Da li imate preko 18 godina?

Festival uličnih svirača: osvežavajući karneval raznovrsnosti

U Novom Sadu se održava još jedan uzbudljivi, 17. po redu Festival uličnih svirača, koji je uz parnerske organizacije prerastao u Gradić fest. Dobrodošli ste u Podgrađe Petrovaradinske tvrđave, od 01. do 03. septembra.

1
0

Festival uličnih svirača svoju tradiciju započeo je novosadskog leta 2000. godine, sa idejom da umetnike ne dele na „ulične“ i „etablirane“ – umetnost uvek pripada i ulici bez obzira na faze kroz koje prolazi. Od početka novog milenijuma i glavni grad Vojvodine nalazi se na mapi redovnih godišnjih skupova ulične umetnosti, a posećuju ga svi najpoznatiji ulični i festivalski svirači sveta. Festival se prošle godine preselio iz centra grada u Podgrađe, sa ciljem da probudi i oživi ovu zajednicu, a tada se inicijativi pridružio veliki broj udruženja, festivala i pojedinaca koji su želeli da učestvuju u oplemenjivanju ovog, godinama zanemarenog lokaliteta. Potpuno novi koncept, takoreći kolektivni, nazvan je Gradić fest; radi se o udruživanju snage, znanja, iskustva, ideja i infrastrukture Festivala uličnih svirača sa partnerskim organizacijama sličnih ideja, kao što su filmski festival Cinema City, Pop Up (Berberaj & Public P), Scenatoria, Suburbium, Fruškać, Happy Trash Production, Ugrip i AAaaa festival. O ovom događaju razgovarali smo sa Leom Kotlicom, koja je njegov ovogodišnji PR.

visual 3 copy

Ove godine se više organizacija udružilo i sada imamo, faktički, nekoliko manifestacija  u okviru jednog velikog festivala pod imenom Gradić Fest. Reci mi, kako je došlo do toga da vam se pridruži Cinema City, između ostalih?

Sa Cinema City ekipom smo sarađivali i prošle godine, budući da su posetioci imali prilike da pogledaju određenu selekciju njihovih filmova. Usled naše želje da se programska ponuda proširi pored muzike i performansa i na filmske projekcije, ljudi iz Cinema City tima bili su prvi sa kojima smo kontaktirali. Sa velikim entuzijazmom su prihvatili našu ponudu, jer su i oni prepoznali mogućnosti koje Pograđe nudi. I ostale udruženja, kao što su Suburbia i Sanatorium se isto bave Podgrađem, pa kako je to nešto što nas sve povezuje, logično je da je ovo jedan kompletan Gradić Fest.

Od samog početka 2001. godine, festival se održavao u centru grada, da bi se prošle godine preselio na lokaciju Podgrađa tvrđave, popularnog Gradića. Kako je došlo do te ideje?

Ako se zna da su osnovni ciljevi festivala oplemenjivanje prostora na način ne da ga menjamo nego da se mi sami priklonimo takvom prostoru, centar grada je u jednom momentu izašao iz tog koncepta, jer velike bine nisu ono što predstavlja srž festivala. Podgrađe je uvek bilo u mislima organizatora, pa je prošle godine doneta konačna odluka da se čitav događaj izmesti na ovu lokaciju. Za one koji ne znaju, Podgrađe je najveća očuvana barokna celina, ne samo u Srbiji već i u regionu. Trenutno se nalazi u ne baš sjajnom stanju, pa pored arhitektonskih promena koje su u toku, smatram da bi trebalo iskoristiti višestruki potencijal koje ono nudi, i da se, na primer, može posmatrati kao produžatak centra, jer je udaljeno svega pet minuta hoda od glavnog gradskog trga. Nadam se da ovo naše stavljanje u fokus Podgrađa afirmativno delovati i na druge, da shvate kako je to mesto sa odličnim mogućnostima za raznovrsne kreativne stvari, zanatske radnje i druge alternativne sadržaje.

Vizija o Podgrađu Petrovaradinske tvrđave kao uzbudljivom umetničkom i turističkom kvartu i prirodnom nastavku pešačke zone centra Novog Sada, postaće stvarnost tokom tri dana trajanja Gradić festa, od 1. do 3. septembra, kada će se na ulicama udružiti muzika, film, umetnost i zabava.

Od prošle godine ostvarili ste tesniju saradnju sa organizacijom Fruškać. Kako je do toga došlo? Ove godine, kako vidimo u programu, se takođe nastavlja druženje. 

Mnoge organizacije već dugi niz godina, shodno svojim mogućnostima, pomaže festivalu, samo što do sada nisu bile toliko vidljive. Fruškać, kao još jedna organizacija koja je posvećena podizanju svesti ljudi kada je priroda u pitanju, definitivno se uklapa u naš koncept. Naš zajednički cilj jeste da istaknemo mnogobrojne probleme u vezi sa Fruškom Gorom i da naa neki način izvršimo pritisak na nadležne kako bi se dali u rešavanje istih. A, pogotovo mladi ljudi bi trebalo da se upoznaju sa svim lepotama koje nudi ova zelena oaza.

Na koji način se vrši selekcija izvođača? Postoji li posebna procedura?

Postoji više kategorija izvođača, da se tako izrazim. Imamo domaću produkciju, u koju spadaju izvođači iz Srbije i regiona, zatim tu su izvođači iz inostranstva, kao i izvođači koji su odabrani  na konkursu koji se održava svake godine. U okviru tog konkursa, opet, postoji nekoliko različitih kategorija pa prijavljeni izvođači mogu da pronađu njima najpodesniji način kako žele da učestvuju i budu deo programske šeme festivala. U svakom slučaju, vodimo računa da festival podredimo publici i uličnim sviračima na koje se ne obraća pažnja u dovoljnoj meri, pa je konkurs odlična šansa da nam se obrate i da nastupaju kod nas.

Od svih interesantnih izvođača koji su prodefilovali Novim Sadom tokom poslednjih 16 godina, da li ti je neko ostao u posebnom sećanju? 

Teško pitanje, jer je ovde bilo zaista mnogo zanimljivih i specifičnih izvođača. Međutim, da se vratim samo jednu godinu unazad, kao najsvežiji primer, jeste taj Human Jukebox, čemu sam se najviše radovala. Njegov performans deluje prilično naivno, ali to je čovek koji sedi u džuboks kutiji sa svojim laptopom, pa kad mu se ubaci cent, on pusti pesmu.  Imali smo šalu da ćemo skupiti 500 dinara u metalu i da ćemo ubacivati jedan po jedan novčić kako bi čitavo veče slušali muziku koju mi želimo. Takvi propratne izvedbe, koje ne spadaju u glavni program festivala, vrlo su posebne i nigde u gradu ih ne možete videti.

Kakve su reakcije izvođača iz inostranstva? 

Mislim da svako ko dođe u naš divni grad bude potpuno oduševljen. S obzirom na način koji je festival koncipiran sa malim binama, bez ograđenog prostora, sa mogućnošću da sa dva metra udaljenosti od publike gotovo zajednički stvaraju šou, napuštaju Novi Sad prepuni pozitivnih utisaka. Verujem da i njih inspiriše sama lokacija, pa se dešava da nakon završetka festivala ostanu još u gradu. Prošle godine ovde je bio umetnik iz inostranstva koji uopšte nije  bio u programu, ali tokom trodnevnog boravka, nakon svega što je doživeo, rešio je da napravi jednu skulpturu iako to niko nije tražio od njega.

Prošle godine ste promovisali  domaća zanatska piva. Kako ste došli na tu ideju i na koji način se to uklapa u koncept festivala? 

Koncept kraft piva je nešto što svakako podržavamo. Male pivare odnosno lokalno preduzetništvo je nama jako interesantno, zato smo prošle godine odlučili da promovišemo upravo kraft piva. Ove godine će festival biti mnogo veći pa kraft pivare ne bi mogle količinski da zadovolje potrebe 50 ili 60 hiljada ljudi koje očekujemo. Nedostatak kraft piva pokušaćemo da nadoknadimo ponudom domaćih vina iz fruškogorskih vinarija.

Novi Sad je izabran za Evropsku prestonicu kulture 2021. godine. Slažeš li se da je i Festival uličnih svirača doprineo uspešno odrađenoj kandidaturi? 

S obzirom na to da će ove godine biti 17. put u kontinuitetu kako se ova manifestacija uspešno održava i da nam dolaze umetnici iz čitavog sveta, nema sumnje da je Festival uličnih svirača nešto što Novi Sad stavlja na kulturnu mapu Evrope. Ukoliko se ta titula iskoristi na pravi način i ukoliko se kreira dobra strategija razvoja kulturne scene u gradu, verujem da će stvari krenuti nabolje. Lično, smatram da je ključ poboljšanja kulturnog razvoja grada upravo davanje podrške tim mikro projektima, kakav je i naš festival. Mislim da bi ulaganja u niz omanjih različitih dešavanja na kraju stvorilo zaokruženu sliku kulturnog potencijala grada na raznim frontovima. Mi smo otvoreni za svaku saradnju sa projektom EPK koji ima za cilj promovisanje Novog Sada u toj sferi, pa se nadamo da će i oni spoznati mogućnosti koje Pograđe nudi i revitalizovati taj prostor. Trenutno se to radi sa Kineskom četvrti pa ćemo videti kako će se to završiti.

Koliko su ovakve manifestacije značajne za propagiranje kulturnog razvoja grada?

Mislim da su veoma značajne, ali mnogi ni ne obraćaju pažnju na njih. Novi Sad ima gomilu malih festivala tokom leta, poput Takta, Infanta… Ali se izgube iza onih većih. U pitanju su događaji koji ne okupljaju veliki broj ljudi, ali su izuzetno kvalitetni. U tom smislu, neophodna im je medijska, finansijska i svaka druga podrška, kako bi ih podigli na jedan veći nivo i učinili vidljivijim. Smatram da bi neka vrsta umrežavanja doprinela boljoj razmeni informacija, kao i samog sadržaja njihovih ponuda.

Da li grad prepoznaje kvalitet ovog događaja i zalaganje organizatora, te pruža određenu podršku? 

Da, grad već duži niz godina pomaže festival, ne samo u finansijskom smislu, već nam se izlazi u susret kada, recimo, povorka ide kroz centar, pa mora da se zaustavi saobraćaj, a zabranjen je saobraćaj u Gradiću tokom trajanja festivala. Podrška dolazi i od Turističke organizacije grada, budući da se nalazimo na svim njihovim vodičima i ponudama. Naravno, uvek može bolje, ali je najbitnije da saradnja postoji i da stvari koje ne fukcionišu kako treba zajedničkim snagama unapređujemo i da uzajamnom komunikacijom budemo zadovoljni i mi i oni.

Šta za tebe lično predstavlja ova manifestacija i koga bi posebno preporučila?

Kao odgovor na ovo pitanje iskoristiću naš ovogodišnji, nazovimo ga, slogan, a to je “Gradić Fest je tri dana radosti!” Ovo je festival polu-karnevalskog sadržaja gde u svakom momentu se nešto događa, bilo da je u pitanju svirka, performans, film ili nešto drugo. Kada se uđe u taj ambijent Podgrađa sa svim tim dešavanjima, ne možete da ostane imuni na to, već jednostavno vas preplavi osećaj sreće i pozitivne energije.

Moj prvi pik je svakako nedovoljno poznati duo iz Beograda, Skijaš i Jeti, zbog svog scenskog nastupa:  jedan momak nosi kostim Jetija, dok drugi svira na skijama u nekom ružičastom odelu. Jedva čekam da ih vidim. Od zvučnijih imena, dolazi nam Bojana Vunturišević koja će predstaviti debi solo album “Daljine”, zatim tu je jedinstveni Hornsman Coyote, mada čitav ovogodišnji domaći program deluje kao da je u pitanju Exitov Fusion stage, tako da ćete sigurno naći nešto po vašem ukusu.

 

mapa-gradic-fest-1.0

Festival nastoji da tokom koncipiranja i realizacije programa u što većoj meri koristi već postojeću infrastrukturu Podgrađa, i uključi mnogobrojne lokalne organizacije, preduzeća i pojedince sa ciljem da se aktivnosti festivala prilagode potrebama zajednice i da se stanovnici aktivno uključe u projekat.

Lokacije na kojima će se održavati programi festivala: Beogradska ulica, Trg vladike Nikolaja, Štrosmajerova ulica sa bočnim uličicama, Rampin put (staza koja se pruža od Zavoda za zaštitu spomenika kulture Vojvodine do stepeništa tvrđave), i Barutana “Josif” sa okolinom.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: