Da li imate preko 18 godina?

Počinje 60. međunarodni Sajam knjiga u Beogradu

Najave, preporuke, podsećanja ili nemojte propustiti Sajam knjiga

U sve ono što će se događati na predstojećem, jubilarnom šezdesetom, međunarodnom Sajmu knjiga u Beogradu, uvešće nas lično poznati režiser i pisac skromnog opusa Emir Kusturica. Nakon što je pre par dana pozdravio sa govornice simpatizere SNS-a na proslavi sedmogodišnjice ove partije, u nedelju u 18 časova pozdraviće „ljubitelje pisane reči“ i sve one koji se tako osećaju.

Sigurno ima par likova kojima će biti zanimljivo što će tu biti i ruski ambasador Aleksandar Čepurin. Malo je više likova kojima će biti drago što će moći da vide neke od savremenih ruskih pisaca koje gotive (Viktor Jerofejev, Pavel Basinski, Sergej Beljakov, Sergej Lukjanjenko, Boris Jevsejev, Eduard Verkin, Olga Slavnkikova). Ali ono što će interesovati skoro sve „ljubitelje pisane reči“ su sledeće tri potvrdne informacije: da, gomila izdavačkih kuća će davati ogromne popuste; da, cena karte će i dalje biti 250 dindži; da, preskupe pljeke čiji ukus ne prati luksuznu cenu će se i dalje koprcati po „Perperovim“ namašćenim roštiljskim žicama. Naravno, od tolike kulture se uvek ogladni.

A šta će se konkretno događati na ovom sajmu, koji dnevni list „Politika“ zove sedam dana praznika knjige?

Biće sigurno teško razabrati šta je tu sve zanimljivo od naslova, jer je srpska književna produkcija po pitanju obima došla do zavidnog nivoa (“Laguna” i “Vulkan” izdaju godišnje zbirno oko 1000 knjiga, dakle samo oni izbacuju oko 2,7 knjige dnevno). Ali evo nekakvog mog malog privjua…

Ove godine će prvi put svoj štand imati hrvatski izdavač „Fraktura“ (sveže ovenčani nagradom najboljeg stranog izdavača na Sajmu u Londonu), koji će definitivno imati čime da se podiči od naslova i autora koje predstavlja (Mirko Kovač, Slavenka Drakulić, Filip David, Slavoj Žižek, Igor Štiks, Srećko Horvat, Aleš Debeljak, Ognjen Spahić…) Takođe, na njihovom štandu će promociju svoje nove knjige „Sarajevo – plan grada“ imati 29.10. u 18h i miljenik srpske književne publike Miljenko Jergović (kapirate: miljenik – Miljenko, xexexe).

Domaći izdavač „Kreativni centar“ sa ovogodišnjom zavidnom produkcijom od 80 naslova biće mamac za keve i ćalce koji će dovući svoju decu u onaj pakao od zagušljivosti i zaslepljujućih neonki, budući da se radi o izdavaču dečje književnosti. Na svu sreću, još uvek ne moram da pratim ovu vrstu književne produkcije, međutim jedna knjiga mi je privukla pažnju. U pitanju je “Ovaj svet može da bude bolji” Janisa Varufakisa, bivšeg Sirizinog ministra finansija, gde on jednim jednostavnim, dečijim jezikom opisuje globalnu ekonomiju. Pretpostavljam da je to nešto kao Global economy for dummies. I kažu da tiraži brzo planu, tako da…

ovaj svet moze da bude bolji, janis varufakis

Dobra stara “Laguna” je definitivno izdavač prema kojem ne možemo a da ne budemo ambivalentni. Sa jedne strane, kontaminiraju tržište hiljadama copy-paste uradaka šund literature, a sa druge strane sve češće objavljuju veoma gotivne knjige, i što je najbitnije – važne… Nakon celokupnog opusa Borislava Pekića i Slobodana Selenića, među jedne korice su stavili sve romane Ive Andrića, a sada ćemo na sajmu u jednoj knjizi moći da kupimo i prvu i drugu knjigu „Seoba“ Miloša Crnjanskog.

Takođe predstaviće nam i zbirku priča verovatno najpoznatijeg živog ruskog pisca Viktora Peljevina „Kristalni svet“. Tu je i roman Harper Li „Idi i postavi stražara“, definitivno najveća senzacija među naslovima ove sezone. Harper je danas dementna bakica koja je postala poznata po romanu „Ubiti pticu rugalicu“(1960). Dobila je za nju Pulicera, ali je i odlučila nešto nezapamćeno u književnoj istoriji – da više nikada u životu ne objavi ni jednu knjigu, pomažući ostatak radnog veka Trumanu Kapoteu u njegovom stvaralaštvu. Međutim, ove godine je iz nekog sefa izvučen rukopis „Idi i postavi stražara“, svojevrsni sikvel njenog usamljenog prvenca. Postojale su spekulacije da je njeno odobrenje za izdavanje ove knjige dobijeno na prevaru, zloupotrebom njenog zdravstvenog stanja.

Mrtve duse, Gogolj

Poznati alternativni izdavač “LOM”, od koga smo navikli da čitamo pisce kao što su Bukovski i cela ekipa bitnika + nesrećni Fante & Karver, kao da je napravio jedan čudan zaokret ka klasici. Osim autora (kao što su Knut Hamsun, Tomas Bernhard, Herni Miler) pomoću kojih je Flavio Rigonat izgradio reputaciju doslednosti u kvalitetu, dobivši zauzvrat disciplinovanu i vernu publiku, “LOMov” logo će se naći i na knjigama kao što su Puškinova „Kapetanova kći“, Stendalovo „Crveno i crno“, Gogoljeve „Mrtve duše“, i sasvim neočekivano – Kazanovini memoari, autobiografska knjiga koja se često uzima kao najsigurniji vodič kroz običaje i norme dekadentnog evropskog društva XVIII veka. Biće tu naravno i domaća i regionalna pojačanja – Tea Tulić, Marko Tomaš, Robert Perišić, Zvonko Karanović…

“Samizdat B92”, koji je poslednjih godina dramatično utanjio sa svojom produkcijom (ja sam jako dugo mislio da oni objavljuju samo onog Aleksandra Mekol Smita i ništa više), na Sajmu se pojavljuje sa adekvatnim odgovorom na zadatu temu Rusije – u svoje autorske redove su doveli Zahara Prilepina, autora koji se munjevitom brzinom vinuo u sam vrh moderne ruske književnosti. Ovom bivšem grobaru, fizikalcu, izbacivaču, komandantu jedinica za specijalne namene i diplomiranom filologu Samizdat je objavio roman „Obitelj“, a najavili su i da će ga dovesti na Sajam knjiga. To bi moglo da bude zanimljivo, budući da je Prilepin poznat kao ekstremni ruski nacionalista, shodno tome srčan simpatizer Srbalja, od kojeg nikada nećete čuti ni reč srpskog ni engleskog jezika (prvi ne zna, drugi neće da priča).

Obitelj, Zahar Prilepin

One koji svrate na štand izdavačke kuće “Dereta” ne samo što će sačekati zaista veliki popust (i do 70%), već i jako kvalitetna produkcija, knjige (srpskoj publici nedovoljno i bezrazložno nepoznate) zvezde svetske književnosti, bukerovca Kazua Išigura. Tu je i dugo čekani novi prevod romana Karlosa Fuentesa „Smrt Artemija Kruza“, za koji mnogi poznavaoci tvrde da zapravo stoji na počektu velikog buma latino-američke književnosti šezdesetih godina XX veka. Tu su i „Iskusni momci“ poznatog sineaste, intelektualca, levičara i homoseksualca Pjera Paola Pazolinija.

Ostaci Dana, Isiguro

Pored svega ovoga, neće biti nekih bitnih izdavača, kao što su “Prosveta” i “Plato” (prvi ne mogu, drugi neće), neki pisci će bojkotovati Sajam (valjda znaju šta rade), biće predstavljena i monografija povodom jubileja – šest decenija Sajma knjiga, izložba posvećena Branku Ćopiću itd.

Kada god se zahuhta sajam i ja osetim da sam već previše vremena proveo tamo, padne mi na pamet da sigurno postoji neka paralelna dimenzija u kojoj traje upravo Sajam rakije na kojem prodavci krišom čitaju knjige ispod pulta. Verovatno i tamo, kao i ovde, postoje one normativne snack dekoracije na svakom štandu – kikiriki na kartonskim tanjirićima i grisine u plastičnim belim čašama. Vama samo ostaje da probate da izmiksujete ove dve dimenzije i dovoljno se finansijski zadužite da biste  pokupupovali sve što ste planirali cele godine.

Sajam traje od 25.10.2015. do 01.11.2015.

Radno vreme od 10.00 do 21.00

IMG_20151027_144016

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: