Oskar 2023: Lični izbor Dejan Prćić

Pripremajući se za pisanje ovog teksta, došao sam do zaključka da je poslednjih nekoliko godina Oskar meni isto što sam i ja Oskaru – ništa. Ipak, gotovo je nemoguće (a i nepotrebno) odupirati se radoznalosti koja se javlja oko nominovanih filmova – iako, moram priznati, ovogodišnja radoznalost nije bila dovoljna da pogledam Avatar 2 (jer bih morao pogledati i Avatar 1 koji zaista ne znam kako bih ovoliko godina kasnije gledao na ekranu računara), kao i da Sve u isto vreme pogledam do kraja (što mi deluje kao još manje verovatno). Možda sam ipak ostao zaglavljen u pred-kovid sezoni kojom je dominirao Parazit ili negde još ranije u Romi ili Tri bilborda ispred Ebinga u Misuriju, da ipak bespotrebno ne idemo u sentiment i prošlost. Zato sad sledi moj neobjektivni i najličniji izbor za Oskare 2023.

Dejan Prćić, saosnivač i koordinator Filmoskopije. Foto: Dejan Petrović

NAJBOLJI FILM

Moj definitivni favorit za najbolji film je Duhovi ostrva Martina Mekdone. Pre svega, radi se o filmu koji u kombinaciji dobro napisanog scenarija i izuzetne glumačke podele uspeva bez „velikih“ događaja da održi pažnju u skoro dva sata trajanja. Vremenske okolnosti u koje je film smešten gotovo da su beznačajne: iako rat koji se odvija u pozadini suštinski ne doprinosi gotovo ničemu u samoj priči, hemija glumačkog dvojca Farel-Glison biva dovoljna da se kroz jedan odnos preispita gotovo sve što može da prođe kroz jedan život i danas, 100 godina kasnije od vremena radnje.

Duhovi ostrva

NAJBOLJA REŽIJA

Žao mi je što ne mogu da napišem Ruben Estlund, ali biće da nije 2017. godina, u kojoj smo, između ostalog, gledali i Skver, a ne Trougao tuge. Ipak, Estlund je ove godine izneverio (bar moja) očekivanja. Zbog toga bih za favorita izdvojio Fabelmanove Stivena Spilberga, najviše zbog toga što je i on sam (možda) odlučio da se otvori i da ispriča priču koja mu je zapravo važna.

NAJBOLJA GLAVNA GLUMICA

Kejt Blančet. Pitanja koja Tar Toda Filda otvara su mi možda trenutno najbliža i najzanimljivija. Izbor pravih glumaca je, bar kada su igrani filmovi u pitanju, od presudnog značaja, a Tar je nesumnjivo najsvežiji dokaz te tvrdnje. Nakon Nesrećne Džasmin, radovao bih se da Blančet opet osvojio zlatnu statuetu.

Kejt Blančet

NAJBOLJI GLAVNI GLUMAC

Bredan Frejzer bi mogao biti favorit, pogotovo kada se u obzir uzme činjenica da njegova pojava ali i izvedba jesu glavni a možda i jedini kvalitet filma Kit Darena Aronofskog. Ipak, napisaću Pol Meskal zato što je ovo prilika da spomenem fantastičan debi Šarlote Vels Posle sunca. Iako ne mislim da je Meskalova igra najveći adut ovog prvenca (koji proizilazi iz odlične kombinacije zanimljivog scenarija i nepretencioznog rediteljskog pristupa), kvalitet samog filma, ali i njegova recepcija, bile bi potpuno drugačije da Meskal nije odigrao ovu ulogu mladog oca.

NAJBOLJA SPOREDNA ŽENSKA ULOGA

Vraćamo se na Duhove ostrva, ali ovoga puta na nominovanu Keri Kondon i njen lik sestre koja zarad sopstvenog opstanka napušta brata (koji deluje kao da ne može sam) i odlazi sa ostrva kako bi započela život u grad. Kondon svakako uspeva da ostavi utisak, ali deluje da je ovaj lik mogao da bude raspisan tako da dobije još više prostora za igru.

NAJBOLJA SPOREDNA MUŠKA ULOGA

Moram da priznam da sam bio iznenađen kad sam shvatio da je Brendan Glison na spisku sporednih uloga. U mojoj klasifikaciji, Glison i Farel su podjednako protagonisti Mekdoninog filma, a pošto za Akademiju to nisu, onda je Glison moj favorit za najbolju sporednu mušku ulogu.

Brendan Glison

NAJBOLJI ORIGINALNI SCENARIO

Da li će Sve u isto vreme, odnosno Danijel Kvan i Danijel Šajnert, osvojiti Oskara za najbolju režiju ili najbolji scenario, zavisi koji sajt sa predikcijama konsultujete. Lično sam se dvoumio između Spilberga i Tonija Kušnera sa jedne i Mekdone sa druge strane. Ipak, moj favorit bi i u ovoj kategoriji bio Mekdona, pre svega zato što ga prvenstveno doživljavam kao pisca, pa tek onda reditelja, isto kao što Spilberga doživljavam kao reditelja a ne kao pisca.

NAJBOLJI ADAPTIRANI SCENARIO

Iako se ne kotira ni blizu filmova Razgovori žena i Na zapadu ništa novo, moj favorit je svakako film Živeti Olivera Hermanusa po scenariju Kazua Išigura. Ovaj omaž Kurosavinom Ikiru ističe se, između ostalog, i epizodnim likovima koji nisu u narativu samo da bi oslikali tragediju glavnog junaka već i da bi dali bolji kontekst vremena i društvene strukture. Nobelovac s punom pažnjom povlači paralele između birokrate u Japanu i Velikoj Britaniji, te se ovaj film zaista može kategorisati kao jedinstven rimejk. Nadamo se da će nominacija za adaptirani scenario i najbolju mušku ulogu skrenuti pažnju koje ovo ostvarenje zaslužuje.

Živeti

NAJBOLJI STRANI FILM

Moj favorit je Blisko, drama o odrastanju belgijskog scenariste i reditelja Lukasa Donta. Uprkos povremenim nedoslednostima i određenoj scenarističkoj neuverljivosti, Blisko ima svojih prednosti (pre svega vizuelnih) i vidim ga kao potentnu polazišnu tačku za neki složeniji i zreliji film na slične teme.

Ovaj tekst je nastao u saradnji Before After i Filmoskopije. Filmoskopija je portal pod pokroviteljstvom Filmskog centra Srbije koji objavljuje filmsku kritiku, eseje i intervjue.