Da li imate preko 18 godina?

Ralph Smith: Pejzaži

Psihodelija jednog tona - lažnobojni predeli.

0
0

Ralf Smit je Amerikanac iz Minesote koji se nedavno preselio u Njujork gde radi za časopise poput New York Times, Reader’s Digest, Men’s Health, American Photo i druge. Bavi se slikanjem still life fotografija za raznorazne kampanje i editorijale, ali to ćemo na tren zaboraviti. Ovog ponedeljka, na red su došli pejzaži, Ralfova serija fotografija za koju kaže da su njegov najličniji rad.

tumblr_nqw0tvhzco1sxw2pto1_1280

“Ako bismo sada uzeli da prelistavamo sve časopise bilo kog novinskog štanda, videli bi smo da je 50% fotografija mrtve prirode savremene fotografske scene uslikalo najviše 10 fotografa. Jako je teško probiti se i prikazati se klijentima kao neko ko će u isto vreme sebi dozvoliti slobodu i zadovoljiti brief.”

tumblr_nqw0tvhzco1sxw2pto4_1280

tumblr_nqw0tvhzco1sxw2pto6_1280

“Slikanje objekata je dosta jednostavna rabota. Najlakše je raditi po već ustanovljenoj proceduri, što je slučaj sa tipom posla kojim se ja bavim. Pojavim se, dobijem predmete koje treba da uslikam i ne pitam se oko toga. Ono što je moj zadatak je da dobro osmotrim teksturu predmeta, težinu, karakter, i da pokušam da ga prikažem što verodostojnije. Mnogo je više stvar izvedbe nego slobode.”

tumblr_nqw0tvhzco1sxw2pto2_1280

Ralf slobodu praktikuje na drugi način. Od 2012. godine, pravi lažnobojne fotografije pejzaža, kako voli da ih naziva. Psihodelični tonovi koji preovladavaju na svakoj slici daju novu atmosferu divljim predelima koje ovim tretmanom pokušava da izmeni. Privlače ga planine, njihova ekstremnost i sirovost. Šume, prerije, nacionalni parkovi, impozantni prostori koje kadar jedva uspeva da ukroti.

tumblr_nqw0tvhzco1sxw2pto7_1280

Planira da pre knjige u kojoj će objaviti fotografije, uradi velike printove za koje smatra da najtačnije mogu da prenesu osećaj koji ovakvi prostori stvaraju u posmatraču.

tumblr_nqw0tvhzco1sxw2pto5_1280

tumblr_nqw0tvhzco1sxw2pto9_1280

Pejzaži su za mene način da imam osećaj potpune kontrole nad prizorom koji želim da uslikam, a da se zapravo sve dešava mimo mene. Pomisao da se svaki milimetar kadra pomera u svakom trenutku fotografisanja, a da je krajnja atmosfera na fotografiji ipak nepromenjena, stvara u meni osećaj beznačajnosti vremena i tog jednog malog dela sekunde u kojoj sam rešio da fotografišem prizor ispred sebe.

tumblr_nqw0tvhzco1sxw2pto8_1280

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: