Da li imate preko 18 godina?

Probijanje granica i održavanje pulsa

Intervju sa osnivačima Pančevo Film Festivala (PAFF).

0
0

Zahvaljujući inicijativi, znanju, radu i entuzijazmu mladih filmskih radnika i umetnika iz Pančeva i okoline, prve nedelje septembra biće održan drugi Pančevo Film Festival – festival autorskog dugometražnog i kratkog filma.

Od 2. do 6. septembra na više lokacija u Pančevu imaćemo priliku da vidimo najbolja ostvarenja umetničkog, radikalno autorskog filma iz celog sveta, kao i hitove sa prestižnih svetskih filmskih festivala. Biće organizovan i prateći sadržaj: koncerti, tribine, predavanja, promocije, izložbe i radionice, a i ove godine ulaz na sve programe festivala biće besplatan. O programima, organizacionim problemima, finansijskim izazovima ali i zadovoljstvu stvaranja kulturnog života sopstvenog grada razgovaramo sa osnivačima festivala. Reditelj i direktor festivala Ognjen Glavonić i direktorka fotografije i umetnički direktor festivala Tatjana Krstevski.

Između festivala i publike rodila se ljubav na prvi pogled, pa i bez agresivnog reklamiranja na samo otvaranje PAFF-a nije bilo moguće ući u salu, a i sve projekcije su bile popunjene. Da li imate neku evidenciju o tome koliko je ljudi posetilo prvo izdanje festivala?

Ognjen: Strepnje i strahovi koji me prate prilikom pravljenja svakog filma, bili su prisutni i kada smo odlučili da osnujemo Pančevo Film Festival. Kada rešite da uložite toliko vremena i truda u nešto što je prilično glomazno, a neizvesno i nikad dovoljno kontrolisano, neminovno dolazi do preispitivanja i samoproganjanja: da li će to što mi stvaramo i pravimo ikoga zanimati?

I onda dođe to otvaranje koje si spomenula i nastanu problemi druge vrste, mnogo lepši doduše, jer odjednom gomila ljudi koja ne uspeva da uđe na željenu projekciju, diže glas, buni se, zahteva film, te odlazi u drugu, manju salu da pogleda neko drugačije ostvarenje koje inače nikada ne bi privuklo njihovu pažnju.

Svi naši programi, filmovi, radionice, koncerti, svirke, su, prošle, a i ove godine besplatni, te je teško voditi neku preciznu evidenciju. Naoko smo sračunali i zaokružili da je prvi PAFF imao 8000 posetilaca za 5 festivalskih dana. Što je, za dve sale od po 350 i 150 mesta te par izložbi i svirki, sasvim dobar rezultat. Ove godine uveli smo nove programe i dodatne termine, pa očekujemo petocifren obračun.

Ovde možete pogledati kako je to, ukratko, izgledalo lani:

Da li vas je iznenadila tolika zainteresovanost publike za nezavisnu, autorsku kinematograiju? Ipak su u pitanju filmovi drugačiji od većine naslova u ponudi bioskopskih repertoara, filmovi koji ne teže pukoj zabavi. Ili je baš to razlog velike posećenosti?

Ognjen: Mislim da su razlozi velike posete široki: jedan od njih je sigurno besplatan ulaz na sve, za sve. Naravno, tu negde je i ta zasićenost uniformisanom ponudom, šablonskim programiranjima i izborom filmova za distribuciju. Ali mislim da je ono što najviše vređa ljude potcenjivanje publike, naročito onoga što se slabo gaji i neguje – radoznalosti i otvorenosti ljudi za upoznavanje i susretanje sa nepoznatim. Naravno, mi smo znali da ako samo napravimo filmski festival i pustimo 50 opskurnih arthaus filmova sa teško čitljivim rukopisima, lako možemo uplašiti i rasterati publiku. Zato smo od početka želeli da filmski festival koji pravimo mora biti manifestacija koja obuhvata ne samo raznoliku i tematski, sadržajno i formalno različitu filmsku ponudu, već i razne druge akcije, discipline i dešavanja, od filmskih radionica za najmlađe, strip izložbi, koncerata, do karaoke žurki, tako da onaj koga možda film i ne zanima previše može osetiti, shvatiti, da je to što u gradu postoji filmski festival ovakvog oblika – dobro za njega i njegove bližnje.

Želeli smo da napravimo mesto koje od tebe traži samo – tebe, tvoju radoznalost, pamet, vreme. I naravno, da razbudimo, animiramo, okupimo i stvorimo neku novu filmsku publiku, neke nove filmofile i filmadžije, one koji će možda baš na PAFF-u prvi put videti neku drugačiju vrstu kinematografije, na drugačiji način – u punom bioskopu.

Sa tom idejom, oblikovali smo i Mladi žiri: za takmičarski program Rani radovi, koji obuhvata selekciju kratkih filmova, žiri čine 16 srednjoškolaca koji se na različite načine bave ili zanimaju za filmsku umetnost. Oni o nagradama odlučuju, i na taj način uče, kroz rad i razgovor sa jednim iskusnim filmskim stvaraocem sa naših prostora. Ove godine to je Ivan Ikić, reditelj filma ”Varvari” koji je ‘zatvorio’ prošlogodišnji PAFF.

Drugi PAFF svečano će otvoriti film Flotel Europa (režija Vladimir Tomić, montaža i produkcija Srđan Keča), premijerno prikazan na ovogodišnjem Berlinalu. Reci mi nešto više o ovom filmu, kako ste se odlučili baš za njega?

Ognjen: Sviđa mi se reč ‘svečano’ za projekciju jednog malog, intimnog film eseja, sastavljenog od starih VHS snimaka, u formatu, naravno, 4:3. I presrećan sam što ćemo upravo Flotelom Europa otvoriti drugi PAFF.

Flotel-Europa

Flotel Europa

1992. talas izbeglica iz rata u Bosni i Hercegovini je stigao i do Danske. Izbeglički kampovi su se brzo napunili, pa je Crveni krst dovukao ogroman brod u kanale Kopenhagena: “Flotel Europa” postao je privremeni dom za hiljadu ljudi dok su čekali odluke o njihovim zahtevima za azil. Među njima je bio i dvanaestogodišnji dečak, Vladimir, koji je pobegao iz Sarajeva zajedno sa majkom i starijim bratom. Proveli su dve godine u limbu Flotela Europe. Dve decenije kasnije, Vladimir Tomić nas vodi na put odrastanja na ovom brodu, ispunjenom ehoima rata ­ i drugim stvarima koje čine jednu adolescenciju. Film je izmontiran od ličnog VHS arhivskog materijala koji su snimili Bosanci­ i Hercegovci u izbeglištvu, dok su delili “prostorno-vremenski vakuum” Flotela.

Ovo je intimna priča o sećanju, roditeljima, Jugoslaviji, i prvoj ljubavi. I svetu koji još nije završen iako je prošao.

Šta ste još pripremili za ovu godinu u okviru Svetionika, glavnog filmskog programa koji karakterišu filmovi radikalnog autorskog izraza?

Ognjen: Selekciju Svetionici, takmičarski program dugometražnih filmova, ove godine čini 9 ostvarenja. Četvoročlani žiri dodeljuje nagradu Svetionik najboljem filmu, a ove godine članovi žirija su: reditelj Slobodan Šijan, scenaristkinja i selektorka Kustendorf festivala Dunja Kusturica, filmski kritičar Nil Jang i glavni selektor filmskog festivala u Lokarnu i urednik Cinema Scope magazina, Mark Peranson.

GROBLJE-SJAJA

Groblje sjaja

Pored Flotela Europa, a u okviru Svetionika, istakao bih da će publika u Pančevu prva u regionu imati priliku da vidi novi film tajlandskog reditelja Apičatponga Verasetakula, ”Groblje sjaja”, koji je premijerno prikazan na ovogodišnjem Kanskom festivalu. Verasetakul je za svoj prethodni dugometražni film, ”Ujka Bunmi koji može da se seti svojih prethodnih života”, nagrađen kanskom Zlatnom palmom.

VASPITACICA

Vaspitačica

Takođe, bioskopsku premijeru u Srbiji imaće i poslednji film izraelskog reditelja Nadava Lapida, ”Vaspitačica”, jedan od najboljih filmova koje sam pogledao prethodnih godinu dana. U Svetionicima su još, jednako zanimljivi:

– Srpski film ”Abdul i Hamza” reditelja Marka Grbe Singh-a, koji je premijeru imao na nedavno završenom FID Marsej festivalu gde je i nagrađen Posebnim priznanjem žirija. U ovom doku-igranom delu pratimo Abdula i Hamzu, imigrante iz Somalije, koji se, u Srbiji, kriju u napuštenoj kući blizu granice i čekaju pravi trenutak da nastave svoj put.

– ”Limbo” danske autorke Ane Sofije Hartman, o čudnoj vezi tinejdžerke Sare i njene nove profesorke, Karen, u malom gradu ruralne Danske.

– ”Androidi sanjaju”, španski arthaus SF film čiji sinopsis prenosim u celini: Godina je 2052, na planeti Zemlji, u Španiji, gotovo svemu što postoji došli su sudnji dani. Grad čine napuštena gradilišta. Sve je manje stanovnika. Jedna ovca košta četiri i po miliona pezeta i potrebno je mnogo metaka da se plati za nju.

– ”Bx46” je američko-francuski dokumentarac koji predstavlja intimno istraživanje zaboravljenog sveta radnika ribarnice u neuglednom delu Bronksa.

– ”Iranac”, dokumentarac u kojem reditelj, Iranac nastanjen u Parizu, posle tri godine uspeva da ubedi četvoro pristalica iranskog režima da sa njim provedu nekoliko dana u porodičnoj vikendici nedaleko od Teherana, kako bi tamo, na neutrlanom prostoru dnevne sobe, kroz razgovor o slobodi, politici i kulturi, uspeli da se dogovore oko idealnog društva u kojem bi bilo mesta za sve Irance, različitih ubeđenja i razmišljanja.

– ”Karpoputnik”, slovenački film, poetski portret Karpa Godine, čuvenog jugoslovenskog reditelja i snimatelja, čiji kratki filmovi i dalje predstavljaju sam vrh te forme nastale na tlu sadašnjih i bivših zajedničkih država. Karpov ”izgubljeni” film, ”Imam jednu kuću”, koji je sniman krajem 1960ih, po raznim vojvođanskim selima, poslužio je kao putokaz i mapa za reditelja Matjaža Ivanišina. Matjaž se upustio u avanturu traganja za istim ulicama, kućama, fasadama, legendama, pričama, ljudima, predelima koji su pre više od 40 godina inspirisale Karpa Godinu.

Za ovu godinu najavili ste šest filmskih programskih celina – dva takmičarska i četiri revijalna programa. Da li bi iz tolikog repertoara uopšte mogao da izdvojiš neke naslove kao lične preporuke?

Ognjen: Ove godine filmski program PAFF-a sastavljen je od 55 filmova, i žao mi je što zbog količine prostora i termina kojim raspolažemo, publika neće biti u mogućnosti da pogleda sve naslove. U revijalnom programu Pafforama, koji se prikazuje u Dvorani Kulturnog centra Pančeva, ne propustite rumunski film ”Toto i njegove sestre”, koji se takođe, baš na PAFF-u, prikazuje premijerno u bioskopu u Srbiji. Tu su i ”Kosac” hrvatskog reditelja Zvonimira Jurića, ili nagrađivani švedski film ”Turista”, zatim britanski film koji je ove godine dobio Srebrnog medveda za najbolju mušku i žensku ulogu na ovogodišnjem Berlinalu – ”45 godina”, ali i film koji je Srebrnog medveda dobio za scenario – čileanski dokumentarac ”Dugme od sedefa” Patricija Guzmana.

PAFF u nedelju 6. septembra zatvara srpski film ”Panama” mladog i nagrađivanog reditelja Pavla Vučkovića, premijerno prikazan u zvaničnom programu Kanskog festivalg, što je jedan od najvećih uspeha domaće kinematografije u poslednjih nekoliko godina.

Panama

Panama

Svi kratki filmovi iz ”Ranih radova” zaslužuju svu pažnju ovoga sveta, a projekcije filmova iz ove selekcije su prošle godine bile popunjene do poslednjeg mesta. Ove godine dosta mladih autora iz Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Grčke, Nemačke, Velike Britanije i Egipta biće gosti festivala, i nakon projekcije razgovaraće sa moderatorom i publikom o svom radu.

Što se tiče ostalih gostiju, imamo čast da sa nama bude i Lars Hernik Gaas, direktor Međunarodnog festivala kratkog filma u Oberhauzenu. U okviru filmske selekcije ”Amplituda” koju uređuje i vodi Aleksandra Sekulić, u fokusu su filmovi ovogodišnjeg Oberhauzena, a razgovor sa gostom nakon projekcije odvijaće se na temu ”Političko u filmu”.

Naša dosta draga i bitna selekcija je ”Svetla budućnost”, koja predstavlja kratku retrospektivu kratkih filmova mladog autora koji još uvek nije snimio svoj prvi dugometražni film, a ove godine posvećena je reditelju Danetu Komljenu. Dane, koji će biti gost festivala, je sa svojim kratkim filmovima, koji su prikazani na više od 100 međunarodnih festivala, osvajao nagrade u Kanu, Roterdamu, Sarajevu…

Toto i njegove sestre

Toto i njegove sestre

Novina na ovogodišnjem festivalu je i revijalni program Ponoćna jeza, odnosno ponoćne projekcija horor filmova. Posebno raduje ova novina, budući da je dobar horor novijeg datuma skoro nemoguće naći i pogledati.Kako ste došli na tu ideju?

Ognjen: Prošle godine poslednje bioskopske predstave završavale su se oko ponoći, i to je nekima željnim filma bilo nedovoljno, te smo dobili kritike i molbe da uradimo nešto po tom novorođenom pitanju. Poslušali smo sopstvenu publiku i odlučili da je najidealniji sadržaj selekcije koja bi počinjala svake večeri u ponoć upravo onaj koji je u isto vreme zabavan i strašan, mračan i uzbudljiv. Džulijan Ričards, britanski reditelj i distributer, odabrao je četiri horora novije produkcije, a pošto je Ričards i gost našeg festivala, odlučili smo i da prikažemo ”Poslednji horor film”, njegovo delo iz 2003, nagrađeno Zlatnim melijesom za najbolji evropski film fantastike te godine. Od ostalih filmova ove selekcije tu su: ”Hellions”, premijerno prikazan na ovogodišnjem Sandensu, sa Robertom Patrikom u glavnoj ulozi; ”Kuća na kraju vremena” najgledaniji venecuelanski horor-triler svih vremena; irski ”Kanal” i kanadski ”Nahrani đavola”.

PAFF je retko zdrava i pozitivna inicijativa u današnje vreme – promovišete kinematografiju nezavisnu od komercijalne površnosti, ali i ostvarenja visokobudžetne produkcije koja neguju uzbudljiv pristup narativu, formi, strukturi i estetici filma. Finansijski su vas podržali grad i ministarstvo, ali verujem da neću pogrešiti ako pretpostavim da je većim delom festival stvoren zahvaljujući ličnim kontaktima ekipe koja stoji iza PAFF-a. Šta je bilo presudno da od lepe ideje pređete na realizaciju koja za sobom nosi neizbežni finansijski i birokratski pakao?

Ognjen: Mi nismo festival koji ima raspisan poziv za prijavu filmova, već program sastavljamo putujući od festivala do festivala, pretežno zahvaljujući sopstvenim radovima, i gledamo što je više moguće one filmove koje nemamo prilike videti na drugi način, te srećemo i upoznajemo autore, producente, distributere što, kasnije, dosta, finansijski i vremenski, olakšava sastavljanje programa, a u isto vreme omogućava da ne zavisimo previše od tuđih ukusa, interesa i petljanja.

PAFF je i nastao kao potreba za mestom na kojem će prostor dobiti oni filmovi koji uglavnom ostanu skrajnuti, nevidljivi. Oni filmovi koji, uprkos kvalitetu koji poseduju, teško nađu put do srpskog posetica bioskopa.

Ideja i glavni razlog osnivanja festivala je naša želja da ono što volimo i smatramo da vredi prikažemo i ponudimo ljudima koji su nam na razne načine bliski, uz nadu da će se i oni zaljubiti baš u to nešto čudno i neuhvatljivo što je i nas, neobjašnjivo, zainteresovalo i privuklo nekom filmu. A presudno za ulazak u realizaciju je entuzijazam teži od pakla, premalo posla tj. previše slobodnog vremena, lepa podrška i pažnju koju je PAFF još kao ideja dobio od strane dragih nam ljudi, grada Pančeva i institucija mu, i nekoliko možda prebrzih i pogrešnih koraka posle kojih nije moglo nazad. A i zašto bi se, i kuda, čemu – išlo unazad?

PAFF posetiocima pruža kvalitetan i besplatan sadržaj – besplatan ulaz na projekcije i prateće sadržaje, pa čak i organizovan besplatan prevoz za posetioce iz Beograda. Nemoguće je ne zapitati se kako vam je to uspelo?

Tatjana: Naš cilj je bio da ljudima ponudimo neki kulturni sadržaj. U ovo vreme kada je kultura u Srbiji na izdisaju, mi pokušavamo svim snagama da održavamo taj slabi puls. Zato smo i odlučili da sve projekcije budu besplatne i otvorene za publiku. Da bi privukli posetioce u mrak bioskopskih sala i da kroz to jedno svetlo projektora koje ilustruje neki drugačiji život, dožive i iskuse nešto novo, a možda nešto i nauče, prosto da pružimo ljudima neki novi sadržaj ili izbor u ovom okruženju koje nam to ne pruža. Svi mi treba da imamo svest o tome da smo odgovorni jedni prema drugima. I ako smo u mogućnosti da nekome pokažemo nesto drugačije, nešto što oplemenjuje čoveka, kroz film ili muziku, onda svim snagama to treba i uraditi. A što se tiče organizovanog prevoza iz Beograda, znam da su svi moji prijatelji lenji da predju 14 km do Pančeva i da im to deluje jako komplikovano i daleko, pa smo im omogućili i tu opciju :)

Koliko je to što ste uspeli da i ove godine učinite sadržajem besplatnim važno za stvaranje i obrazovanje nove filmske publike, one koja će na PAFF-u prvi put imati priliku da vidi drugačiju vrstu kinematografije?

Tatjana: To je suština cele ove naše akcije. Pružiti mladima neki kvalitetan program, da im nije jedini filmski izbor blockbuster I i blockbaster II, ili povremeni festivalski ispadi kao što smo mi. Naš plan je da prikazujemo filmove i tokom cele godine, da bi publika mogla da uživa u kvalitetnom programu jedan duži period, a ne samo tih pet dana festivala. Tako da mladi imaju još neku opciju osim turbo folka i blockbastera. Muzeji znamo ne rade. Generacije mladih duša nikada nisu kročile u Narodni muzej u Beogradu ili Muzej savremene umetnosti.

Ja mislim da je u Srbiji glavni problem što ljudi nemaju izbor. A nisu svi uvek spremni da istražuju nešto novo, već konzumiraju samo to što im je servirano i što većina prihvata kao standard.

Na nama je da probijemo te granice, da iskopamo makar rupicu u zidu i da im pokažemo da postoji još nešto što će ih oplemeniti kao ljude. Pa će onda svako naći nešto za sebe. To je stvar koja se gradi polako i za koju treba dosta vremena i strpljenja. Ali je neophodna.

Austrijski direktor fotografije Kristijan Berger, poznat po filmovima Mihaela Hanekea nominovanog za Oskara 2010 za film “Bela traka”, biće gost Pančevo film festivala. Berger će održati besplatan masterklas u Dvorani Kulturnog centra Pančeva. Koga će još ove godine ugostiti PAFF?

Tatjana: Da, Bergera sam upoznala na Berlinale talent campus-u 2010. I tada nam je predstavio njegov sistem osvetljavanja, koji do tad nisam sretala. Vrlo zaniljiva filozofija i pogled na snimanje filma. Kad smo počeli da pravimo festival, odmah sam pomislila na njega kao potencijalnog gosta za masterclass i imali smo sreću da se odazvao i da želi da dođe. Jedinstvena prilika da se možda nauči nešto novo.

Christian-Berger

Kristijan Berger

Pored Bergera, gost je i Pet Moriarity, jedno veliko ime svetske strip scene. Mi imamo blisku saradnju sa Aleksandrom Zografom, s obzirom da je i on komšija Pančevac, pored vizuelnog identiteta PAFF-a koje je Zograf osmislio, on takođe vodi i revijalni “Grrr! Program”. Tako da će PAFF ove godine biti mesto svetske premijere filma Bezango, WA (režija Loise Amandes i Ron Austin, produkcija SAD), koji se bavi strip scenom Sijetla i okoline. Gost programa i jedan od aktera tog dokumentarca, je Pat Moriarity.

Bezango

Bezango, WA

Ognjen: Ja bih samo da dodam da će u Pančevo uz Kristijana Bergera doći i njegova supruga, glumica Marika Green, koja je ostvarila glavnu ulogu u jednom od najboljih filmova svih vremena: ”Džeparoš” (Pickpocket) francuskog reditelja Robera Bresona.

U okviru festivala prošle godine održavani su paneli, razgovori, tribine, koncerti i izložbe. Recite mi nešto više o ovogodišnjim pratećim programima.

Tatjana: Ideja je bila od samog starta da napravimo filmski festival u pravom smislu te reči. A to znači da njegov sadržaj nisu samo filmske projekcije, već i bogat prateći program, po uzoru na velike svetske festivale. Jer pored kvalitetnog filmskog programa, treba predstaviti i radionice različitih sadržaja. Mi ove godine predstavljamo tri radionice.

Kristijan Berger održaće besplatan masterklas za sve zainteresovane na temu “Svetlost i profesionalna rasveta – protiv tehnološke diktature” u subotu, 5. septembra sa početkom u 13 časova, u Dvorani Kulturnog centra Pančeva. Kristijan Bergerje patentirao “Cine reflect lighting system” koji je koristio prilikom snimanja svih svojih filmova od 2001. godine, a koji pored kreiranja novih estetskih mogućnosti za kameru, nudi glumcima i rediteljima posebnu fleksibilnost i slobodu u radu. U okviru masterklasa Berger će govoriti na temu istorijskog razvoja osvetljavanja na filmu, estetskog i ekonomskog uticaja filmske rasvete na metode osvetljavanja. Kao i o najvažnijim aspektima u oblasti osvetljavanja u digitalnom svetu. Uz primere kadriranja i fotografija sa snimanja Bergerovih filmova “Bela traka”, “Ludvig II”, “Notebook”, “The Night of 1000 hours”, “By the sea”, razgovaraćemo o scenografiji, kostimu, šminki i drugim važnim vizuelnim segmentima filma. Berger će deo svog predavanja posvetiti i dugogodišnjoj saradnji sa Mihaelom Hanekeom, rediteljem filma “Bela traka”, nominovanog za Oskara za najbolju fotografiju 2010. godine.

Druga radionica se bavi dokumentarnom fotografijom i vodi je ekipa “Belgrade raw“, koju čini deset fotografa iz Beograda. Oni su neprofitabilna organizacija mladih i veoma talentovanih fotografa, čija je misija da uhvate i zabeleže sirove i intimne utiske grada. Na PAFF-u, deo Belgrade Raw ekipe vodiće radionicu namenjenu onima koji žele da svoje impresije o Pančevu fotoaparatom zabeleže u sličnom stilu i stavu. Njihovi radovi, nastali u toku radionice, biće izloženi na kraju festivala.

Treća radionica bavi se edukacijom najmlađih, a vode je naši prijatelji iz “Filmkulture” grupa filmskih umetnika iz Beograda, okupljena sa pleminitom idejom da kultura filma bude jedan od osnovnih izbora kod dece. Dakle ta radionica je namenjena najmlađim gostima koji će praviti film u toku festivala i prikazati ga poslednje večeri na svečanom zatvaranju.

Dodala bih i upoznavanje sa umetnikom Bugijem. Boogie je fotograf rođen u Beogradu i za sebe kaže da je odrastanjem u zemlji podeljenoj ratom definisalo njegov stil i okrenutost ka mračnoj strani ljudske egzistencije. 1998. godine se preselio u Njujork, gde danas živi i radi. Objavio je pet monografija. Njegovi radovi su objavljeni u New York Timesu, Time Magazinu, Huffington Postu i HBO-u (za seriju Hot To Make It In America). Izlagao je na brojnim samostalnim izložbama, među poslednjima u Parizu, Njujorku, Tokiju i Istanbulu. Jedinstvena prilika da se čuje lična priča jednog vrhunskog fotografa i umetnika. Predavanje je zakazano za nedelju, 6. septembar u 13h, na sceni Kulturnog centra Pančeva.

Muzika je takođe veoma bitan segment našeg festivala. Svake večeri nastupa po jedan bend. Na otvaranju će svirati grupa “Ti”, zatim grupa “Repetitor” i šestočlani bend “Gramofondzije live expirience” koji kombinuje živu svirku vrhunskih muzičara i gramofon. Koncerti su momenat na kraju dana kada se svi gosti i posetioci skupe na jednom mestu i opuste uz kvalitetnu muziku, posle celodnevnih aktivnosti do duboko u noć.

repetitor

Repetitor

Do prošle godine i pojave PAFF-a publika zainteresovana za autorski film čekala je jedinu priliku da krajem novembra na FAF-u pogleda neke od naslova nedostupnih na torrent-ima. Da li sarađujete sa ovim, vama sličnim festivalom na čijem programu smo odrasli i formirali se kao gledaoci?

Ognjen: Ja sam deo generacije odrasle ne FAF-u, a većina naših profesora sa fakulteta je uključena u tim tog festivala tako da se može reći da smo i na taj način bili inspirisani. Kao dosta mlađi i slabiji brat, sarađujemo koliko smo u mogućnosti. Mi još uvek ne možemo da iznesemo sve ono što smo zamislili tako da u našem programu možete naći i filmove koji su ranije prikazani na nekim od većih i starijih srpskih festivala kao što su FAF, Palić, Cinema City, a to su i neki od festivala na kojima smo mi načinili prve festivalske korake sa našim filmovima, i srećni smo što imamo lepu saradnju sa iskusnijim kolegama.

Mislim da je pozitivna i pojava nastajanja i osnivanja sve većeg broja filmskih festivala, u raznim delovima zemlje (Bašta Fest, na primer), jer je to jedini način da se, tamo gde nema bioskopa, ili barem bioskopa koji pušta nešto što nije predviđeno, čuje drugačije filmsko mišljenje, glas, stav. A tamo gde ne postoji diverzitet te vrste, lako dolazi do zamiranja i zatiranja bilo kakve potrebe za drugim i drugačijim.

Za kraj razgovora recite mi kakav je osećaj graditi kulturni život svog grada, učiniti ga sadržajnim i živim makar na par dana, uzeti stvari u svoje ruke?

Tatjana: Osećaj je predivan. Zato što znamo da nešto vraćamo svom gradu i kulturnoj sceni Pančeva, koja je uvek bila bogata iako je grad mali. I važna je decentralizacija kulture, da nisu uvek sva dešavanja samo u Beogradu, već da i ljudi iz unutrašnjosti imaju pristup informacijama. Ovo je nešto što ima puno potencijala i sugrađani su pokazali veliko interesovanje, što nas i gura da idemo dalje, jer jedino tako ima smisla. Dakle ljudi žele da dođu da vide i da osete. Mi smo započeli tu ideju, ali se nadamo da će je neki mlađi i talentovani ljudi prihvatiti i razvijati dalje u nekim drugim vremenima. Predivan je osećaj kada dotakneš makar jednu osobu, a kada imaš priliku da to radiš svake godine, odgovornost je ogromna ali i satisfakcija jer si dotakao mnoge.

PAFF-PLAKAT-2015

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: