Preporuke za Beldocs

Ovogodišnje 11. izdanje Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs domaćoj publici predstaviće čak 98 filmova u 14 programa, u 10 bioskopih sala. Beldocs festival biće održan od 7. do 14. maja u Sava centru, Dvorani kulturnog centra Beograda, Kombank dvorani, Jugoslovenskoj kinoteci, Muzeju jugoslovenske kinoteke, Muzeju savremene umetnosti, bioskopu Fontana, Art bioskopu Kolarac, Centru za kulturu ”Vlada Divljan” i bioskopu Cineplexx Ušće.

Na otvaranju Festivala 7. maja u 19.30 sati u Velikoj dvorani Sava centra premijerno će biti prikazana dva nova domaća dokumentarna filma – Slatko od Ništa Borisa Mitića i Poslednja avantura Kaktus Bate Đorđa Markovića.

Festival Beldocs je tokom minule decenije postao najvoljeniji prolećni festival dokumentarnog filma koji okuplja najbolja ostvarenja savremene dokumentaristike. Većina značajnih naslova savremene dokumentaristike doživela je svoje premijere upravo na Beldocsu. I ove godine, Beldocs nastavlja da kvalitetnim i premijernim programom izgrađuje i edukuje svoju publiku, nudeći sem domaće i međunarodnu selekciju, kao i brojne prateće programe.

Mimo Međunarodnog takmičarskog programa i Srpskog takmičarskog programa iz ovogodišnje selekcije izdvojili smo 10 ostvarenja koje vredi pogledati tokom trajanja festivala.

Vestvud: Pank, ikona, aktivistkinja // Lorna Tucker, Velika Britanija, 2018, 80’

Vivien Vestvud je velika dama pank roka. Bila je provokatorka koja je dovodila u pitanje prihvaćene vrednosti, doajen britanske mode, jedna od najuticajnijih začetnica trendova u novijoj istoriji. Film istražuje njenu uzlaznu karijeru, detaljno ispitujući njene umetničke kvalitete, aktivizam i kulturnu relevantnost. Kombinujući kultni arhivski i novosnimljeni materijal, ova intimna priča o počecima koji su definisali jednu eru ispričana je kroz reči same Vivijen i dirljive intervjue sa ljudima iz užeg kruga njene porodice, njenim prijateljima i saradnicima.

Najružniji auto // Grzegorz Szczepaniak, Poljska, 2017, 47’

Najmlađi protagonista ovog dokumentarca je Varburg, automobil star preko 50 godina. Auto je još uvek na drumu, vozi ga Bogdan koji je u njemu sa svojom majkom Kazimierom. ’Road movie’, koji se odigrava između nemačkog nacističkog koncentracionog logora na područiju okupirane Poljske i bivšeg naci radnog logora u Nemačkoj, zapravo je putovanje u prošlost koje evocira sećanja iz rata.

Sovjetski hipici // Terje Toomistu, Estonija, Nemačka, Finska, 2017, 75`

U potrazi za slobodom i srećom, živopisna grupa umetnika, muzičara, osobenjaka, lutalica i ostalih dugokosih frikova stvorila je svoj sistem u Sovjetskom Savezu. Godinama kasnije, grupa ekscentričnih hipija odlazi na putovanje u Moskvu gde se ljudi još uvek okupljaju svake godine 1. juna da bi obeležili tragične događaje iz 1971. godine, kada je KGB uhapsio na hiljade hipija.

Fenixxx // Gavril Dragolea, Rumunija, 2017, 50’

‘Live chat’ industrija jedan je od najplodnijih onlajn izvora prihoda u Rumuniji. Više od polovine onlajn modela su iz Rumunije i sama industrija vredna je milione dolara (studiji i devojke koje rade od kuće zajedno zarađuju približno 10 miliona dolara mesečno ). Iz tog razloga veliki broj rumunskih devojaka vidi ’live chat’ industriju kao izlaz iz siromaštva i šansu da uspeju u Bukureštu. Zarađujući do 10.000 dolara mesečno, one pristaju da prilagode svoja tela i svakodnevne živote čežnjama i seksualnim fantazijama nepoznatih ljudi sa interneta.

Hotel Jugoslavija // Nicolas Wagnières, Švajcarska, 2017, 78’

Podignut 1969. godine na Novom Beogradu, hotel Jugoslavija predstavljao je mitsko mesto. Bio je kako simbol, tako i svedok različitih trenutaka koji su oblikovali bivšu Jugoslaviju: od Tita do Miloševića; od socijalizma do nacionalizma, od NATO bombardovanja do korumpiranog ekonomskog liberalizma. Danas još uvek predstavlja mučan deo beogradskog pejzaža, kao odraz srpskog društva u potrazi za novim prekretnicama.

Brižna Lorna // Annika Karlsson, Jessica Karlsson, Švedska, 2017, 60’

U Balimunu, na periferiji Dablina, oduvek postoji snažna sklonost za uzgajanjem konja. Lorna i njena porodica deo su tog sveta, što im pomaže da prebrode teška vremena. Lorna sanja da postane potkivač i priprema se tokom svog poslednjeg letnjeg raspusta. Pa ipak, stvari možda neće ispasti kao što su zamislili. Ovo je poetski film o odrastanju, priča o preživljavanju, vezama, konjima i snovima.

MATANGI / MAYA / M.I.A. // Steve Loveridge, 2018, 95′

MATANGI / MAYA / M.I.A. je film sačinjen od ličnih video zapisa koje su Maya Arulpragasm i njeni najbliži prijatelji snimali tokom proteklih dvadeset godina, beležeći njen izuzetni životni put od londonskog tinejdžera-imigranta do svetske pop-zvezde M.I.A. Ne praveći kompromise, Maja je bez prekida snimala tokom bitki koje je vodila sa muzičkom industrijom i mejnstrim medijima, dok su njen uspeh i slava rasli pretvorivši je u jednu od najprovokativnijih i najkontroverznijih umetnica u popularnoj muzici danas.

Nokija – povezivali smo ljude // Arto Koskinen, Finska, 2017, 91’

Uz pomoć Nokijinih inovacija Finska je izašla iz depresije i zauzela vodeću poziciju u svetu mobilnih telefona. Godine 2013. Nokija je prodata Majkrosoftu; koje su to odluke dovele do kraja jedne od najuspešnijih tehnoloških kompanija savremenog doba? Priča ispričana iz perspektive inovatora i inženjera koji su radili u industriji mobilnih telefona tokom perioda njenog vrhunca.

Avec L’Amour // Ilija Cvetkovski, Makedonija, 2017, 66’

Dionis je nastavnik biologije u penziji. Sa strašću, i snom. Poseduje više od stotinu zarđalih starih automobila od kojih većina nije u voznom stanju, i svake noći spava uz njih, sanjajući o tome da svoju neobičnu kolekciju pretvori u muzej. Ali njegova strast i snovi imaju svoju cenu. Njegova mlada supruga svake noći spava sama u kući, dok danju pravi svadbene i rođendanske torte da bi nekako skrpili kraj sa krajem. Dok sanja o muzeju, okružen svojim raspadajućim automobilima, upravo u tim hrpama rđe Dionis nalazi radost življenja.

Glasnije od oružja // Miroslav Sikavica, Hrvatska, 2017, 86′

Avioni, tenkovi, bombe, automatske puške, mediji i propaganda bili su oružje po izboru domovinskog rata. Pa ipak, najglasnije bile su pesme. Nacionalne televizijske kuće smatrale su muziku značajnim oblikom političke ’borbe’, pa su je naručivali, finansirali, snimali i intenzivno emitovali. I dvadeset godina nakon domovinskog rata, domoljubne pesme još uvek privlače pažnju i bude emocije.