Da li imate preko 18 godina?

Festival na Paliću

Autor:
0
0

Festival evropskog filma na Paliću godinama na tih i nenamteljiv način gradi svoj kredibilitet i autentičnost čemu u prilog svedoči i ovogodišnja selekcija koja je u najvećoj meri posledica rada i zalaganja ljudi koji stoje iza festivala, a ne para, glamura ili reklame. Možda je baš ta palićka publika ona koju bi filmski autori mogli da požele jer nije bitan broj gledalaca u sali, već ona veza između gledaoca i filma, odnos u kome se nešto dešava, menja, budi, šapuće. Taj odnos treba negovati.

Program od osamdesetak filmova koji se nalaze u deset programskih celina, uz izuzetke klasika koji su se odavno upisali u istoriju svetskog filma, čini trenutni presek evropske kinematografije u malom, a u pitanju su filmovi koji su ugledali bioskopski mrak na znatno većim festivalima poput Kana, Berlina, Venecije, Roterdama, Sandensa, Karlovih Vari, San-Sabastijana, Istambula, Abu-Dabija i ostalih.

U dva takmičarska programa, „Glavnom“ i „Paralele i Sudari“, zatim programu koji je rezervisan za studente filmskih akademija „ Mladi duh Evrope“, kao i dva programa koja u fokus stavljaju filmske autore iz Mađarske i Gruzije nalaze se filmovi koji, kako ih je opisao glavni selektor Petar Mitrić, u najvećoj meri provociraju pitanjima o sudbini evropskog čoveka, evropskih društava, njihovih sistema, tranzicije, tolerancije, identiteta, u najširem i najužem smislu.

Kako se ovaj uvod ne bi sveo na opšte mesto odlučila sam da iz opsežne selekcije izdvojim kvalitetne, hrabre i maštovite filmove i time ilustujem gorenavedeno, koji se bave večnom, višeznačnom i kompleksnom temom – odrastanjem.

VARVARI – Ivan Ikic (SR, CG, SLO, 2014)

Filmom „Varvari“ čija je radnja je smeštena u Srbiju 2008. u danima kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, reditelj i scenarista Ivan Ikić prati Luku, člana navijača mladenovačkog lokalnog fudbalskog kluba Varvari koji u euforiji koja vlada oko organizovanja odlaska u Beograd na protest ‘Kosovo je srce Srbije’ uspeva da vidi video-klip u kome devojka u koju je zaljubljen ima oralni seks sa jednim od igrača. U afektu Luka uspeva da polomi nogu igraču i izazove bes okruženja, dok paralelno saznaje da mu je otac, za koga je verovao da je nestao ne Kosovu devedesetih zapravo živ.

Svojim prethodnim filmom, dokumentarcem „Tarot Srbija“ o nadri-vidovnjaku, tarot majstoru Milanu Radonjiću, Ivan je pokazao zaintersovanost za bavljenje subkulturnim fenomenima, apsurdnim i iracionalnim zanosima koji snažno homogenizuju mase. Dok su u filmu „Tarot Srbija“ vidljive starije generacije koje pokazuju da nisu sposobne da preuzmu odgovornost i samostalno reše ili bar shvate uzroke sopstvenih životnih problema, u fimu „Varvari“ su prisutne generacije rođene devedesetih koje su zatekle jedno takvo nasleđe. Tretirajući temu realistično, uključujući naturščike iz čijih je života crpeo sadržaj sa sopstvene likove Ikić uspeva da stvori jedan manifest realnosti i da u registar filmova nove generacije upiše još jedan film istine.

 

ČUDESA – Alice Rohrwacher (ITA, SWI, GER, 2014)

Film „Čudesa“ delom može da zahvali porodičnoj biografiji same Alise Rohrvacer koja je rođena u mešovitom braku, majka joj je Italijanka, a otac Nemac što je slučaj i sa likovima u ovom fimu čija se radnja odvija na severu Italije, pograničnoj, multikulturalnoj sredini. Alisa ovaj put portretiše jednu neobičnu porodicu, hipi poljoprivrednike koji žive sа četiri ćerke i usvojenim dečakom nemačkog porekla na ruiniranom imanju u trenutku porodične besparice. Predvidivu svakodnevnicu glavne junakinje, trinaestogodišnje Đelsomine (ne zaboravimo na Felinijevu „La Stradu“) koja se brine o mlađim sestrama preuzimajući ulogu roditelja, uspeva da okupira i zavede prisustvo TV ekipe koja snima televizijsku seriju.

Svojim debitantskim filmom „Nebesko telo“ imali smo prilike da upoznamo naturalističku, alegorijsku poetiku Alise Rohrvacer. Oba filma su snimljena na Super 16mm traci kao rezultat potrebe da se udalji od digitalnog realizma, a kamera u pokretu omogućava joj da prati protagoniste u slobodnijem mizanscenu. Bitna karakteristika Alisine režije je znalački rad sa glumcima od kojih uspeva da dobije spontanost i svedenost u pokretu i izrazu. Njena rođena sestra, Alba Rohrvacer je glumica sa kojom je prvi put sarađivala na „Čudesima“, a u oba filma za glavne protagoniste је imala naturščike.

PLEME – Miroslav Slaboshpytskiy (UKR, 2014)

Film o kome ove godine svi pričaju je rediteljski debi ukrajnskog reditelja Miroslava Slabospitskia „Pleme“, priča o gluvonemim i nagluvim huliganima-adolescentima koji odrastaju u srednjoškolskom internatu specijalizovanom za decu sa posebnim potrebama. Miroslav nam nudi novu perspektivu za razumevanje jednog hermetičnog sveta, dvostruko nevidljivog sloja društva, autsajdera koji ne komuniciraju na standardizovan način, a čija je svakodnevnica prepuna eksplicitnih scena nasilja i seksa, živih, brutalanih prizora na koje društvo ne gleda blagonaklono, a još manje sa razumevanjem.

Miroslav Slabospitski je išao u srednju školu koja se nalazila prko puta internata ovakvog tipa , često se i sam sukobio sa gluvo-nemom decom, bio fasciniran njihovom ekspresivnošću i posebnošću. Film je zahtevao rad sa gluvonemim i nagluvim naturščicima, snimljen je u demaskiranom realističnom maniru, a rediteljska odluka da film ostavi bez titlova nas vraća na ono neizdiferencirano mesto kada je jezik bio samo neverbalni znak uz poneki krik.

SLOBODAN OPSEG /BALADA O PRIHVATANJU SVETA – Veiko Ounpuu (EST, 2014)

Film koji se referiše na kontrakulturnu poetiku i estetiku bilo da je u pitanju britanski postpank, novi holivud ili francuski novi talas. Neka vrsta hedonističkog lapurlartizma i romantičnog buntovništva začinjeni fau efektom, sve se to prepoznaje u novom filmu Veika Ounpuua „Slobodan Opseg/Balada o prihvatanju sveta“.

Film počinje u trenutku kada glavni lik Fred dobija otkaz zbog vulgarne, prepotentne kritike filma Terensa Malika „Drvo Života“, napušta život filmskog kritičara i prepušta se dekadenciji, alkoholu, ženama. Zabava prestaje u momentu kada njegova devojka otkrje da je trudna, a Fred mora da donese odluku da li će da nastavi da samovoljno luta kroz život ili će da prihvati odgovornost.

Slobodan Opseg se bazira na ekspresivnim likovima, jasan i britak koloristički, snimljen na 16mm traci, sirovo montiran u Godarovom stilu, osvežen vinilnim baladama Koena i Biza definitivno ima nešto od onog bezobrazluka i razbarušenog šarma šezdesetih kada je sloboda još uvek bila moguća i gde je eksperimentisanje imalo za cilj samo želju da se svet učini manje ozbiljnim.

 

U CVATU – Nana Ekvtimishvili, Simon Groß (GRU, GER, FRA, 2013)

Drugi filmrediteljsko-scenarističko-producentskog dvojca Nane Ekvtimisvili i Simona Grosa vraća nas u 1992. godinu, poznatu, višestruko problematičnu epohu u momentu kada se SSSR raspadao. Dok je na severu Gruzije u pokrajnama Abhazija i južna Osetija besneo građanski rat, na ulicama Tbilisija vlada svakodevna borba za opstanak, nesigurnost, anarhija.

Priča koju pratimo se svodi na nekoliko meseci života dveju tinejdžerki, povučene Eke i nešto radoznalije Natije koja je već počela da privlači pažnju momaka. Bežeći iz kuće, represivnog porodičnog okruženja njih dve rade isto što i sve tinejdžerke tog uzrasta, idu u školu,  druže se sa drugom decom, upadaju u sukob sa zajedljivim dečacima,  a sve te okolnosti ih teraju na ubrzano sazrevanje i prispitivanje ličnog i porodičnog identiteta.

Kao i u prethodnim filmovima u pitanju je rad sa naturščicima koji je zahtevao kasting od godinu dana i time uslovljen način snimanja koji se svodio više na praćenje aktera nego strogo kontrolisani mizanscen. Odluka da direktor fotografije bude rumunski snimatelj Oleg Mutu koji je srađivao sa Kristijanom Munđuom i Sergejem Loznicom na njihovim filmovima jasno upućuje na rediteljsku potrebu da se približe autentičnom socijalnom realizmu.

  

IZ NEPOZNATOG RAZLOGA – Gabor Reisz

Pored filmova Kornela Mundruća, koji otvara palićki festival i Đorđa Palfija čiji se novi fim takođe nalazi u takmičarskom programu treba istaći mladog mađarskog reditelja Gabora Reiza koji svojim prvim fimom „Iz nepoznatog razloga“ na jedan nepretenciozan i duhovit način progovara o onim tridesetogodišnjacima koji još uvek nisu našli poso, nisu postali samostalni, nisu pronašli partnera niti našli svoje mesto na društvenoj lestvici. Reiz voli nezrelost svog junaka, tretiraga sa blagošću, duhovitom ironijom i uvažavanjem. A jedan put u Lisabon će učiniti da Aron oseti slobodu i udaljenost od stega okruženja koja će mu omogućiti da sa poveže sobom.

Ono što je generalno osvežavajuće i hrabro jeste Reizova odluka da ovaj film učini generacijskim filmom u svakom smislu. Naime, Raiz je za protagonistu, kao i za prijatelje glavnog junaka izabrao likove iz realnog života, a sam je debitovao kao scenarista, reditelj, direktor fotografije/snimatelj. Ovaj kantautor nam donosi jedan poetičan, stilski šarenolik i lepršav film u kome značajno mesto zauzima i sam grad sa kojim je Aron u živopisnoj interakciji. Kreirajući pseudo-dokumentarne, realistične i snolike scene Reiz stvara složen mozaik kako bi opisao psihološko stanje glavnog lika.

 

NEPOSLUŠNI / THE DISOBEDIENT – Mina Đukić (SER, USA, 2014)

Još jedan nagrađivani domaći film novog talasa filmskih reditelja, „Neposlušni“ Mine Đukić za scenografiju bira bajkovitu vojvođansku pastoralu koja postaje čist arhetipski ambijent za lutanje Leni i Lazara, prijatelja koji se posle neodređenog vremena Lazarevog odsustva iz mesta ponovo ujedinjuju u nameri da prkose prolaznosti kroz oživljavanje ritula i igara iz detinjstva. Tu helijumsku lakoću postojanja kao novčić na vrpci uzemljuju dve istine, smrt Lazarevog oca i Lenina trudnoća.

Birajući ovakvu temu i okruženje Mina je svojim filmom imala potrebu da se vrati u poznato vojvođansko okruženje u kom je odrasla evocirajući uspomene na čitavu jednu epohu koja se manifestuje kao bezbedna, vedra i sunčana i u kojoj je biti neposlušan značilo biti malo pakostan i radoznao na jedan neposredan način, bez zadnjih namera. „Neposlušni“ su art haus omaž onom doživalju osamdesetih u kojima smo cao dan provodili na ulici, napuštenim gradilištima ili na drvetu u komšijskom dvorištu, a u kući gledali crtani u 7, Muzički tobogan i Igre bez granica.

Oni koji žele da posete festival sve neophodne informacije mogu da pronađu na fejsbuk stranici festivala i na internet sajtu festivala.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: