Da li imate preko 18 godina?

Paul Graham: Kraj jednog vremena

180 stepeni adolescencije

0
0

Ovog ponedeljka u rubrici Fotografija predstavljamo Paul Graham-a, engleskog dokumentarnog fotografa koji je izlagao širom sveta, od Venecijanskog bijenala preko Tate galerije u Londonu do njujorškog Muzeja moderne umetnosti, gde je imao samostalnu izložbu. 

Fotografije koje slede su deo Grejemove knjige End of an Age, izdate 1999. godine, u kojoj se bavio momentima u kojima se nazire kraj adolescencije i početak zrelosti.

1

Njegove fotografije odjekuju između polova: potpune svesnosti i bežanja, zurenja i stidljivosti, jasnoće gledanja na svet i pokušaja da se od tog sveta sakrije: okrenutih pogleda, pijani, zatvorenih očiju, drogirani. Tako objašnjava adolescenciju:

To su te neke situacije koje svi poznajemo suviše dobro. Na neki način su postale traumatične i često su prag dubinskih psiholoških transformacija – okean van geografskih koordinata u kom ili uspešno plovimo ili samo plutamo ili se udavimo.

2

Te dihotomije Grejem predstavlja kroz drugačiji estetski tretman svojih fotografskih subjekata. Od prvog do poslednjeg portreta, svaki okrenut za par stepeni tako da se od početka do kraja knjige dobije polukrug, Grejem sukobljava direktne blicom osvetljene fotografije na kojima je svaki detalj oštar i jasan, sa fotografijama uslikanim pri slabom ili skoro nepostojećem osvetljenju, često nefokusiranim, prezasićenim bojama i blurovima. Sve zajedno, ove fotografije reflektuju stanje svesti jedne generacije u toku njene transformacije.

3

Grejem govori o polu-ponižavajućem tonu koji primećuje da u današnje vreme nosi pridev ‘dokumentarni’ kada ide uz reč fotograf. “Može biti da sam brzoplet u ovom shvatanju, ali čini mi se da veći deo art scene prosto ne razume fotografiju kao medij. Oni ne razlikuju fotografe od umetnika koji koriste fotografiju da bi ilustrovali svoje ideje, instalacije, performanse i koncepte, koji razvijaju fotografski medij kao jednu od strategija da prikažu svoj rad. A fotografije po sebi, i za sebe, uzete iz sveta i života takve kakve jesu, često se pogrešno smatraju kolekcijom rendom opservacija i slučajno uhvaćenih zanimljivih momenata, u najboljem slučaju smatraju se foto novinarstvom. I to je vrlo tužno.”

4

“Ako pogledamo unazad, jasno se vidi da je većina velikana fotografije 20. veka radila u tačno ovoj zoni: od Walker Evansa do Roberta Franka, Diane Arbus do Garry Winogranda, od Stephena Shore-a do Roberta Adamsa. Niko ko iole razume u čemu je veličina njihovih radova ne može da dozvoli sebi da kaže da su oni prosto fotkali ono što ih okružuje”.

5

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: