Da li imate preko 18 godina?

15 manje poznatih činjenica o Nobelovoj nagradi za književnost

Skidamo veo misterije sa Nobelove nagrade

7
1

Da li je poslednja dobitnica Nobelove nagrade za književnost dovoljno poznata na svetskom nivou? Da li je nagrada dodeljna ponovo po političkom ključu? Da li je dobitnica pre novinarka nego spisateljica? Ovakva i slična pitanja uvek prate proglašenje laureata Nobelovog komiteta. Ovom listom manje poznatih stvari ćemo probati da razvejemo deo misterioznosti i intrigantnosti sa profila najpoznatije književne nagrade na svetu.

Alfred Nobel

Alfred Nobel

Šta je zapravo Alfred Nobel napisao u testamentu?

Nobelova nagrada za književnost će biti dodeljena „osobi koja je u oblasti književnosti stvorila najistaknutije delo u idealnom pravcu/smeru“. Ono što je u vezi sa ovom definicijom uvek izaziva nedoumice jeste ovaj poslednji deo propozicije – idealni pravac/smer. Najverovatnije je članovima Nobelovog komiteta ostavljena sloboda da procene na šta se ta odrednica odnosi. Recimo, od 1901. do 1912. se smatralo da se to odnosi na „uzvišen i zdrav idealizam“, koji je zapravo konzervativan i ne dopušta napade na porodicu, crkvu i domovinu, zbog čega Tolstoj, Zola, Ibzen i Mark Tven nikada nisu mogli da dobiju nagradu.

Testament Alfreda Nobela

Testament Alfreda Nobela

Godine bez dobitnika

Međutim, Nobel je ostavio u svojoj poslednjoj volji mogućnost i da nagrada ne bude dodeljena. Prema statutu Nobelove fondacije „ukoliko nijedno od dela koja se uzimaju u razmatranje nema značaj istaknut u prvom paragrafu, novac od nagrade će biti zadržan do sledeće godine. Ukoliko i tada nagrada ne bude mogla da bude dodeljena, ova svota će biti prosleđena specijalnim fondovima Fondacije.“ Do sada se ovaj slučaj dogodio 7 puta: 1914, 1918, 1935, 1940, 1941, 1942 i 1943. godine.

Nominacije su tajna narednih 50 godina

Dakle, tek nakon pola veka, podaci o tome ko je sve bio nominovan i ko je koga nominovao postaju dostupni za javnost. Tako da mi možemo da se kladimo iz godine u godinu na Harukija Murakamija i Filipa Rota koliko god hoćemo, ali skoro nećemo saznati da li su oni uopšte bili nominovani. Ono što znamo je, sa druge strane, ko sve sme da nominuje: članovi Švedske akademije i njoj sličnih institucija, univerzitetski profesori književnosti, dosadašnji dobitnici i dobitnice Nobelove nagrade za književnost i predsednici udruženja pisaca koji su reprezentativni za zemlje iz kojih potiču. Na počektu svakog izbornog ciklusa, u septembru, Nobelov komitet šalje 600 do 700 pisama/poziva individuama i institucijama da predlože svoje kandidate.

Nobel-Prize

Nobelova nagrada

Godine laureata

Prema grafikonu koji pokazuje procenat godina laureata Nobelove nagrade za književnost, šanse da postanete dobitnik/ca su vam najveće ukoliko imate između 55 i 75 godina (55.3% ukupno). Sudeći po ovome, mesta žurbi očigledno nema, jer ova nagrada najčešće dolazi u završnici karijere pisaca i spisateljica. Prosečna životna dob dobitnika je 65 godina.

t_1680445_ako_radjard_kipling_pinkjeca_cool_v

Radjard Kipling

Najmlađi laureat je Radjard Kipling, koji je te 1907, kada mu je dodeljena nagrada, imao 42 godine, a najstarija je Doris Lesing, koja je nagradu 2008. dobila sa navršenih 88. godina života.

doris-lessing

Doris Lesing

Pisci koji su odbili nagrade

Ovo se prvi put dogodilo 1958, kada je Boris Pasternak odbio da primi nagradu, ali na to je bio prinuđen. Ispostaviće se da je njegov „Doktro Živago“ bio u centru hladnog rata, jer ga je CIA koristila kao sredstvo da diskriminiše komunističku vlast u Rusiji, tako što ga je štampala i distribuirala po celom svetu. To je, između ostalog, Pasternaka načinilo disidentskim piscem, uvek na meti i pod budnom pažnjom prorežimske književne scene u Rusiji. Zato se nadao da mu nagrada neće biti dodeljena, jer bi mu to izazvalo brojne probleme u političkim krugovima i donelo potencijalnu opasnost i progon njegovoj porodici. Užasno ga je potresla vest da je upravo on postao laureat Nobelove nagrade za književnost. Prvo je poslao pismo Švedskoj akademiji u kojoj se zahvalio na nagradi, ali pošto je u međuvremenu moskovski Institut za književnost organizovao peticiju za progon Pasternaka iz Sovjetskog saveza, par dana kasnije on je poslao drugo pismo akademiji, u kome se odriče nagrade „zbog značenja koje ona ima u društvu u kome živi.“ Ipak, Pasternakovi potomci su u njegovo ime primili Nobelovu nagradu za književnost 1988. godine.

Boris Pasternak

Boris Pasternak

Drugi put je Žan Pol Sartr, bez pritiska i prinude, a zbog ličnih ubeđenja, odbio da primi Nobelovu nagradu za književnost 1964. godine, obrazloživši tu odluku svojim stavom da pisac mora da ostane nezavistan i ne sme da se izjednačuje sa bilo kojom institucijom: „Nije isto kada napišem Žan Pol Sartr i kada napišem Žan Pol Sartr, dobitnik Nobelove nagrade.“ Lars Gilensten, član Nobelovog komiteta, u svojim memoarima je zapisao da mu je par godina kasnije Sart prišao interesujući se da li bi mogao da svejedno dobije novčani deo nagrade, ali tada je već bilo kasno.

Žan Pol Sartr

Žan Pol Sartr

Fun facts

– Ovogodišnji novčani deo nagrade iznosio je 8 miliona švedskih kruna (861.894€).

– Malo je čudan podatak da je do sada bilo više dobitnika ove nagrade iz Švedske, nego iz cele Azije i Latinske Amerike zajedno. Očigledno je da je po pitanju nacionalnih književnosti Nobelov komitet pomalo pristrasan i eurocentričan – dok neki veliki latinoamerički, afrički i azijski pisci nikad nisu dobili nagrade, nepoznati i mali evropski pisci jesu (skorašnji primeri za to su Herta Miler (Herta Müller) i Patrik Modijano (Patrick Modiano)).

– Definitivno jedan od najpoznatijih pisaca u istoriji književnosti, Lav Tolstoj, bio je nominovan 16 puta. I nijednom nije dobio nagradu. Horhe Luis Borhes, još jedan globalni velikan književnosti, bio je nominovan samo 4 puta i nikad je nije osvojio.

Lav Tolstoj

Lav Tolstoj

– Elizabet Niče, rođena sestra filozofa Fridriha Ničea, koja je bila nacionalista, antisemita i pristalica nacističke partije u Nemačkoj (prepravljala Ničeove spise kako bi ih uskladila sa svojom ideologijom), imala je 7 nominacija za Nobelovu nagradu za književnost.

– Prvi nominovani sa ovih prostora bio je hrvatski dramaturg i romanopisac Josip Kosor. Njega je 1926. nominovao Branislav Petronijević, poznati srpski filozof, naučnik i akademik, koji će i sam biti 3 puta nominovan za ovu nagradu.

Branislav Petronijević

Branislav Petronijević

– Iz nekog razloga francuski književnik i muzikolog Romen Rolan je 1936. odlučio da nominuje Sigmunda Frojda za Nobelovu nagradu za književnost. To je bila prva i jedina Frojdova nominacija za ovu nagradu, dok je za nagradu za psihologiju i medicinu bio nominovan 32 puta.

– Ramon Menendez Pidal (Ramón Menéndez Pidal), poznat kao tvorac španske filološke škole, takođe iz nekog nepoznatog razloga, 1956. godine dobio je neverovatnih 160 nominacija, ali ipak nije dobio ovu nagradu, već, kao za inat, njegov zemljak, španski pesnik Huan Ramon Himenez (Juan Ramón Jiménez).

– Kada su Džona Stajnbeka pitali u jednom intervjuu da li je zaslužio Nobelovu nagradu za književnost koju je dobio 1962, odgovorio je: “Iskreno, ne.” Godine 2012, u dokumentaciji Nobelovog komiteta koja je postala dostupna nakon 50 godina, ostao je komentar nekih članova akademije da je izbor Stajnbeka bio kompromis među izuzetno lošim izborom pisaca te godine.

Na kojim jezicima je pisalo najviše laureata?

Na prvom mestu se potpuno očekivano nalazi engleski – 27 dobitnika Nobelove nagrade za književnost je pisalo na ovom jeziku. Sledi francuski sa skoro upola manjim brojem – 14, zatim nemački – 13, španski – 11 i švedski – 7. Na italijanskom i ruskom je pisalo po 6 dobitnika ove nagrade, na poljskom – 4, na norveškom i danskom – 3, na grčkom, japanskom i kineskom – 2, a na arapskom, bengalskom, češkom, finskom, hebrejskom, mađarskom, islandskom, portugalskom, oksitanskom, turskom, jidišu i srpskom – 1.

Proza vs. Poezija

Od 112 dobitnika Nobelove nagrade za književnost, 76 dominantno piše prozu.

Nobelovke

Od 49 žena koje su do sada dobile neku Nobelovu nagradu, njih 14 se nalazi na spisku dobitnica ove nagrade iz oblasti književnosti. Džentlmenski je, a i pravedno s obzirom da se nalaze u manjini, navesti ih ovde poimence:

1909 – Selma Lagerlef (Selma Lagerlöf)

1926 – Gracija Deleda (Grazia Deledda)

1928 – Sigri Unset (Sigrid Undset)

1938 – Perl Bak (Pearl Buck)

1945 – Gabrijela Mistral (Gabriela Mistral)

1966 – Neli Zaks (Nelly Sachs)

1991 – Nadin Gordimer (Nadine Gordimer)

1993 – Toni Morison (Toni Morrison)

1996 – Vislava Šimborska (Wisława Szymborska)

2004 – Elfride Jelinek (Elfriede Jelinek)

2007 – Doris Lesing (Doris Lessing)

2009 – Herta Miler (Herta Müller)

2013 – Alis Manro (Alice Munro)

2015 – Svetlana Aleksejevič (Svetlana Alexievich)

Čerčil veći književnik nego političar?

Jedan od najneočekivanijih laureata je definitivno britanski premijer Vinston Čerčil. On je godine 1953. dobio Nobelovu nagradu za književnost; iste godine kada je završio rad na svojoj grandioznoj šestotomnoj studiji „Drugi svetski rat“. Zanimljivo je da je svoje knjige izdavao sa dodatim srednjim slovom – Winston S. Churchill, zato što je u SAD postojao još jedan pisac sa identičnim imenom. Ovaj „britanski“ Čerčil je zapravo napisao samo jedan roman u životu, „Savrola“, koji nije ostavio značajnijeg traga u književnim analima. Međutim, to nije predstavljalo prepreku da Čerčil za Nobelovu nagradu za književnost dobije 21 nominaciju, dok je za Nobelovu nagradu za mir dobio svega – dve.

Vinston Čerčil

Vinston Čerčil

Nagrada za konkretno delo

Opšte je poznato da se Nobelova nagrada za književnost dodeljuje za životno delo, za celokupan autorov opus kao doprinos književnoj kulturi i istoriji. Dakle, morate dobro da se naradite nekoliko decenija, pa tek kada se tamo negde posle 50. rođendana nakupi dovoljno štiva, možete računati da ćete biti uzeti u razmatranje. Međutim, pojedine knjige laureata su, prema mišljenju Švedske akademije, toliko važne i uticajne, da je u obrazloženjima za dodeljivanje nagrade direktno navedeno zbog kojeg dela im se ona dodeljuje.

– Mihail Šolohov (1965) „za umetničku snagu i integritet sa kojima je, u svom epu o Donu, dao izraz jednoj istorijskog fazi u životu ruskog naroda“.

– Ernest Hemingvej (1954) „za majstorstvo u umetnosti naracije, najskorije pokazanoj u Starcu i moru, kao i zbog uticaja koji je izvršio na savremeni stil“.

Ernest Hemingvej

Ernest Hemingvej

– Rože Marten di Gar (1937) „za umetničku snagu i istinu kojom je opisao ljudske konflikte, kao i neke od fundamentalnih aspekata savremenog života, u svom ciklusu romana o Tiboovima“.

– Džon Golsvordi (1932) – „za njegovu istaknutu umetnost naracije, koja svoju najvišu formu ima u Sagi o Forsajtovima“.

– Tomas Man (1929) – „pre svega zbog njegovog velikog romana Budenbrokovi, koji se sve češće prepoznaje kao klasično delo savremene književnosti“.

– Vladislav Rejmont (1924) – „za njegov veliki narodni ep Seljaci“.

– Knut Hamsun (1920) – „za njegovo monumentalno delo Plodovi zemlje“.

– Karl Špiteler (1919) – „kao specijalna pohvala za njegov ep Olimpijsko proleće“.

– Teodor Momzen (1902) – „najveći živi majstor umetnosti istorijskih spisa, sa specijalnom referencom na njegov monumentalni rad Istorija Rima“.

Ivo Andrić je bio nominovan 10, a Miroslav Krleža 7 puta

Svih 7 puta poznati hrvatski pisac bio je nominovan od strane Jugoslovenskog udruženja pisaca, dok je Andrić njihovu podršku imao samo 4 puta. Ostalih 6 puta su u pitanju bili drugi autori. Inače, te godine kada je Andrić dobio Nobelovu nagradu za književnost konkurencija su mu bili, između ostalih, sledeći pisci: Oldos Haksli, Džon Stajnbek, Tolkin, Žan Pol Sartr, Mihail Šolohov, Pablo Neruda, Alberto Moravia, Robert Frost i – Miroslav Krleža.

Ivo Andrić

Ivo Andrić

Iz prve

Nekoliko pisaca i spisateljica je bilo nominovano samo jednom i to se ispostavilo kao sasvim dovoljno da dobiju Nobelovu nagradu za književnost: Rabidranat Tagore, Bertrand Rasel, Vilijam Folkner, Sili Pridom, Rudolf Ojken, Paul Hajze, Sinkler Luis, Teodor Momzen, Luiđi Pirandelo, Perl Bak.

Fifty-fifty

Nobelova nagrada za književnost je do sada samo 4 puta bila podeljena na dve osobe. Da li je u pitanju bila neodlučnost, jednak broj glasova ili ravnopravna važnost autora, tek ovo su pisci koji su nagradu delili sa još jednim kolegom:

1904 – Frederik Mistral (Frédéric Mistral), Hose Ečegaraj (José Echegaray)

1917 – Karl Gjelerup (Karl Gjellerup), Henrik Pontopidan (Henrik Pontoppidan)

1966 – Šmuel Agnon (Shmuel Agnon), Neli Zaks (Nelly Sachs)

1974 – Ejvind Jonson (Eyvind Johnson), Hari Martinson (Harry Martinson)

Dvostruki dobitnici

Ne postoje. Nikada niko nije dva puta dobio Nobelovu nagradu za književnost.

Lajkuj:

Komentari:

  1. Marija says:

    Ivana Brlić Mažuranić je bila nominovana 4 puta, 1931., 1935., 1937. i 1938. godine.

Ostavite komentar:

Slični članci: