66. Sajam knjiga – preporuke onih koji čitaju i pišu

Nesumnjivo je da u kalendaru kulturnih dešavanja jugoistočne Evrope Sajmu knjiga u Beogradu već decenijama pripada centralno mesto. Ovaj „praznik knjige“ kako ga mnogo kolokvijalno nazivaju svake godine okuplja značajne pisce iz zemlje i regiona, goste iz inostranstva, izdavače, ljubitelje knjige, turiste…

Nesumnjivo je takođe, posebno u proteklih dvadesetak godina, da Sajam izaziva brojne polemike. Pre svega ko bojkotuje Sajam knjiga, zatim da li je pljeskavicama mesto na ovoj kulturnoj manifestaciji, zašto je najprodavanija „laka literatura“, ko je odveo decu na štandove gde knjige promovišu čuvene blogerke, influenserke ili Vojislav Šešelj, da li je školski dan izgovor za šoping ture…

Ima onih koji ne vole sajamske gužve. Ima i onih kojima to prija, koji vole da odu, pažljivo sve pregledaju i napune svoje rančeve i torbe zalihama knjiga. I jednima i drugima smo postavili identična pitanja koja vam mogu pomoći da napravite dobar izbor i ukoliko idete na sajam, ali i ukoliko knjige kupuje na nekim manjim sajmovima, ko onih izdavača koji ga bojkotuju ili u knjižarama.

1. Šta su vaše prve asocijacije kada neko pomene Sajam knjiga?

2.  Da li ćete ove godine posetiti Sajam ili knjige radije kupujete u knjižarama, manjim sajmovima knjiga tokom godine, online.

3. Kako birate naslove koje kupujete i imate li neku posebnu taktiku za kupovinu tokom tzv. meseca knjige?

4. Vaše preporuke za kupovinu dok traju sajamski popusti.

Marko Dražić
Jedan od urednika sajta www.njuz.net, član scenarističke ekipe emisije 24 minuta i maratonac

1. Prva asocijacija mi je taj divan osećaj kad tek uđem u glavnu halu, uzbuđenje što je toliko štandova preda mnom i radost što ću lagano obrnuti jedan ili dva kruga i solidno napuniti ranac.

2. Za razliku od nekih ranijih godina kada sam ređe kupovao knjige tokom godine, pa bih onda to nadoknadio na sajmu, sada je situacija obrnuta. Još od karantina sam počeo prilično često da kupujem knjige, neretko ih po nekoliko poručim online kada su neki popusti, tako da, koliko god da dosta čitam, iz meseca u mesec je na mojim policama sve veći broj nedavno kupljenih a i dalje nepročitanih knjiga. Teško mi je da ne odem na sajam, a opet, ako odem znam da ću kupiti previše knjiga, tako da i dalje nisam doneo odluku.

3. Pre 15-20 godina, dok nije bilo društvenih mreža i dok sam slabije koristio internet, manje sam bio informisan, pa bih se često na sajmu prijatno iznenadio nekim izdanjima. Poslednjih godina to nije toliki slučaj, dosta pratim i često i pre nego što zakoračim na sajam znam kojih 7-8 knjiga ću sigurno da kupim. Ne samo što znam na kom štandu ću ih naći, već neretko znam i njihovu cenu. Ipak, na sajmu mi je uvek najslađe kad se iznenadim, kad vidim neko izdanje koje mi je promaklo. Nekada me prodavac ubedi da neku knjigu kupim, nekada se desi i da uzmem knjigu ako mi zanimljivo deluju korice, ali uglavnom vrlo dobro znam šta pazarim.

4. Preporučio bih knjigu holandskog pisca Arnona Grunberta Tirza, u izdanju Booke. U pitanju je jedan od najsnažnijih, verovatno i najpotresnijih romana koje sam čitao u poslednje vreme, knjiga koja bukvalno fizički uzdrma čitaoca. Na štandu Geopoetike bih preporučio roman Brada natopljena krvlju, brazilskog pisca Daniela Galere. Skrenuo bih pažnju ljudima na Deretina izdanja, poslednjih godina ih dosta čitam, i tu bih na prvom mestu izdvojio nekoliko kapitalnih knjiga koje su inače prilično skupe, pa nije loše iskoristiti sajamske popuste. Najpre mislim na Džonatana Frenzena, možda i najboljeg savremenog pisca. Ko ga nije čitao, preporučio bih mu da krene od Korekcija ili Slobode, ali slobodno može da uzme bilo koji njegov roman. Na istom štandu neka ljudi obrate pažnju na knjigu Češljugar Done Tart. Nemojte da vas uplaši gabarit knjige, zvučaće kao floskula, ali knjiga se zaista čita u jednom dahu. Od domaćih autora preporučio bih na Laguninom štandu Enesa Halilovića, njegov poslednji roman Ljudi bez grobova mi je najbolja domaća knjiga koju sam čitao u poslednje vreme i posebno će prijati čitaocima koji malo naginju magičnom relizmu, mada neće pogrešiti ni ako uzmu njegovu prethodnu knjigu Ako dugo gledaš u ponor. Za kraj, preporučio bih posetiocima sajma da obrate pažnju na malu izdavačku kuću Radni sto, ne znam da li će imati svoj štand ali će svakako moći da se nađu njihova izdanja. Nedavno sam ih otkrio i vrlo mi je zanimljivo i hrabro s njihove strane što su se opredelili za nemačke pisce, čak sa najglaskom na istočnonemačku književnost. Moj je savet da se krene od njihovog izdanja U vezi sa strancem Kristofa Hajnha.

Frida Šarar
kolumnistkinja i pesnikinja, autorka zbirki Halter ego, Ženo, pokrij tu dušu i Udaljena jednu stvarnost odavde

1. Poslednjih godina su asocijacije na Sajam knjiga dosta zagađene nekim političkim i estradnim momentima (koje ipak smatram sporednim, iako neosporno proizvode šum i zamagljuju suštinu takve manifestacije). Ali meni lično prva asocijacija na taj Sajam je mladost, studentski dani i 15 godina mog života u Beogradu. Išla sam svake jeseni na Sajam knjiga i to sam doživljavala kao neku nužnost o kojoj se i ne razmišlja, poput funkcije autonomnog nervnog sistema. Sajam se dogodi i mi na njega odemo. Kako drugačije?

Osim toga, asocijacija na Sajam mi je izobilje i osećaj traganja za skrivenim blagom. Sve te hrpe najrazličitijih izdanja kao da pod sobom skrivaju one knjige koje čekaju baš mene. I odlazim tamo kao neki kopač koji će intuicijom ili srećnom okolnošću da iskopa svoj grumen zlata.

2. Od kad živim u Rijeci više sam prisutna na ovdašnjim sajmovima i festivalima knjige. Ne verujem da ću ove jeseni u Beograd, a s obzirom na životni raspored i ritam, teško da bih uspela da se posvetim Sajmu kao nekad kada sam bila odmorna, mlada i bez deteta. Bilo bi to daleko površnije i ne tako avanturistički. Ta količina knjiga na jednom mestu ipak zahteva dosta vremena, energije i hiperfokus da bi se pronašla „igla u plastu sena“. Ako imate sve to, uživajte u Sajmu!

3. Ja sam uvek bila mnogo više „član biblioteke“ nego „konzument knjižare“. Ne volim nepotrebno gomilanje knjiga u životnom prostoru i nemam potrebu da kupim baš sve što želim da pročitam. Ono što, pak, odlučim da kupim, to su knjige koje su na meni ostavile dubok trag, oblikovale me i ugradile se u moje biće. Njih volim da vidim i na svojim policama. S druge strane, moj muž je taj zbog kojeg ipak živimo zatrpani knjigama. On će i u prodavnici prehrambene robe da nađe knjigu i da je kupi. Da ne govorim o knjižarama, sajmovima, antikvarijatima, prijateljskim razmenama i poklonima. Zahvaljujući njemu, knjige haotično cirkulišu kroz naš dom, dok sam ja u svemu tome vrlo probirljiva i suzdržana i uporna da držim police pod kontrolom. Ali, avaj. (smeh)

Što se tiče taktike za Sajam, delimično sam je otkrila u odgovoru na prvo i drugo pitanje. Naoružati se energijom, popiti dubli espreso, udobne patike na noge, dobro prebrisati naočari (ako ste kratkovidi) i zaputiti se kroz „dolinu knjiga“. Pustiti intuiciju da vas privuče zanimljivim mestima gde možda stoji knjiga koja čeka na vas.

4. Nemam nikakvih preporuka jer su ukusi i interesovanja čitalaca toliko različiti da je nemoguće napraviti neku opštu preporuku. Neka svako bira ono što oseća da mu leži i da mu je potrebno. Ja sam, na primer, zadnjih godina potpuno iracionalno opsednuta Pazolinijem. Gde god vidim njegovo ime u naslovu knjige ili njega kao autora, odmah kupujem. Naravno da to niti je u trendu, niti je na popustu, ali ja očito imam neki intimni interes. Sumnjam da bi se neko setio baš to da mi preporuči. Isto tako ni ja nemam uvid u vaše iracionalne opsesije. Kad nađete nešto što vam znači i što vas privlači, to i kupite. U Srbiji su knjige ionako tri puta jeftinije nego u Hrvatskoj. A uz dodatne popuste i ako se pridržavate gore navedenih saveta, mislim da svako može da se nada „dobrom ulovu“ na Sajmu.

Vladimir Skočajić
autor emisije Gistro FM i autor zbirke poezije Ponekad se probudiš u Beogradu

1. Gužva i pljeskavice.

2. Nikada nisam bio na Sajmu knjiga, pa neću ni ove. Ne zato što imam nešto protiv sajma, daleko od toga, već što ne volim gužvu. Oni koji redovno odlaze kažu mi da su ti sajamski popusti smešni, tako da uvek pre biram kupovinu u knjižarama.

3. Čitam sa poslednje korice o čemu je knjiga i ako mi se to dopadne, onda je kupim. Nemam nikakve taktike.

4. Trenutno čitam knjigu Suđaje i furije od Loren Grof, u izdanju Booke, koju je preveo Oto Oltvanji. Jako mi se dopada i prepoučio bih je svakom ko voli jednostavno napisanu knjigu koja govori o nimalo jednostavnim stvarima.

Monika Husar
menadžerka za odnose s javnošću, vlasnica agencije KomunikArt

1. Moje prve asocijacije na Sajam knjiga su nove knjige (u smislu novih izdanja tempiranih za izlazak iz štampe baš za Sajam), omiljene knjige (koje sam propustila da kupim u toku godine) i povoljne knjige koje sam čekala da kupim uz veći popust.

2. Redovno posećujem Sajam već godinama – biram dane i vreme u toku tih dana kada ima manje gužve i uglavnom dolazim sa već spremnim spiskom za kupovinu. Usput, naravno, kupim i nešto što nisam planirala a privuklo mi je pažnju, ili nešto što sam želela ali sam zaboravila da dodam na spisak. Kupujem redovno i u knjižarama, i online. Ne biram način kupovine, biram samo knjige koje kupujem (smeh).

3. Naslove biram uglavnom po književnicima/cama, žanru i izdavačima. Redovno pratim nekoliko naših izdavača (Booku i Geopoetiku najviše, ali i druge). Najčešće se opredeljujem za savremeni roman ili novelu, književnice iz regiona ali i worlwide, a rado slušam i tuđe preporuke, posebno žena čiji književni ukus smatram relevantnim. Poslednjih godina imam taktiku „uđi, nađi sve sa spiska, kupi, izađi“. Trudim se da budem efikasna i da se ne zadržavam previše kod štandova izdavača za koje unapred znam da mi nemaju šta ponuditi.

4. Mnogo sam dobrih knjiga pročitala u poslednje dve godine, od kojih izdavajam: U kasno leto Magdalene Blažević, Miru Drljević i njen roman Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo, Đurđicu Ćilić i Novi kraj, Beli šum Dona Delila, Viržini Depent i roman Čedo apokalipse, Šlinkov roman Žena na stepenicima, Evropsko proleće Kaspara Kolinga Nilsena, Nebesa Sandre Njuman, a obavezno preporučujem i romane Margaret Atvud.

Foto: Bojana Janjić

Vladan Maksimović
dragamturg, autor romana Glampiri

1. Školske ekskurzije, autobiografija Pjerluiđija Koline, Perper pljeskavica i krov hale 1 od kog ti se vrti u glavi.

2. Retko idem na Sajam zbog knjiga, više zbog vašara (taštine) i druženja.

3. Nemam taktiku, ali s obzirom na gužve i ogromnu ponudu dobro je doći sa nekim planom.

4. Pazolini po Pazoliniju (FMK knjige) i roman u stihu Sunce nas produbilo Marine Perić.

foto: Marija Strajnić

Olivera Mitić
autorska online zbornika Tekst i grad i zbirki Samodisciplina i Kitovi koji imaju drugačije frekvencije

1. Osim neke dečje euforije i očiglednih odgovora, asocijacija na Sajam mi je uvek oktobar i početak jeseni. Te stvari nekako uvek idu ruku pod ruku.

2. Sajam knjiga redovno posećujem i, ako me sećanje ne vara, od 2011. godine nijedan nisam propustila. Iako knjige kupujem tokom cele godine i on i offline (a posebno rado u nezavisnim, lokalnim knjižarama i negde usput, kad naletim na neki naslov koji baš dugo merkam), makar za mene ima neke čari u tome da na baš sa Sajma kući donesem gomilicu knjiga.

Ove godine svakako idem, samo sada i u svojstvu autorke. Vidimo se 28. oktobra na Platoovom štandu u Hali 1.

3. Nema taktike u kupovini koliko navike. Uvek se protrudim da obiđem ceo Sajam i sve štandove, da vidim šta to ima novo što sam možda propustila, iako dosta predano pratim našu izdavačku scenu.

Nekakav okvirni „spisak“ uglavnom postoji i na njemu su knjige koje prosto nisam ranije stigla da kupim, a želim što skorije da ih pročitam. Međutim, volim i da se zadržim u hali sa polovnim naslovima (tzv. „Golubarnik“), jer tamo često ima klasika i stručnih naslova koji me zanimaju, kao i nekih bisera koji odavno nisu u štampi.

Ukratko: idem svugde, nešto kupim spontano, nešto sa planom, ali svakako ne izađem praznih ruku.

4. Ukusa je raznih, ali uvek vredi istražiti štandove manjih izdavača, s obzirom da njihova selekcija često prednjači kad je reč o kvalitetu i da se uvek može naći nešto zanimljivo za svakoga. I slušajte prodavce, oni će na prvi pogled da vam preporuče nešto što bi vam leglo ako ste došli na Sajam bez unapred napravljene liste za kupovinu.

Velibor Živkov,
marketing menadžer i kreator online sadržaja za Amplitude

1. Gužva!

2. Radije u knjižarama, direktno od pisaca i na manjim sajmovima.

3. Uglavnom domaći autori savremene književnosti manjih i nezavisnih izdavačkim kuća.

4. Pioniri maleni, mi smo morska trava Andrea Miletić Popov i Klara, Klarisa Marijana Čanak

Vanja Ratković
PR menadžerka

1. Halil Džubran i srednja škola. Tokom gimnazije sam počela redovno da posećujem Sajam knjiga. Kako sam pohađala gimnaziju u Sremskoj Mitrovici, odlazak u Beograd tokom rane jeseni na Sajam mi je bila jedna od omiljenih aktivnosti. Metež, otkrivanje novih autora (govorim o periodu od 2006 do 2010. godine kada internet još nije bio u jeku u pogledu konzumacije književnih dela) i jesen u Beogradu… Na Sajmu sam slučajno u tom periodu otkrila i Halila Džubrana i njegovog Proroka, koji je u velikoj meri uticao na mene tokom tih tinejdžerskih dana, naveo me je na mnoga razmišljanja o svetu i sebi.

2. I’m with boomers on this one – ne preferiram online kupovinu, pogotovo kupovinu knjiga. Volim da posetim knjižare, prelistavam knjige, bunarim… To mi je poput psihoterapije. Što se tiče Sajma, nažalost, ove godine neću biti u Srbiji za vreme njegovog održavanja.

3. Naslove uglavnom biram putem preporuke, najčešće od članova porodice ili prijatelja. Takođe, postoje klasici koje još nisam pročitala a planiram, pa volim da kada se odlučim za čitanje istih i kupim u knjižari. Nemam neku posebnu taktiku.

4. Sećanja, snovi, razmišljanja – Karl Gustav Jung. Impresivna (auto)biografija jednog od najvećih psihijatara savremenog doba.

Pobunjeni Atlas – Ajn Rend. Magnum opus čuvene američke filozofkinje i književnice; ovaj roman se u SAD-u smatra drugim po važnosti i uticaju, odmah nakon Biblije.

Siroti mali ratovi – Uroš Dimitrijević. Pravi milenijalski roman, emotivno secira, ali je i pun humora.

Grad u zrcalu – Mirko Kovač. Meni jedno od omiljenih dela regionalne književnosti, Kovač je bio hrvatska/jugoslovenska verzija Markesa; ko je zaljubljen u magijski realizam onda je ova knjiga nezaobilazna stanica.

foto: Vladimir Milivojević Boogie