Da li imate preko 18 godina?

Paganska poezija

Hiperbalada i Crno Jezero

Naslov ovog teksta pored toga što se sastoji od naslova tri kompozicije izuzetno popularne muzičke zvezde Björk, sugeriše ključne reči (po skromnom mišljenju autora) koje u širem kulturološkom kontekstu uobličuju njen nadasve autentičan vokalno-vizuelni opus. No, pre nego što prodremo u njene fantazmagorične svetove, te obrazložimo izneti argument, zgodno je napomenuti da je izuzetno teško opredeliti se za jednu ili više reči pri kategorizovanju onoga šta ona proizvodi u poslednjih dvadeset i pet godina. Takođe, teško je govoriti o Björk samo u svetlu njene muzike, s obzirom na čitav spektar njenih talenata i saradnji sa filmadžijama, modnim dizajnerima, vizuelnim umetnicima. Reč pevačica nikako nije prikladna, te će u ovom tekstu biti zamenjena sintagmom multimedijalna umetnica.

Björk Guðmundsdóttir je bila odgajana bez uobičajene kontrole i ograničenja, njeni roditelji bili su hipici, što je znatno uticalo na njen budući rad, stil i ličnost. Od najranijeg detinjstva počela je da se intenzivno bavi muzikom; sa šest godina je upisala muzičku školu, a zahvaljujući snimku briljantnog izvođenja hita I love to love na školskoj priredbi, dobila je priliku da snimi svoj prvi album u produkciji radija Rejkavik (RUV), jedine islandske radio stanice u tom periodu. U tinejdžerskim godinama osnovala je i napustila niz bendova, prošla kroz punk i goth fazu (Spit and Snot, Exodus, JAM80, Tapi Tikarass, KUKL), kako bi 1986. godine, sa svojim tadašnjim mužem i nekolicinom prijatelja osnovala bend The Sugarcubes ili, na islandskom Sykurmolarnir. Prvi singl objavljen za englesko tržište našao se na prvom mestu nedeljne top liste časopisa Melody Maker. Međutim, iako je bend ubrzo izdao prvi album, niz kolaboracija koje je ostvarila sa različitim muzičarima (od 808 State do Current 93), njeno koketiranja sa različitim muzičkim žanrovima, sve veća netrpeljivosti između članova, doveli su do razlaza. 1993. godine na tržištu se pojavljuje njen prvi solo album jednostavnog naziva Debut. O tome koliko je album bio zapažen dovoljno govori činjenica da je naredne godine pevačica dobila prestižnu Brit nagradu u kategoriji Best Intenational Female Artist i Best International Newcomer. Post i Homogenic označili su Björk kao nekrunisanu electro-pop kraljicu. Učestala saradnja sa techno i house producentima učinila je da neke od njenih pesma poprime rafinirani klupski zvuk posebno ekstatične i ekspresivne Army of Me i Hunter. Dancer in the Dark, soundtrack za istoimeni film Lars von Triera, u kome Björk tumači glavnu ulogu do krajnjih granica otkrivaju višestruki talenat ove umetnice. Fazu njenog stvaralaštva od početka dvehiljaditih karakteriše daleko kontemplativniji i eksperimentalniji pristup. Vespertine, Medula, Volta, Biophilia i konačno Vulnicura, ne samo da zvuče kao nazivi islandskih božanstava ili su nalik rečima nekog zaumnog jezika, već predstavljaju zvučna i vizuelna putovanja u druge univerzume, središte zemlje, nadrealne i začudne eskapade.

Ova skica njenog dosadašnjeg stvaralaštva u okvirima muzike već može poslužiti kao dovljno jaka argumentacija pri izvođenju teze o Björk kao nesvakidašnjem (pop) kulturnom fenomenu. Tome u prilog svakako ide i niz drugih okolnosti koje su učinile da ova islandska vila stekne takav status. Ovde nije reč samo o njenoj hirovitoj, flambojantnoj i teatralnoj ličnost, te ekscesima koje je priređivala – od fizičkog napada na paparaca do labud haljine na crvenom tepihu previše svečane dodele Oskara. U pitanju je činjenica da je Björk multi instrumentalistkinja, glumica, na izvestan način modna ikona, retko autentična persona u industriji zabave koja uprkos zahtevima tržišta ostaje iznova beskompromisna, originalna i inovativna. Višegodišnja saradnja sa francuskim rediteljem Michel Gondryem dodatno je doprinela konstituisanju njenog nesvakidašnjeg i heterogenog vizuelnog identiteta.

U pitanju je činjenica da je Björk multi instrumentalistkinja, glumica, na izvestan način modna ikona, retko autentična persona u industriji zabave koja uprkos zahtevima tržišta ostaje iznova beskompromisna, originalna i inovativna

Spotovi za pesme Human Behavior, Army of Me, Hyper ballad, Joga i Bachelorette svojim estetskim dometom prevazilaze formu klasičnog video klipa. Slična je situacija i sa futurističkim videom za All is full of Love britanskog video umetnika Chrisa Cunninghama. Može se reći da su svi pomenuti videi zapravo nalik bajkovitim sagama stakanim od različitih motiva, simbola i znakova. Mogu se naslutiti iskustva istorijskih avangardi, eksperimentalnog filma, psihoanalize, niza referenci na pagansku tradiciju Islanda, ali i fascinacija tehnološkim inovacijama obrade zvuka i slike. Bilo da je reč o distopičnim prikazima flore i faune, sanjarijama u magnovenju, metamorfozama, različitim emotivnim stanjima, primetna je izrazita likovnost oštro kontrastirana raznorodnim scenografskim i kostimografskim elementima, što je posebno uočljivo u video spotovima pesama koje nastaju početkom dvehiljaditih. U tom period Björk stupa u emotivni odnos sa jednim od najpopularnijih umetnika današnjice Mathew Barneyem, te se sa sigurnošću može reći joj da ta komunikacija u mnogome doprinela artikulisanju kreativnih dilema i rešenja. Projekat Drawing Restraint, dugometražni film čiji fokus jesu Shinto religija, čajne ceremonije i istorija lova na kitove na najbolji mogući način otelovljuje sudar svetova ovo dvoje umetnika.

bjork4

Na osnovu svega do sada navedenog najavljena retrospektiva u muzeju MOMA nije nimalo iznenađujuća. Pod palicom kustoskog superstara Klausa Biesenbacha (koji je kurirao većinu hit izložbi u MOMI) publici će biti predstavljena selekcija objekata, kostima, dizajnerskih rešenja za omote albuma, video klipova. Trejler izložbe jeste video Black Lake namenski rađen za ovu priliku i praktično predstavlja ispovest o razlazu sa pomenutim Barneyem. Samo na osnovu fotografija objavljenih kako na oficijalnom Instagram profilu muzeja, tako i na Biesenbachovom, na internetu se pojavio znatan broj tekstova renomiranih kritičara o tome kako je izložba box office bahanalija, bez preciznog koncepta i sa manjkom analitičkog pristupa izloženim artefakatima. Jedan od najoštirijih je kritičar Guardian-a Jason Farago koji tvrdi da ovaj poduhvat nema nikakve logike i da je postavka kombinacija Madame Tussaud’s i Rock and Roll Hall of Fame. Upitno je da li varijacije na temu ovakvog argumenta mogu biti oborene prefinjenošću, lucidnošću i šarmom haljina Alexandera Mcqueena ili Iris von Harpen, head piece-om japanskog dizajnera Maiko Takeda ili haljina-objektom Bernarda Wilhelma.

Instagram MOMA

U svakom slučaju, ovaj podatak konačno potvrđuje iznetu tezu o Björk kao multimedijalnoj umetnici i kulturnom fenomenu. Tretirajući umetnost na procesualan način poput rituala, ona na izvestan način pozicionira sebe kao umetnicu šamanku, što jeste prepoznatljiv fenomen u okvirima istorije umetnosti. Podjednako ostrašćena i u potrazi za katarzom, kao i na početku svoje karijere, ako ne čak smelija i oslobeđenija nego ranije, Björk nastavlja da hoda magičnim stazama melanholije, eteričnosti i zazornosti, stvarajući pagansku poeziju i hiper balade u neposrednoj blizini crnog jezera.

bjork.com
facebook.com/bjork

twitter.com/bjork
instagram.com/bjork

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: