Da li imate preko 18 godina?

Moja kuća je moje pozorište

Intervju sa koreografom Raduom Paklitaruom čija su dva baleta “Žene u d-molu” i “Duga božićna večera” na repertoaru Narodnog pozorišta.

2
0

Radu Paklitaru je jedan od vodećih koreografa današnjice, postavio više od 30 različitih baletskih predstava u evropskim pozorištima,  a odgovoran je i za kofeografiju ceremonije otvaranja i zatvaranja Zimskih Olimpijskih igara u Sočiju 2014. godine. U oktobru ove godine njegova dva jednočina baleta “Žene u d-molu” i “Duga božićna večera” premijerno su izvedeni na Velikoj sceni Narodnog pozorišta.

2016-ba-balet-kostjukov-1280px-nk-15

Kako je došlo do toga da dođete u Srbiju i postavite svoja dva baleta, za koje ste, između ostalog, 2016. godine dobili najprestižniju nagradu Ukrajine – Nacionalnu premiju Ševčenka?

Sve je vrlo jednostavno – mene je pozvao Konstantin Kostjukov i ja sam pristao. Jako volim umetničke ponude.

Kakvo je iskustvo raditi u Beogradu i sa našom trupom?

Od onih sam koreografa koji dolaze na poslednje dve nedelje pred premijeru, i najviše su radili moji asistenti. Pratio sam ceo proces, dobijao sam video snimke i davao savete. Jako mi se sviđa u beogradskoj trupi to što neko može bolje da uradi moju koreografiju, neko gore, neko ima više glumačkog talenta, ali svi članovi, bez izuzetka, rade sa žarom i žele da rade. I to je velika retkost. Jako se često u baletskom svetu vidi da su ljudi umorni od svoje profesije, kod nekih se to desi čak tokom prve godine rada u pozorištu, a ovde takvih situacija nema, barem ne kod ljudi koji rade u moja dva baleta.

Da li mislite da je to posledica mentaliteta i nacionalnog duha, ili je to rezultat i uticaj Konstantina Kostjukova?

Mislim da je to i zahvaljujući Konstantinu i zato što je takva zemlja i takvi su ljudi ovde.

Vi ste se rodili u Moldaviji, nedavno ste postali Narodni umetnik Moldavije, koliko znam državljanin ste Belorusije, smatrate da je Ukrajina vaša domovina, a često se indentifikujete kao Rus. Kako na vas utiče takva raznovidnost i koja od tih zemalja vam je najbliža?

Moja domovina i zemlja koja mi je najbliža je Ukrajina, zato što je tamo moja kuća. Moja kuća nije stan, nije šator pored jezera – moja kuća je moje pozorište. Tamo gde je moje pozorište, gde su moji umetnici, tamo ja i živim. I dan danas nemam državljanstvo Ukraine, ali to je sasvim nevažno, pasoš ne menja ništa, ono što je važno je umetnička pripadnost. I jedino što mi smeta u mom post-sovjetskom kosmopolitizmu je to što i dan danas ne pričam engleski. I to je jedini moj problem. Ne osećam da mi bilo šta fali, ja radim u i Evropi, jedino što mi uvek treba je prevodioc.

Vi ste u Kijevu osnovali svoje pozorište Kiev Modern Balet, koje je dobilo mnogobrojne nagrade i priznanja. Ispričajte nam o tome kako je ono nastalo.

Osnivanje Kiev Modern Baleta je priča o nečemu što se stvorilo  protiv očekivanja. U Kievu se pojavio pokrovitelj Vladimir Filipov, koji mi je predložio da napravim pozorište i koji nas je prve godine u potpunosti finansirao. Na jednom mestu su se skupili svi neophodni elementi – čovek koji je želeo da finansira umetnost, ja kao koreograf i velika količina slobodnih umetnika koji su mogli da dođu i da zajedno napravimo predivno pozorište. Da bi se napravilo takvo pozorište, to je kao početak života na zemlji – svi elementi treba da se u istom trenutku nađu na istom mestu.

Da li imate neki savet za naše područije, za ljude koji bi želeli da naprave nešto slično, ali nemaju finansijske mogućnosti?

Neka traže pokrovitelje. Kad me pitaju koji je problem modernog plesa u Ukraini, ja uvek kažem da je problem finansijski. Drugih problema nema. Mi smo posle Filipova sedam godina tražili drugog pokrovitelja, i za projekat “Žizelj”, a to je jako skup projekat, našli smo Ljudmilu Rusalinu, poslovnu ženu, koja je na kraju finansirala taj projekat. Ali ja sam sedam godina tražio novog pokrovitelja, to uopšte nije lako, a Kiev Modern Balet je i brend i ime i sve ostalo. Ali, bez obriza na to, nismo imali pokroviteljstvo.

U jednom vašem intervjuu rekli ste da ste predstavnik ruskog klasičnog baleta…

Ja sam rođen u baletskoj porodici. Moji roditelji su imali glavne uloge u baletskim predstavama u Moldaviji. Oboje su završili elitne baletske škole, tata je završio Lenjingradsku školu baleta A.S. Puškina, kod istog pedagoga kao Barišnjikov i Nuriev, a mama je završila koreografski koledž u Permu, kod Ekaterine Gejdenrejh, a ta škola je jedna od tri najbolje u Rusiji. I baš zato ništa osim klasičnog plesa ne znam, ali postavljam sve osim klasike. I to je neki paradoks, na koji ni ja nemam odgovor, nikada nisam išao na neke časove modernog plesa, i trudio sam se da sačuvam svoju originalnost kao autor.

Otvaranje i zatvaranje Olimpijskih igara u Sočiju je bilo nešto čudesno,  simbioza neverovatne koreografije i “Rata i mira”. Kakvo je bilo to iskustvo?

To je bilo jako zanimljivo iskustvo. Kad su mi predložili da uradim koreografiju za otvaranje ceremonije, a na početku su me pozvali da radim samo otvaranje, za zatvaranje sam se pridružio kasnije, bio sam jako skeptičan, pošto nisam koreograf za masovne ceremonije. Ali sam uzeo jako dobre asistente, Andreja Musorina i Sašu Lešenka, jako brzo smo sve odradili. Imali smo 440 umetnika, to je za mene bilo prvo iskustvo takvog tipa.

Da li imate neki cilj, neko mesto ili neki balet koji biste želeli da postavite?

Vrlo sam organizovan čovek, sam sebe zovem čovek-excel, ali samo oko stvari koje se tiču mog života. Kada je reč o umetnosti, to sve pada u vodu. Nemoguće je bilo šta proračunati kad se radi o umetnosti. Naravno, treba znati šta raditi dalje, ali to raditi dalje je upravo taj momenat koji se otrgne i sam ide svojim putem. Kad sam bio mlađi pokušavao sam, sad to više i ne pokušavam.

Kako vam se sviđa Beograd?

Jako mi se sviđa vaš grad. Bio sam i na Kalemegdanu i u Skadarliji. Sviđa mi se da šetam po Beogradu.

Da li bi želeli ponovo da dođete i postavite još neki balet kod nas?

Jako bih voleo. Moja trupa sastoji od 22 umetnika, što čini da bilo koji balet bude postavljen lako. Uvek sam otvoren za saradnju sa Srbijom.

2016-ba-balet-kostjukov-1280px-nk-1

Paklitaru je u Beograd došao na poziv vršioca dužnosti direktora Baleta Narodnog pozorišta Konstantina Kostjukova.

Ispričajte nam kako je došlo do saradnje Narodog pozorišta i Paklitarua?

Ja sam iz Kijeva došao u Beograd. I pošto sam često išao u Kijev čuo sam da se pojavio novi balet, novi zanimljivi koreograf, i čuo sam jako lepe stvari o Raduu. A prošle godine sam odlučio da ga pozovem da nam predloži neke svoje projekte sa njegovim modernim baletom, pošto na našem repertoaru želimo da imamo ne samo klasični balet, nego i moderni. Radu mi je predložio mnoge svoje projekte, ali zajedno smo izabrali dva baleta za koje smatramo da će biti zanimljivi i našoj publici i našoj trupi.

Jako sam zadovoljan što je Radu pristao na saradnju sa nama, njegovi baleti, osim savremene i zanimljive koreografije, imaju nešto što je još važnije – a to je da su puni smisla. Uglavnom u svetu modernog baleta koreografi stavljaju akcenat na telo, mogućnosti tela, a Radu koristi ne samo jezik tela, već i jezik drame, koji se uglavnom koristi u klasičnom i savremenom baletu.

I izabradli smo zajedno ove predstave, i prvi put u istoriji Narodnog pozorišta, u baletu se svira muzika Baha, i cela partitura Vivaldija.

Kako vam se svideo proces rada sa Raduom?

Jako zanimljivo i lepo iskustvo je ceo proces rada sa Raduom. On je on onih koreografa koji gledaju mogućnosti svakog pojedinca i uvek je spreman da promeni svoju koreografiju kako bi više odgovarala umetniku. Ono što će biti jako zanimljivo našoj publici jeste činjenica da imamo dve podele, koje se apslolutno razlikuju jedna od druge, ali obe su jako dobre. I Radu je iz svake podele izvukao maksimalni potencijal individualizma.

Njegov dolazak je veliki događaj i za balet i za Narodno pozoriše. Šta nas sve čeka u novoj sezoni?

Po planu sledeći balet nam je Jevgenije Onjegin. Njega će postaviti naša primabalerina i koreograf Lidija Pilipenko. To će biti savremeni balet na muziku Čajkovskog. I vratićemo predstavu koju smo imali ranije – Doktor Džekil i Mister Hajd.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: