelj/akter Mišel Škorić). Premisa ovog filma je jednostavna – pacijent zatvorene psihijatriske ustanove na ostrvu Rab, Mišel Škorić Mič, snimao je tokom pet godina kamerom mobilnog telefona svoju kafkijansku stvarnost, sa gogoljevskom rezignacijom i apolinerovskom lascivnom razigranošću. „Mič- dnevnik jednog šizofreničara“ je samorežirana monodrama sa songovima, koju kao da je postavio Tomas Ostermajer. Dodatan sloj u vizuelnom identitetu dnevnika šizofreničara predstavlja (nametnuti) overlej preko lica ostalih snimljenih pacijenata; ovo ekstremno vizuelno rešenje hrabro vodi deo filma na zaumno putovanje Lenija Brusa u Ralf Bakšijeve rotoskopske crtaće. Obavezan film za sve ljude koji su obožavali (ili mrzeli?) Lars Fon Trirov dogma film „Idioti“, kao i za gledaoce koji su (pod)svesno znali da srećan kraj u „Kralju ribara“ nije produkcijski iznuđeno, nego prosto dokumentarističko rešenje. Film možete pogledati već 7. septembra, u okviru selekcije Pančevo film festivala.

5. LJUBAVNA ODISEJA (HAPPILY EVER AFTER, 2014)

Niste imali sreće u ljubavnim vezama uprkos njihovom plamenom intenzitetu i brojnim pokušajima? Vreme je da bacite self help literaturu kroz prozor i odgledate film Tatjane Božić „Ljubavna odiseja“, autoportret jedne večno zaljubljene ptice selice razapet na evropskom ramu. Film je jarkim bojama oslikano platno, protkano vudialenovskom finom ironijom, platno sa svetlim i tamnim, domaćim i stranim motivima iz života sredovečne žene, koje se hrabro odmotava pred nama. Suočena sa složenim problemom da pomiri svoju svakodnevnu autentičnost u odnosima sa partnerima i rediteljsku smelost, hrvatska rediteljka je uz pomoć talenta, iskrenosti, nešto novca i dosta vodke napravila duhovit, balansiran i zabavan ispovedni film.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: