“Poor Things”: Emma Stone i Yorgos Lanthimos stvaraju čudan svet u jednom od najboljih filmova godine

Grčki reditelj Yorgos Lanthimos ima novi film, i to jedan od onih o kojima će se pričati cele godine. „Poor Things“ je neverovatna priča, a film je snimljen prema istoimenoj knjizi autora Alasdaira Grayja iz 1992. godine i juriša na nagrade. Do sada je već osvojio blizu 100, uključujući Zlatnog lava u Veneciji i Zlatni globus, i dobio je 11 nominacija za Oskara. Osim toga, svi su oduševljeni glumom Emme Stone, najhrabrijom izvedbom u njenoj karijeri, i ona je ovde zaista briljantna. Film još nije stigao na internet, ali savet je svakako da ga pogledate u bioskopu.

Ovo nije samo najbolji Lanthimosov film do sada, već je i potencijalno najbolji film 2023. godine. Nakon njegovog „The Favourite“ (2018), za koji je Emma Stone nominovana za Oskara za najbolju sporednu ulogu, Lanthimos i Stone ponovo udružuju snage i stvaraju nadrealnu priču, ali treba reći da Lanthimos takođe ponovo radi sa svojim omiljenim scenaristom Tonyjem McNamarom. To je mračna naučno-fantastična komedija smeštena u viktorijanski London, ili barem tamo počinje.

Viktorijanski London je fantazijska verzija, a nakon što je ostareli naučnik sa ožiljcima Godwin Baxter (Willem Dafoe) uspeo da opasnim i neobičnim postupkom oživi ženu po imenu Bella (Emma Stone) koja je skočila sa mosta, njen um je sveden na nivo malog deteta, odnosno mozak njenog nerođenog deteta usađen joj je u lobanju (Godwin je eksperimentisao i sa životinjama, pa tako u dvorištu njegove vile možemo videti kreacije poput petla sa psećom glavom). Bella, međutim, počinje da uči neverovatnom brzinom, pojavljuju se i želje, od izlaska iz kontrolisanih uslova kuće, pa do otkrića masturbacije, a njena želja da otkrije što više o svetu u kome se nalazi vodi je na neočekivano putovanje.

Sve ovo uključuje i studenta Maxa (Ramy Youssef), koji postaje pomoćnik ekscentričnog Godwina, i ne samo to, počinje da gaji romantična osećanja prema Belli, i zaljubljuje se u nju. Uz Godwinovo ohrabrenje, Max traži Bellinu ruku. Bella prihvata, ali ubrzo na scenu stupa advokat Duncan (Mark Ruffalo) sa kojim Bella odlazi na avanturu u Lisabon. Naravno, tu nije kraj, promene i događaji će se nastaviti, a sve ćemo ostaviti gledaocu da sam otkrije. Činjenica je da Lanthimos ima rediteljsko umeće i da je nesumnjivo sjajan reditelj, njegov opus i stil su jedinstveni i možda se neće svideti svima, ali jedno je sigurno: njegova dela nikoga ne ostavljaju ravnodušnim.

Jasno je da postoji neka inspiracija iz „Frankenštajna“ autorke Mary Shelley, a ipak ovo nije mesto odakle su Lanthimos i McNamara preuzeli većinu materijala. Obojica su zajedno stvorili uvrnutu, ali duhovitu bajku u kojoj Bella živi, labavo zasnovano na pomenutoj knjizi, odnosno zadržali su glavni sastojak knjige. Oni će nas bez problema uvući u taj čudesni svet i to je sasvim dovoljno da im čestitamo, makar to i nije remek-delo. Ali, zato glumci rasturaju. Willem Dafoe, Ramy Youssef i Mark Ruffalo su izvanredni, ali Emma Stone je nešto posebno, apsolutno briljantna. Bella je čudo, uči o svetu oko sebe dok je zaglavljena u okvirima Godwinovog doma, a kasnije sledi vrtoglava avantura. Stone uspeva da Bellu učini urnebesnom, seksi i genijalnom, ima prostora da u potpunosti nastani ovaj lik i publika vidi svet njenim očima. Ovo nije samo najbolja izvedba u njenoj karijeri, koja nam je već dala toliko uloga, već je i jedna od najboljih izvedbi godine (nije samo glumica u ovom filmu, već i producent). Dafoe je jeziv i neobičan tip, iako saosećajan, a Ruffalo je ludo zabavan.

U stvaranju ovog veličanstvenog sveta, kinematografija Robbieja Ryana je nestvarno lepa – počinje u crno-beloj kada je Bella detinjasta, ali se postepeno pretvara u film čudesnih i raskošnih boja, a noćno nebo tokom dela njenog putovanja posebno je briljantno. Pohvale zaslužuju i Holly Waddington koja je zadužena za kostimografiju, kao i produkcijski dizajn Shone Heath i Jamesa Pricea, koji se ističe na svakom koraku – od Godwinove pomalo neobične kuće, preko luksuznog hotela u Lisabonu, do Pariskog bordela – svako novo okruženje koje vidimo je maštovito. Inače, većina lokacija na kojima je snimljen film nalazi se u Mađarskoj, u Budimpešti, producentski tim je za setove koristio Origo Studios i Korda Studios.

Popularno hvaljeno kao feminističko remek-delo, „Poor Things“ sadrži eksplicitnu golotinju, scene seksa (Stone je hrabro oslobodila svoje nago telo) i neke smešne situacije. Ovo je jedan veoma maštovit film, zapanjujuće vizuelno ostvarenje, urnebesni scenario koji je oživela neverovatna glumačka ekipa… Opet, ono što je meni smešno može šokirati ili rastužiti nekog drugog, ili jednostavno biti čudno za njega.

Filmovi Yorgosa Lanthimosa već su se pokazali kao specifična umetnička dela koja otvaraju prostor za razgovor i razmišljanje. Naravno, za sve ljubitelje smelog i bizarnog, koji još nisu upoznati sa njegovim radom, Lanthimos će verovatno biti pravi izbor. Zanimljivo, provokativno, gotovo nezamislivo hrabro, a ponekad i brutalno istinito, neke su od prvih asocijacija kada se pomene njegovo stvaralaštvo. „Poor Things“ je još jedan Lanthimosov veoma dobar film, i najbolje ga je gledati na velikom platnu.