Oskars Pavlovskis: Fanzini su sve popularniji među strip umetnicima

Letonski kolektiv “Kuš!” je motivisao i mobilisao potpuno novu scenu u Rigi, Letoniji, baltičkoj regiji i delovima istočne i centralne Evrope. “Kuš!” je pokazao svojim šarmom kako pravljenje fanzine može biti moćan metod približavanja strip umetnosti novim čitaocima. Jedan od članova ovog kolektiva, Oskar Pavlovskis, održaće radionicu pravljena (fan)zina u okviru programa  konferencije “Remix Comix – Strip, nasleđe i savremena umetnost”, koja će biti održana od 28. do 30. oktobra u Distriktu u Novom Sadu.

Ovaj događaj odigrava se u okviru međunarodnog projekta Remix Comix i programa “Comics City Project” koji je deo programskog luka “Druga? Evropa”, projekta “Novi Sad – Evropska prestonica kulture”.

Oskars-Pavlovskis, foto: Liene Pavlovska

 “Da li su fanzini stvar prošlosti” je retoričko pitanje kada se debatuje o ovakvom vidu izdavaštva. Kako vidite relevantnost fanzina u Letoniji tokom prethodnih decenija, a kako danas?

 Mislim da nisu mrtvi. Čak naprotiv, nastupila je renesansa fanzina. Postaju sve popularniji među stip umetnicima i ilustratorima. Uz ubrzan rast strip i ilustratorske scene tokom poslednjih decenija u Letoniji, zahvaljući Kuš! fanzinu i drugim lokalnim izdavačima, umetnici su sve svesniji i samostalniji u objavljivanju svog rada, uz pomoć izdavača ili samizdat fanzina.

Kako izgleda alternativna strip scena u Letoniji? Da li je prihvaćena kao umetnost ili underground, odnosno kakva je percepija kod šire i kulturne javnosti?

Letonija ima kratku istoriju stripa i u poređenju s drugim evropskim zemljama, ovde smo underground. Nismo imali preveliki uticaj evropskog i američkog stripa tokom godina, tako da su domaći umetnici skloniji alternativnom pristupu, ne prateći previše dešavanja na mejnstrim sceni. To takođe znači da lokalna publika nije previše zainteresovana za stripove, jer nema ni neke značajnije strip istorije. Strip je nešto relativno novo ovde, tako da zapravo pravimo prve korake u reizgradnji našeg strip nasleđa.

Tokom konferencije u Novom Sadu organizovaćete trodnevnu radionicu. Šta vam je bila ideja vodilja u pripremi?

Ne mislim da postoji savršena formula za pravljenje fanzina, koju bih mogao da prenesem dalje. Više se radi o eksperimentu, slobodi, i skoku u nepoznato, slično pristupu kakav negujem kada pravim sopstvene stripove. Radionica će poslužiti kao svojevrstan prozor u moj pristup i iskustvo kolektivnog stvaranja fanzina.

Konferencija će biti posvećena nasleđu i kolektivnom sećanju u stripu. Koliko su ove teme zastupljene u vašem svakodnevnom radu i kako se generalno odnosite prema njima?

Mislim da je nasleđe prisutno u svakom radu koji napravimo. To je nešto u čemu smo ukorenjeni i iskazuje se voleli mi to ili ne. To nas čini različitim i interesantnim.

Format C:\ Le Monde Diplomatique

Kako vidite važnost ovakvih događaja za percepciju i razvoj strip umetnosti?

Mislim da su ovakve radionice sjajan način za ulazak u svet crtanja stripova, za nekoga ko se do sad nije time bavio. Takođe i za strip umetnike, da stvore nešto novo i možda i drugačije od onog što inače rade. One su i način da se susretnete sa drugim strip umetnicima i steknete uvid u njihov radni proces, koji je obično skriven od očiju javnosti sve dok ne vidimo krajnji rezultat.

Koliko ste upoznati sa balkanskom scenom stripa?

Ne onoliko koliko bih voleo. Samo sam jednom bio u Srbiji na Comixiade radionici u Pančevu pre 10 godina. Verovatno su se od tad stvari promenile, i pretpostavljam da se i scena razvila, što se desilo i u baltičkim zemljama. Nadam se da ću ovog puta imati svež pogled na balkansku strip scenu.