Šta gledati na Slobodnoj Zoni?

Ovogodišnji program Slobodne Zone obeležiće filmovi koji se bave alarmantnim porastom nasilja i desnog ekstremizma, etničkim i socijalnim tenzijama ali i aktivizmom i načinima borbe protiv nedemokratskih režima, paralelnih kriminalnih struktura i nezajažljivosti liberalnog kapitalizma.

Kultura sećanja i neophodnost pamćenja kao preduslov da se prošlost sačuva i kao opomena i kao uzor, takođe je, kako ističu organizatori, jedna od važnih tema ovogodišnjeg festivala. U vreme narastajućeg revizionizma, lažnih vesti i falsifikovanja istorije, Slobodna Zona se okreće autorkama i autorima koji su svoj rad i svoje filmove posvetili borbi za istinu i protiv zaborava.

Jubilarnu, 15. Slobodnu Zonu otvoriće film Areta Frenklin – Amazing Grace. Reč je o jedinstvenom filmskom dokumentu o 48 sati snimanja najuspešnijeg gospel albuma u istoriji. Areta Frenklin se 1972. na vrhuncu slave u 29. godini vraća korenima da bi u Baptističkoj crkvi svog detinjstva pevala neke od najlepših gospel himni svih vremena. Samo postojanje ovog filma je pravo čudo jer je bilo potrebno čak 45 godina da materijal o ovom jedinstvenom događaju ugleda svetlost dana.

Ovogodišnja Slobodna Zona biće prilika da pogledate domaću premijeru filma Dnevnik Diane Budisavljević, istinitu priču o najboljim ljudima u najgorim vremenima. Diana Budisavljević bila je humanitarna i društvena aktivistkinja iz Zagreba koja je, koristeći svoje autrijsko poreklo, organizovala akciju spasavanja i zbrinjavanja srpske dece iz ustaških logora tokom Drugog svetskog rata.

Iz ovogodišnjeg programa festival izdavajamo 10 filmova.

Lepota i prolaznost // Reditelj: Ankatrin Hendel // Nemačka

Film govori o Svenu Markartu, legendarnom čuvaru kamenog lica koji stoji na vratima berlinskog kluba Berghain. Međutim, ovaj čuveni izbacivač skriva nešto više od onoga što vidimo na prvi pogled – on je i pisac bestseler autobiografije i uspešni fotograf. U trenutku kada Nemačka slavi tridesetogodišnjicu pada Berlinskog zida, Markart se priseća svoje prošlosti mladog pankera u Istočnoj Nemačkoj i ponovo se susreće sa svojom bivšom muzom, Dominik Holenštajn, kako bi sa njom napravio novu seriju portreta, i osvrće se na život zajedničkog prijatelja Roberta Parisa, fotografa koji je napustio umetnost i provodi veći deo godine kao srećan, porodični čovek u Indiji.

Umetnost sećanja // Rediteljka: Jelena Radenović // Srbija, Belgija, Velika Britanija

Umetnost sećanja je dokumentarni film o monumentalnim spomenicima podignutim u periodu socijalizma na tlu bivše Jugoslavije. Osnovna namera filma je da na primeru spomenika pokaže da će prava umetnost opstati, naći put do publike i preživeti smene ideologija i političkih uređenja. Spomenici su istovremeno simboli stradanja i čovekove borbe za slobodu, za bolju i svetliju budućnost. O tome kako su nastali neki od najvažnijih spomenika i kako je bilo stvarati u tom periodu u filmu svedoči skulptor prof. Miodrag Živković, autor spomenika na Kadinjači, Tjentišu, u Kragujevcu… To su apstraktne konstrukcije, lišene ideoloških simbola (srp, čekić) i kulta ličnosti koji je veoma prisutan u spomeničkoj skulpturi drugih socijalističkih zemalja. Njihov oblik i dizajn su moderni, čak i futuristički, vizionarski, dok je njihova tehnička izvedba impresivna. Njihov cilj je bio da postave i estetske i etičke standarde u novorođenom, posleratnom društvu.

Palata za narod // Reditelji: Georgi Bogdanov, Boris Missirkov // Bugarska, Nemačka, Rumunija

Ovaj dokumentarac kreativnog dua koga čine Boris Misirkov i Georgije Bogdanov govori o pet najpoznatijih socijalističkih građevina koje su najreprezentativnije nasleđe jedne epohe i svedoče o istorijskim preokretima u Istočnoj Evropi u drugoj polovini dvadesetog veka. Nacionalna palata kulture u Sofiji, Državni univerzitet u Moskvi, Palata parlamenta u Bukureštu, Palata Srbije u Beogradu i Palata republike u Berlinu jedinstvena su arhitektonska dela čija je izgradnja zahtevala mnogo hrabrosti i malo ludila, a zadatak im je bio da podsete narod na vrhovnu vlast i svetlu budućnost. Svaka od njih je po nečemu posebna – najviša, najveća, ima najveći sat na svetu ili najnapredniju tehnologiju svoga vremena. Te građevine su bile najgrandiozniji poduhvati u vreme kada je borba za opšte dobro bila politika centralne vlade. Sada, kada je socijalizam propao, moramo se osvrnuti na njih i otkriti njihove tajne. Film beleži njihovo današnje stanje kroz svedočenja ljudi koji su sa njima povezani – njihovih arhitekata, bivših i sadašnjih direktora, običnih ljudi koji su tu radili.

Tako je govorila Polin Kejl // Reditelj: Rob Garver // SAD

Polin Kejl, filmska kritičarka časopisa Njujorker, uspela ja da se izbori i ostavi trag u svetu filma i filmske kritike, zahvaljujući  briljantnom stilu, nepokolebljivom samopouzdanju, burnoj prošlošti i dubokoj ljubavi prema umetnosti. Sačinjen od preko 40 intervjua i do sada nikada viđenog arhivskog materijala, film Tako je govorila Polin Kejl je verodostojan portret pionirke koja je, zbog izjava vezanih za filmove i kulturu u zlatnoj eri filmskog stvaralaštva, u isto vreme bila obožavana ali i omražena. U dokumentarcu, glumica Sara Džesika Parker čita Polinine zapise i predstavlja sagovornike među kojima su Kventin Tarantino, Kamil Palja, Dejvid O. Rasel, Moli Haskel, Džo Morgenstern i Grejl Markus.

Dolaziš iz daleka // Rediteljka: Amal Ramsis // Zemlja: Egipat Liban, Španija, Katar

Izvanredna priča o palestinskoj porodici koja je raseljena zbog nekoliko turbulentnih događaja koji su dali pečat prošlom veku: počevši od Španskog građanskog rata u kojem se otac Najati Sidki borio protiv Franka i fašizma, pa sve do Drugog svetskog rata, Nakbe i Libanskog građanskog rata.

Stig Laršon: Čovek koji se igrao vatrom // Reditelj: Henrik Georgson // Švedska

Dokumentarac koji govori o zaostavštini i životnom delu poznatog autora Stiga Laršona. Tvorac je i pisac najprodavanijeg serijala Devojka sa tetovažom zmaja, koji je adaptiran u nekoliko uspešnih filmova. Laršon je bio predan novinar i autor, čiji je fascinantan i dramatičan život do sada bio uglavnom nepoznat. Bio je posvećen borbi protiv desnog ekstremizma i širenju poruke da je demokratija pravo za koje se treba boriti. Film sadrži intervjue sa ljudima bliskim Laršonu, kao i jedinstven materijal iz njegove privatne arhive, rekonstrukcije događaja i nikada ranije viđene arhivske snimke.

Razgovor o drveću // Reditelj: Suhaib Gašmelbari // Francuska, Sudan, Nemačka, Čad, Katar

Suliman i još tri člana Sudanskog filmskog kluba odlučuju da obnove stari bioskop. Njih ujedinjuje ne samo ljubav prema filmu i strastvena želja za obnavljanjem starog filmskog fonda kako bi još jednom skrenuli pažnju na istoriju sudanskog filma, već i činjenica da su svi studirali u egzilu. Neumorno pokušavaju da pridobiju vlasnike bioskopa na svoju stranu i da ponovo učine bioskop funkcionalnim, ali svaki put nailaze na veliki otpor. U međuvremenu, sede zajedno i razgovaraju o prošlosti, o progonu i torturi kroz koje su prošli kao umetnici disidenti. Čitaju stara pisma koja su napisali tokom vremena provedenog u egzilu i sanjaju o Sudanu u kom umetnost i intelektualna misao mogu biti slobodni. „Mi smo pametniji od njih, ali nismo toliko jaki,” je rečenica kojom oni jednoglasno rezimiraju svoju situaciju.

Mafija kroz objektiv // Rediteljka Kim Longinoto // Irska, SAD, Italija

Biografski film o Leticiji Batalji, fotografkinji italijanskog porekla poznatoj po smelim snimcima pustoši koju je za sobom ostavljala mafija u njenoj rodnoj Siciliji. Kroz ovaj dokumentarac  su protkane Bataljine upečatljive crno-bele fotografije, scene iz klasičnih italijanskih filmova, retki istorijski snimci i sećanja same autorke, sada već 84-godišnjakinje, kako bi se oslikao portret jedne izuzetne žene, čija je hrabrost i nepokolebljivost pomogla razotkrivanju brutalnih zločina Koza nostre.

Izbačeni // Reditelj: Fredrik Gerten // Švedska

Novi dokumentarac švedskog novinara i reditelja Fredrika Gertena bavi se temom koja je izuzetno aktuelna i kod nas – sve više ljudi nije u mogućnosti da ostvari jedno od glavnih ljudskih prava – pravo na krov nad glavom. Film istražuje zašto obični ljudi sve teže mogu da priušte život u gradovima. Stanovanje je osnovno ljudsko pravo, preduslov za siguran i zdrav život. Međutim, u gradovima širom sveta postaje sve teže i teže obezbediti mesto stanovanja, a prinudna iseljenja su svakodnevna pojava. Ko stoji iza svega toga i zbog čega je stanovanje jedno od gorućih svetskih pitanja današnjice? U filmu učestvuju Saskija Sasen, Džosef Štiglic, Roberto Savijano i Lejlani Farhe, specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za pitanja adekvatnog stanovanja ljudi širom sveta.

Tusta // Reditelj: Andrej Korovljev // Hrvatska, Srbija, Makedonija

Dugometražni dokumentarac Tusta približava nam život Branka Črnca Tuste, frontmena legendarnog pank-rok benda KUD Idijoti iz Pule. Kroz arhivske materijale i intervjue s gitaristom Sašom Milovanovićem Verudom, basistom Nenadom Marjanovićem Fricom, bubnjarem Diegom Bosuscom Pticom, kolegama i savremenicima, poput izdavača njihovih prvih albuma Borisa Furlana, muzičkih kritičara Petra Janjatovića i Dragana Kremera, muzičara Zorana Predina i Damira Urbana, prvi deo filma govori o neočekivanom proboju i meteorskom usponu pulskog sastava. Drugi čin ove specifične rock and roll priče posvećen je ograničenim aktivnostima benda i zabranama koje su doživljavali usled rata i nacionalističkog ozračja u Hrvatskoj. Nepoljuljanih ideala i beskompromisnog stava, Tusta i KUD Idijoti bili su prvi hrvatski bend koji je nastupio u Srbiji nakon raspada SFRJ, na danas legendarnom koncertu u beogradskoj Hali sportova 2000. godine. Konačno, u finalnom segmentu filma, reditelj Andrej Korovljev fokusira se na poslednje godine i prerani kraj Tustinog života kroz dirljiva svedočenja članova porodice i prijatelja, gde otkrivamo njegovu manje poznatu, intimnu, ljudsku dimenziju bez koje nije mogao steći takav društveni značaj.