Da li imate preko 18 godina?

Pod suspenzijom

The Nice Guys predstavlja prvi adut studija Warner Brothers ovog leta i priliku da se osvrnemo na istoriju buddy cop filma!

5
0

Prljavi Harry je većinu slučajeva rešio kada je bio suspendovan.

Jedan od paradoksa savremenog policijskog filma, koji umnogome određuje i najširu percepciju ove oblasti, jeste činjenica da su najpopularniji predstavnici ovog podžanra priče o disfunkcionalnim službama. Najpopularniji detektivi su oni koji rade mimo pravila, više se vode svojim instinktima nego dokazima. Tek kada se nađu na ulici, suspendovani ili čak otpušteni, oni shvataju da su na pravom putu. Njihove kolege su glupe ili korumpirane. Šefovi su još gori od toga. A oni iznad šefova, ministri ili gradski većnici, obično spadaju u red osumnjičenih.

Ipak, Harry Callahan, Popeye Doyle, Martin Riggs, John McClane ili u krajnjoj liniji Serpico, predstavljaju filmske likove koji su više od bilo koga drugog regrutovali ljude u policiju.

crime-movies-dirty-harry-callahan-clint-eastwood-via-theedgeoftheframe

Ovi autsajderi, često usamljenici ili alkoholičari na ivici samoubustva, sa po nekoliko neuspelih brakova iza sebe, ispostavili su se kao prave osobe za identifikaciju. Njihova borba sa zločincima koja ide uporedo sa borbom protiv sistema, sadrži arhetipske kvalitete koji komuniciraju sa publikom. Stoga, svaki od ovih filmova koji su kritikovali sistem, na kraju su ga reafirmisali na gotovo bodrijarovski način. Poruka je bila da sistem ne funkcioniše ali u njemu ima poneki pojedinac koji nije zaboravio na pravdu, i na borbu koja nikada ne izlazi iz mode.

Poseban soj tih policijskih marginalaca, bilo da je reč o detektivima privatnicima ili onima zaposlenim u javnom sektoru, jesu oni koji rade u paru, i kroz rešavanje slučajeva popravljaju ili kvare svoj odnos.

Njihove saradnje najčešće počinju nerazumevanjem ali do kraja postaju skoro homoerotski povezani.

Ovi likovi su oslonjeni na uzore iz tvrdokuvanog detektivskog krimića, u kojima se kroz junakov ciničan pogled na svet nudila društvena kritika, piscima povremeno bitnija od same istrage. Poznat je slučaj Raymonda Chandlera koji je tvrdio da ni sam ne može da objasni neke od svojih zapleta. Međutim, u slučaju buddy cop filmova, junaci nisu usamljenici već imaju partnere.

Najbolji primer za to su Martin Riggs i Roger Murtaugh iz filma Lethal Weapon Richarda Donnera. Ova dva junaka nastala iz pera Shanea Blacka postali su svojevrsni prototip savremenog detektivnskog para koji na početku nema nikakve šanse da profunkciše – Murtaugh je veteran koji brine o svom zdravlju – Riggs je mlad i autodestruktivan; Murtaugh izbegava kršenje procedure – Riggs se na nju ne obazire; Murtaugh je porodični čovek – Riggs je samotnjak; Murtaugh želi da usmerava porodicu prema pravim srednjeklasnim vrednostima – ulazak Riggsa u njihov život sve to remeti… Ali kako priča odmiče, njihovi sukobi se stišavaju, počinju da rade kao tim i da jedan drugog poboljšavaju.

lethal-weapon-1987-movie-still-mel-gibson-danny-glover-04

Posle četvrt veka, Shane Black se vraća na mesto zločina. Nakon kanonskog Lethal Weapona, on je napisao još jedan takav par – Josepha Corneliusa Hallenbecka i Jimmy Dixa u remek-delu Tony Scotta The Last Boy Scout, a neko će prepoznati sličnu dinamiku i u The Long Kiss Goodnight Rennyja Harlina. Blackov rediteljski debi bio je takođe priča o disfunckionalnom paru umešanom u kriminalistički zaplet – Kiss Kiss Bang Bang, film koji je označio povratak Robert Downeya u prvu ligu. Međutim, po budžetu pa i senzibilitetu Kiss Kiss Bang Bang je u sebi nosio dosta elemenata niskobudžetnog, skoro pa nezavisnog filma, nastalog na samim marginama studio-sistema.

kisskiss2

Blackov novi film The Nice Guys međutim predstavlja prvi adut studija Warner Brothers ovog leta. Kao i Fury Road prošle godine, imao je premijeru u Kanu, da malo izgradi reputaciju među sinefilima pre ulaska u multiplekse. Glavne uloge tumače Ryan Gosling i Russell Crowe. Posle četvrt veka, Blackova poetika ponovo je uspela da se nametne kao glavni adut velikog studija, istog onog koji je napravio Lethal Weapon.

Međutim, The Nice Guys je smešten u epohu, i na neki način želi da rekapitulira čitavu istoriju buddy cop filma kroz priču o dvojici privatnih detektiva i istrazi misteriozne smrti porno zvezde, smeštenu u 1977. godinu, kada su disko i smog pritiskali Los Anđeles.

Pored epohe, u novom filmu Black stavlja akcenat na komediju i moćne akcione prizore čija surovost generiše snažan crni humor.

No, kako već Black rekapitulira istoriju buddy cop filma, evo prilike da obratimo pažnju na neke značajne filmove ovog pravca koji su nam možda promakli ili ih nismo u dovoljnoj meri prepoznali kao karike u lancu na čijem se kraju nalazi The Nice Guys.

HICKEY & BOGGS (1972)

Hickey & Boggs nema deonice koje bismo mogli nazvati komičnim, ali iz ove moćne pesimistične vizije Los Anđelesa kojim lutaju dva depresivna detektiva u pokušaju da reše izuzetno zamršen slučaj izvire snažan crni humor. Ovaj film je debitantski scenario Waltera Hilla i debitantska režija pouzdanog glumca iz ove epohe Roberta Culpa, koji se nažalost njome nadalje nije ozbiljnije bavio. Robert Culp i Bill Cosby igraju naslovne detektive, koji su sušta suprotnost vedrih junaka koje su godinama igrali u seriji I Spy. Inscenacija je briljantna, i Don Siegel se ne bi postideo da potpiše ovakav film. U scenariju ovog filma možemo prepoznati depresivni DNK Martina Riggsa i Josepha Corneliusa Hallenbecka koji će Shane Black kasnije kanalisati u svojim filmovima.

THE SEVEN-UPS (1973)

Philip D’Antoni je bio producent Friedkinovog remek-dela The French Connection. Posle tog velikog uspeha odlučio je da sam režira film. U vreme izlaska The Seven-Ups prebacivano mu je kako eto nije dostigao French Connecion. U redu, nije. A ko jeste?

Roy Scheider igra vođu policijskog tima koji je specijalizovan za hapšenje kriminalaca koji će dobiti od sedam godina robije pa naviše, otud naslov filma. Međutim, kada krenu da rešavaju slučaj ekipe koja otima ugledne mafijaše, ne samo da će se suočiti sa opasnim protivnikom već će i sami biti osumnjičeni.

The Seven-Ups je neopravdano zapostavljeni policijski krimić iz sedamdesetih koji svakako treba reprizirati. U najmanju ruku zbog izvanredne automobilske potere koju je je radio Bill Hickman, D’Antonijev saradnik sa The French Connection.

BUSTING (1974)

Značajan upliv politički nekorektne komedije desio se u filmu Petera Hyamsa Busting u kome Elliott Gould i Robert Blake igraju par policajaca koji na putu do rešenja slučaja moraju da prođu i kroz deo urbane gej scene. Kasnije su gej aktivisti protestovali zbog načina na koji je ova zajednica prikazana, i kada pogledate film – bili su u pravu. Međutim, u Bustingu za razliku brojnih blaxploitation naslova barem glavni negativac zapravo nije bio gej. Antigej sentiment inače bio je vrlo prisutan u policijskom filmu sedamdesetih i osandesetih, setimo se Friedkinovog Cruisinga koji je prvo naišao na osudu a potom i na fascinaciju u gej zajednici koja je otišla toliko daleko da se James Franco bavio rekonstrukciojom famoznih izbačenih scena iz tog filma u svom Interior. Leather Bar.

FREEBIE AND THE BEAN (1974)

James Caan i Alan Arkin se smatraju zvaničnim pretečama likova Shanea Blacka, uprkos svim ovim savremenicima. Freebie and the Bean je bio anarhičan spoj krimića i komedija, u kome je reditelj Richard Rush praktikovao krajnje razbarušen stil. Revolveraški obračuni i automobilske potere smenjuju se sa deonicama dijaloške ili slepstik komedije a junaci nemaju nikakvog obzira ni prema procedurama ni prema gradskoj infrastrukturi, u pokušaju da dođu glave kriminalcu koji želi da zavlada podzemljem San Franciska. Caan i Arkin su u ovo vreme bili već ugledni karakterni glumci što je ovoj akcionoj komediji dodalo na autoritetu. Kasnije je usledila i televizijska serija sa ovim likovima. The Nice Guys verovatno najdirektnije evocira uspomenu upravo na ovaj film.

UOMINI SI NASCE POLIZIOTTI SI MUORE (1976)

Tokom sedamdesetih, Italijani su imali svoju školu policijskog filma čiji su najznačajniji predstavnici bili Enzo Castellari i Fernando Di Leo. Međutim, svaki bitan italijanski žanrovski reditelj tog vremena uspeo je da se zapljune sa ponekim naslovom. Uomini si nasce poliziotti si muore međutim nije klasičan poliziotteschi već punokrvni akcioni film baš na liniji Freebie and the Bean. Film donosi spektakularne akcione scene koje se smenjuju sa humorom, i dvojicu stripovski stilizovanih policajaca u centru te priče. Režiju potpisuje Ruggero Deodato koji je poznat po sirovim hororima, ali se i u ovom žanrovskom ključu jako dobro snašao.

RED HEAT (1988)

Walter Hill je u filmu 48 HRS započeo renesansu buddy cop filma, uvodeći dinamiku para koji čine belac i crnac, policajac i prestupnik. U Red Heatu, odlučio je da ode korak dalje i da u filmu upari policajce iz SAD i SSSR. Arnie je izvanredan kao sovjetski policajac a James Belushi je u ovom periodu još koliko-toliko mogao da se švercuje kao leading man. Red Heat na kraju uspeva da bude i klon 48 HRS ali i Ninotchka sa automatskim oružjem, a Walter Hill koji nikada nije izbegacvao socijalni komentar u svojim urbanim vesternima slika jednu košmarnu sliku američkog podzemlja.

ALIEN NATION (1988)

Red Heat je imao par detektiva koje čine Amerikanac i Sovjet. Alien Nation odlazi korak dalje i pravi detektivski par koji čine čovek i vanzemaljac. U bliskoj budućnosti, vanzemaljci su stigli na našu planetu i mirno se integrisali. Pre ili kasnije, moralo je doći i do razvoja kriminala. James Caan igra detektiva kog su delegirali ljudi i ovom ulogom se vraća u format iz Freebie and Bean. Isto kao Freebie and the Bean, Alien Nation je kasnije izrastao u seriju. James Cameron je bio umešan u rad na ovom scenariju. Pažljiviji gledaoci će prepoznati neke detalje koji će se kasnije pojaviti u razrađenijoj formi u njegovim filmovima.

THE HARD WAY (1991)

Produkcija buddy cop filmova bila je toliko obimna da je već 1991. naišla potreba da se taj format dekonstruiše. John Badham je to briljantno uradio u filmu The Hard Way u kome prekaljeni policajac kog igra James Woods, prototip tvrdog filsmkog pandura, mora da prihvati mladog glumca, kog igra Michael J. Fox, i vodi ga u svoje akcije kako bi se ovaj pripremio za ulogu. Badham je u tom trenutku već potpisao svoj buddy cop film Stakeout sa Richard Dreyfussom i Emilio Estevezom, tako da je snimio vrlo nežnu posvetu ovom žanru koju vredi periodično reprizirati.

STARSKY AND HUTCH (2004)

Todd Phillips se možda baš ovim filmom dokazao kao – akademski gledano – najveštiji reditelj među autorima komedija u svojoj generaciji. Uzeo je koncept poznate serije iz sedamdesetih koja je ostavila neizbrisiv trag u buddy cop žanru i umesto da je osavremeni, zadržao je u epohi, i pomerio u pravcu parodije. Možda izvorna serija Starsky and Hutch jeste pomogla afirmaciju imena smrtno ozbiljnog krimića kao što je Michael Mann, ali u Phillipsovoj interpretaciji koja je komična, duh serije je bio neobično očuvan. Štaviše, moglo bi se reći da je ova komična vizija Starskog i Hutcha istinitija od bilo kakvog pokušaja da se danas uozbilji i osavremeni. Sličan postupak, doduše kudikamo diskretnije primenio je Guy Ritchie na svom izvanrednom prošlogodišnjem filmu The Man From UNCLE, u kome je ponudio takođe jednu vrlo zaniljivu studiju buddy odnosa među špijunima.

Fenomen buddy cop filmova koji su prerastali u serije inače ne zaustavlja se samo na Freebie and the Bean ili Alien Nation. Recimo, Shane Blackov Lethal Weapon iduće sezone postaje serije, a The Nice Guys je u jednuom trenutku zamalo i započet kao serija.

STREET KINGS (2008)

Street Kings je specifična forma buddy cop filma. David Ayer je preuzeo kontrolu na dugo razvijanim scenarijem Jamesa Ellroya i snimio je jedan od onih snažnih policijskih trilera koji su se pojavili maltene niotkuda. U ovom filmu, fokus je na korumpiranog losanđeleskog detektiva koji je progonjem smrću svog nekadašnjeg partnera. Uprkos sugestijama kolega da odustane od istrage, on želi da pronađe ubice svbog partnera i na tom putu počinje da sarađuje sa mladim kolegom kome postaje mentor. Street Kings je film koji upravo preispituje temu lojalnosti među partnerima. U tom pogledu, ako je Dirty Harry bio priča o policajcu koji uzima stvar u svoje ruke kada sistem ne funkcioniše, a Magnum Force priča o tome kako uzimanje pravde može da se degeneriše jer nije svako Harry Callahan, onda je Street Kings verovatno Magnum Force našeg doba koji pokazuje da se i danas može pronaći Harry Callahan.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: