Da li imate preko 18 godina?

Predmeti Emilije Radojičić i Maria Kolarića

Umetnički par Emilija Radojičić i Mario Kolarić su svojim radom već godinama poznati domaćoj ali i stranoj publici, a mi smo odlučili da ih upoznamo kroz njihove omiljene predmete. Prvi put dupla edicija Predmeta!

7
0

Emilija Radojičić – EmaEmaEma – je multimedijalna vizuelna umetnica koja se izražava kroz crtež, sliku, fotografiju, muziku, instalaciju, mural i mnoge druge forme. Karijeru je započela sa grafitima, ali kao što nam je objasnila u prethodnom intervjuu, iz urbane sredine se tokom godine sve više okretala ka prirodi.

Ema je krajem septembra ove godine u Domu Omladine imala još jednu u nizu vrlo uspešnih samostalnih izložbi, a mi smo kratko popričali sa njom i upoznali je kroz njene omiljene predmete.

Eminih 13 predmeta:

1. Moj dragi crni Canon FTB. Kad putujem sve slikam sa njim. Iako je težak i nekad me zvekne u karličnu kost ili rebra pa dobijem modrice, ja ga nosam i mnogo ga volim. Isti takav mi je drugar pozajmio i ja sam se zaljubila i onda kupila svoj od nekog starijeg gospodina koji je kolekcionar foto aparata iz blokova.

2. Dnevnik snova, treći ili četvrti po redu. Mario mi ga je kupio za rođendan letos. Vodim dnevnike snova posvećeno već godinama. Svašta čovek sazna o sebi prateći svoju podsvest. Svet snova je pun mogućnosti i potencijala i ja sam definitivno sanjač.

3. Turmalin, karneol, ametist i gorski kristal. Mali deo moje kolekcije kristala. Neke dobijem, neke kupim, neke nađem. Čistim ih, punim i volim. Stoje uglavnom na suncu i mesečini u saksijama i među mojim biljkama, tu oni vole.

4. Korenčić koji donosi sreću i štiti od negativnih uticaja. Izgovara se slično kao Pang pu. Dobila sam ga na poklon od moje drage prijateljice Diane koja ga je donela iz Indije.

5. To je moja burma. Mario i ja smo za venčanje kupili Mini i Miki prstenje kod kineza za po 50 din. Mislim da nas je ona matičarka u Hrvatskoj stavila u kategoriju *neozbiljni*. Držimo ih u kutijici za uspomenu.

6. Mala od 108 kuglica jazpiza sa rudragšom od pet mukhija. Ja sam birala kamen i boje, a napravila mi ju je drugarica Monika dok sam bila u poseti kod nje na Baliju.

7. Zen priče, čitam ih nekad od početka do kraja, nekad unazad, a nekad samo otvorim jednu pa pročitam. Uvek poučne, često i komične pričice. Tipografiju za korice je ispisao Dušan Petričić, moj omiljeni domaći ilustrator.

8. Ovu pločicu sam dobila za rođendan od drugara Duleta. To je kao neka grafika ili crtež iz Indije na plastikastom materijalu, ne mogu da dokučim od čega je. Nije ni Dule znao šta je u pitanju, ne znam odakle mu, ali hvala mu puno. Baš je sexy pločica.

9. Ahh masaža dlanova. Ova ručno izrezbarena kuglica je poklon od dragog prijatelja Nina. On je perkusionista i zna šta znači kad ti se ukoče prsti i dlanovi od kreativnog naboja. Rešenje za naše profesionalne deformacije. Nino je to doneo iz Indije i poklonio jednu Mariu, jednu meni.

10. Deo moje kolekcije korala za koje sam ozbiljno izgorela skupljajući ih na plaži na ostrvu Ceningan u Indoneziji. To su u stvari fosili korala koje okean izbaci u pesak i onda se mi ljubitelji malih lepota prirode zapalimo od sreće. Taj dan smo i ronili među koralima. Prvi put sam videla plastične kese i đubre među tom lepotom prirode i ovim putem molim ljude da razmisle na koji način možemo da doprinesemo u očuvanju naše divne planete Zemlje. Ona nas uvek čuva, trebamo i mi nju.

11. Doneli nam Emir i Maja ove woodoo sveće iz Njujorka. Ne znam da li ćemo ih ikada zapaliti, možda za godišnjicu braka (smeh). Mario ima zelenog muškog, a moja je ova roze ženska.

12. Volim kod kineza da kupujem cvetne šnale za kosu, nekad mi tako dođe pa ih nosim. Kad budem imala frangipani u dvorištu, nosiću to.

13. Drvena kutijica sa buvljaka u Mariboru. Ručno je rezbarena, ko zna odakle je. Baš mi je bila zapala za oko i kada sam je donela kući, moje drvene bojice su savršeno stale u nju. Mislim da je njena originalna namena bila kasa za novac. Pa, sad čuva moje zlato.

Čime se trenutno baviš i koji su ti planovi za naredni period?

Nedavno sam otvorila svoju samostalnu izložbu u Domu Omladine Beograda. Trenutno me zanima da svoje radove prebacim u 3D prostor. Sada radim na novim kreativnim projektima koje sam dugo želela da realizujem, a planiram i nova putovanja i destinacije, kako za odmor tako i za moju karijeru.

Da li imaš neku pesmu kojoj uvek možeš da se vratiš i da je iznova slušaš. Da li se sećaš
kada si je prvi put čula?

Ja volim toliko različitih zvukova i smerova u muzici, ne znam odakle da počnem i koja je TA pesma… Stvarno zavisi od raspoloženja! Evo imam Jutjub profil sa različitim plejlistama pa pogledajte tamo… Evo sad recimo svira Connan Mockasin “Do I Make You Feel Shy?”

Koja je poslednja knjiga koja je ostavila jak utisak na tebe?

Zen Priče koje sam svrstala među svoje predmete, a skroz sam zapaljena za sve što mogu da nađem od Rudolfa Štajner. U zadnje vreme Mario i ja bacimo oko svaki dan na “Mesečev Kalendar” ruskog autora Genadij Petrovič Malahova, koji nam je otkrila moja mama. Polica nam se preliva u knjigama pa bih mogla ceo intervju da posvetim knjigama koje su skorije ostavile utisak na mene. Kastanedini susreti sa Don Huanom takođe!

Koje umetnike smatraš za klasike, a koje si nedavno otkrila?

Constantin Brâncuși, Vasilij Kandinski, Yayoi Kusama, Ruth Asawa, Ettore Sottsass, Ray Eames, Sheila Hicks su samo neka od imena umetnika koje smatram za klasike i to su sve ljudi koji me jako inspirišu. Stvarno bih mogla do kraja godine da nabrajam genijalne umetnike, arhitekte i dizajnere koje volim. Neko ko mi je super, a otkrila sam je skoro preko jedne koleginice je slikarka Misaki Kawai, takođe i moja omiljena Louise Despont! Ona je stvarno fenomenalan crtač, guglujte je obavezno.

— — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — —

— — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — —

Mario Kolarić je vizuelni umetnik koji je rođen u Beogradu, odrastao u Osijeku, a diplomirao na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu. Radio je kao animator za Dječiji program HRT-a, izlagao na brojnim izložbama na Balkanu i Evropi, a aktivan je između ostalog i na polju urbanih intervencija.

Mario nam je svoj svet predstavio kroz jedanaest ličnih predmeta:

1. Knjiga – “Svet i naša čula”. Obožavam stare dečije ilustrovane enciklopedije i slične knjige. Ilustracije izgledaju kao da su ručno naslikane na list papira, da li zbog kvalitetnog printa ili zbog vremena i vlage kroz koje su ti listovi prošli, ne znam, ali iako je sve poprilično plošno naslikano i stilizovano nekako se oseti to neko prošlo vreme na njima. Ova mi je jedna od dražih zbog same teme. Kao mali nisam toliko imao sličnih knjiga pa se osećam kao da i dalje imam nešto za naučiti iz njih. Ne sećam se gde sam je tačno kupio, čini mi se tamo između Studentskog parka i Knez Mihajlove, kod one gospode šta prodaju knjige u jednoj od uličica.

2. Pčelinji vosak. Prošle godine imao sam čast i sreću da učestvujem na Jalovičkoj likovnoj koloniji. To mi je bila odlična prilika da probam nešto o čemu sam dugo maštao – namakati papir pčelinjim voskom i tušem. Dobio sam ogroman komad voska iz tog kraja, ovalan i debeo komad. S njim sa radio nekoliko dana, kada mi je prišao jedan lokalac i rekao kako i on ima voska. Doneo ga je nekoliko dana posle. Bio je svetliji od onoga sa kojim sam radio, a kako sam već bio gotovo završio sa radom, bio sam te sreće da ovaj mogu sačuvati za neku sledeću priliku. Ne znam kako ću da se nateram da ga rastopim kada ovako savršeno izgleda. Možda i bolje.

3. Drvena pernica. Još jedan od predmeta sa buvljaka. Ne sećam se da li je sa Hrelića u Zagrebu ili sa buvljaka u Zemunu. U njemu držim pribor kada idem na put. Ne stane puno, ali barem lepo izgleda i zgodan je za uklopiti sa ostalim stvarima koje nosim na put. Par godina nakon što sam ga nabavio, na granici Hrvatske i Bosne su nam kopali po stvarima kako bi našli neku drogu ili oružje (kako to već vole) i otkrili su da je na dnu neka stara maramica. Ja sam u tom trenutku isto to otkrio, nekako se stopila sa celom pernicom. Sama situacija je bila dosta sumnjiva tako da su se razočarali kad nisu ništa našli ispod maramice.

4. Lenjir sa krugovima. Skupljam razne lenjire po knjižarama ali ovaj mi je najdraži. Nekad samo gledam u njega da mi baci neku inspiraciju. Ovo mi je drugi takav lenjir, prvi je nakon par godina ipak napukao i od silnog povlačenja linija se plastika istrošila, a linije su počele imati mikro neravnine koje i nisu toliko smetale ali kao što sam rekao volim lenjire pa sam morao da kupim još jedan.

5. Knjiga “Usmeni Borhes”. Jako volim čitati Borhesove priče i imam nekoliko njegovih knjiga. Uvek sam zamišljao kako li izgleda njegov tok misli, kako slaže svoje obilne misli u tako elegantne, a bogate priče. Ovo nije zbirka njegovih priča već nekoliko tekstova sa predavanja koje je održao na Univerzitetu Belgrano, u Beunos Ajresu. Ima pet tekstova na teme koje ga zaokupljaju: Knjiga, Besmrtnost, Emanuel Svedenborg, Detektivska priča i Vreme. Knjigu sam kupio u antikvarijatu u Beogradu 2012. Pročitao sam je više od pet i manje od deset puta do sada.

6. Sveća u obliku čoveka. Ovu sveću zajedno, sa svećom u obliku žene, Ema i ja smo dobili od naših drugara Emira i Maje koji su ih doneli iz Njujorka. Pre smo Ema i ja slikali zajedno muški i ženski lik, često baš ovako u jednoj boji. Mislim da ih je to potaklo da nam upravo ovo donesu. Još ih nismo zapalili. Možda ih ponesemo kada mi budemo išli u Njujork i tamo ih zapalimo.

7. Drveno nešto. Ovo sam kupio na buvljaku u Mariboru prošle godine. Teško mi je odoliti kada vidim neki takav drveni predmet. Nisam znao čemu služi pa se uvijek osjećam kao budala što tako skupljam gluposti ali eto, tako je. Posle mi je netko rekao da su takvi predmeti služili za krpanje čarapa. Recimo navučeš čarapu na ovaj okrugli deo pa zakrpaš. Meni malo liči i na uteg za papir koji se pre nalazio na stolovima, no malo je možda prelagan za tu upotrebu. Meni služi da gledam u njega.

8. Staro povećalo. Ovo je sa buvljaka na Britancu u Zagrebu. Dosta je raskliman i prljava mu je leća ali ima ovu finu dršku koja me je kupila. Nekad gledam nešto kroz njega. Češće skuplja prašinu i zauzima prazan prostor između silnih biljaka koje Ema ima na stolu na terasi.

9. Venčani prsten – Burma. Ni Ema ni ja se ne palimo mnogo da nosimo prstenje. Tako da smo pre venčanja otišli u kinesku radnju i našli neko dečije prstenje Miki i Mini. Srećom prstenje nije od zlata pa smo ga lako raširili kako bi nam stalo na prste. Malo nas je matičarka čudno gledala, no verovatno nismo ni prvi ni zadnji koji su našli prstenje u zadnji tren. Kupili smo za svaki slučaj dva para jer su jako loše kvalitete pa da imamo za rezervu. Sada oba para stoje u jednoj od sto kutijica u nekoj od fioka u stanu.

10. Drvena kugla za masažu. Ovu kuglu sam dobio od našeg dragog prijatelja Nina iz Maribora. Ema je isto dobila jednu samo za nijansu manju. Obe su iz Indije gde ih na ulici rezbare i prodaju. Nino je sa sobom doneo nekoliko takvih kugli pa smo imali sreće da dve nađu put do nas. Sjajne su za cirkulaciju pa ih vrtimo po rukama kad stignemo. Svakakve takve male predmete držim po raznim kutijama koje više i zaboravim gde sam stavio, no ova kugla uvek nađe put do stola i nadohvat ruke.

11. Šareni papirići. Skupljam sve moguće papiriće od čokoladica. Počeo sam od onih zlatnih Ferrrero koje sam iskoristio i za neke sitne kugle na izložbi. Doduše, krenulo je sve od alu folije pa završilo na ovim šarenijima. Trenutno imam blizu tri kutije raznih dimenzija pune ovakvih papirića i onih skupljača boje za veš mašinu koje mi Ema daje nakon svakog pranja veša. Trenutno pravim radove za koje ću verovatno iskoristiti neke od njih. Bilo bi sjajno da ih mogu kupiti i bez kupovine čokoladice. Ovako moj porok za slatkim nikako ne prestaje.

Čime se trenutno baviš i koji su ti planovi za naredni period?

Trenutno krećem sa pripremama za izložbu koja će biti iduće godine, a kako su i neka putovanja u međuvremenu, trebam početi na vreme sa radom. Imamo neke zajedničke planove o kojima ćemo više kad za to dođe vreme. U međuvremenu treba što više raditi kako bi iz svih ideja koje se motaju po glavi isplivalo nešto smisleno i konkretno. I onda dalje kopati po tome i raditi, manje-više endless rollercoaster sa puno čudnih i zabavnih trenutaka.

Da li imaš neku pesmu kojoj uvek možeš da se vratiš i da je iznova slušaš. Da li se sećaš
kada si je prvi put čuo?

Pa nešto čemu se u zadnje vreme vraćam je album Making Music – Zakir Hussain. Imao sam super profesora crtanja u srednjoj koji mi je davao razne albume i ovo je bio jedan od njih. Setio sam ga se nakon nekog vremena opet i svako malo mu se vraćam, pogotovo tokom rada. Kao i albumu Terry Riley – Shri Camel. Njega sam otkrio na faksu kad je još last.fm bio aktualan pa se lako nalazila nova muzika.

Koja je poslednja knjiga koja je ostavila jak utisak na tebe?

Nešto se ne mogu odlučiti šta da čitam u zadnje vreme. Kopam po polici pa krenem neki roman, pa me pukne da bi neku teoriju čitao, pa nakon 50 stranica čujem za nešto novo i tako u krug. Trenutno sam na “Svijet kao labirint” (Gustav R. Hocke) koju sam čitao na faksu i nabavio u nekom antikvarijatu u Zagrebu. Knjiga je o uticaju manirizma na avangardu sa početka 20. veka. Listam je i čitam neke segmente ovako kad čekam da se pirinač skuva i u slične dokone prilike. Ali i dalje svako toliko čitam knjigu koja je dio ovih predmeta ovde Borhes – Usmeni Borhes. To je nekoliko tekstova koji su zapisi iz serijala njegovih predavanja. Inače njegove knjige samo vrtim u krug.

Koje umetnike smatraš za klasike, a koje si nedavno otkrio?

Klasici bi bili Fra Angelico, Hokusai, Mattise, Sol De Witt, Rothko, Agnes Martin, Gordon Matta-Clark. Nije lako napraviti izbor pa bolje da stanem ovde. Svakodnevno se danas nađe netko interesantan, ali od onih kojima se vraćam i čiji rad mi neprestano isplivava: Olafur Eliasson, Marcel Dzama, Sterling Ruby, Tauba Auerbach, Francis Alÿs, Mamma Andersson…

Hvala Ema i Mario! 

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: