NOVE SERIJE Sezona 2015-2016 (V deo)

Najnoviji deo neverending priče o novim serijama krase: dve nove srpske serije, jedna irska, jedna australijska, jedna švedska, jedna engleska i jedna američka.  Skoro da možemo govoriti o dramskoj svetskoviziji, ali ne i o nekim naročito “svetskim” dometima. Suštinski, najzanimljivija je ona koja povezuje travestiju i jevrejsku penzionerku, ali prste bih radije prekrstio za spas srpske TV produkcije.

Boy Meets Girl (BBC 2)

BROJ ODGLEDANIH EPIZODA: (ostajem na) 2

LIČNA KARTA: Iako postoji film istog naslova i sličnog sadržaja serija nema veze sa njim.

BEFORE: Leo je jedan od onih dvadesetčetvorogodišnjaka koji žive sa roditeljima koji oko šest popodne sedaju da svi zajedno pogledaju novu epizodu Eastenders. A onda se jednog dana u pabu zaljubi u šesnaest godina stariju Judy. Koja je trans osoba. I ona mu sve to prizna na prvom dejtu. I njemu to ništa ne smeta. I počne romansa.

AFTER: Iako je premisa vrlo aktuelna i iako razlika u godinama među ljubavnicima daje elegantan tvist na osnovnu temu, Boy Meets Girl svojom previše dobronamernom i vešto elaboriranom problematizacijom “trans” osoba i produkcijski više nego skromnom realizacijom, ipak, sugeriše da se radi o materijalu koji koristi fikciju u svrhu (brže-bolje) edukacije društva i navikavanja istog na nove etikecije i konvencije. Bravo za BBC, šteta za ovu seriju.

Clean Break (RTE)

BROJ ODGLEDANIH EPIZODA: 2

LIČNA KARTA: Nemam ništa bolje od “serija iz Irske”

BEFORE: Frank je vlasnik auto-salona koji odlučuje da nagomilane finansijske probleme reši organizovanjem otmice žene i ćerke bankara koji ne želi da mu izađe u susret. Udružuje se sa bivšim bokserskim šampionom, koji je i momak Frankove ćerke, i lokalnim sumnjivim tipovima.

AFTER: Clean Break u osnovi dejstvuje kao “kidnapping gone wrong” , ali ne način na koji biste očekivali- ne po žrtve, već po kidnapere. Evidentna ekonomska kriza i oni odgovorni za nju uključeni su u surovo srozavanje morala “običnog sveta” u pokušaju da se preživi. Serija ne intrigira ničim posebno, sem neobjašnjeno ne-empatičnim ponašanjem bankara i nekim bizarnim dramskim odlukama. Pretpostavljam da bi u Srbiji neka slična produkcija ovako izgledela, pa ako vam je to preporuka…

Čizmaši (RTS1)

BROJ ODGLEDANIH EPIZODA: 1

LIČNA KARTA: Dejan Zečević režirao prema scenariju Đorđa Milosavljevića prema romanu Dragoslava Mihajlovića (NIN-ova nagrada za roman godine 1983.)

BEFORE: Čizmaši su priča o Živojinu Stanimirović, “Žiki Kurjaku”. Kako nisam pročitao roman (ali planiram, jer mi deluje kao bolja ideja od gledanja ove serije), mogu samo da vam kažem da je Žika seljačko dete, iz malog rudarskog mesta Okno, koji kao nepunoletan stupa u Kragujevačku vojnu školu. O njemu još saznajemo da je kao dečak u tuči odgrizao drugom dečaku deo uva, ali ne znamo zašto. Deluje da će to biti “rosebud” ove serije. U interpretaciji debitanta Miodraga Dragičevića on ostavlja utisak naivne i tvrdoglave osobe koja će verovatno stradati usled tih osobina.

AFTER: Iako me serije na RTS-u svojim postojanjem ne raduju već decenijama obradovao sam se kada sam video da umesto Šotre ovaj put neko drugi, pa još Zečević!, rediteljski potpisuje seriju. Nažalost, moja sreća je svenula već u prvi minutama. Čizmaši su staromodno režirana, bedno izgledajuća i bednije odglumljena postavka, koja čak ne uspeva da odgovori ni na pitanje- koji kurac Nebojša Bradić, kao kulturni urednik RTS-a, grinlajtuje još jednu kostimiranu ekranizaciju i sa kojim romantičnim ciljem. Preskromni uslovi i još opskurnija kreativnost sigurno neće doprineti da bolje razumemo svoju istoriju, naročito kada bi nam daleko više značilo da probamo da u “sadašnjosti” nešto uradimo za sebe. I odakle opsesija akcentima i narečjima, naročito u slučaju kad glumci jedva i “književni srpski” umeju?!!

The Ex-PM (ABC Australia)

BROJ ODGLEDANIH EPIZODA: 2

LIČNA KARTA: Shaun Micallef, australijski glumaci i scenarista (Mr & Mrs Murder, Full Frontal, Newstopia).

BEFORE: U ovom satiričnom sitkomu sa pozamašnim dugom Gervaisu i Iannucciju, Shaun igra bivšeg australijskog premijera, Andrewa Dugdalea, koji je iz ekonomskih razloga prinuđen na “ghostwritersko” pisanje svojih memoara. Mlada novinarka postaje premijerova “senka”.

AFTER: Dugdale je očigledni kreten, koji svoju (političku) prisebnost duguje svom šefu kabineta Sonny-ju, dok svi ostali ljudi koji ga okružuju (ćerka, kuvarica, vozač, badigard, unuk, supruga) u izvesnoj meri deluju kao podjednake budale. Sve pomalo izgleda kao da je neko blesavost Parks And Recreation zamenio manje ciničnom verzijom The Thick Of It, što je možda pre posledica australijskog bekgraunda, nego kreativne namere. Nije nesimpatično.

Gigi Does It (IFC)

BROJ ODGLEDANIH EPIZODA: 5

LIČNA KARTA: David Krumholtz, tridesetsedmogodišnji glumac sa pozamašnim televizijskim stažom, piše i igra glavnu ulogu.

BEFORE: David igra Gigi, sedamdesetogodišnju jevrejsku penzionerku koja tavori negde na Floridi, koja upravo saznaje da joj je nakon muževljeve smrti ostalo 6 miliona dolara. U nastavku programa ta stvar dejstvuje uglavnom kao Mekgafin.

AFTER: Gigin život se ne menja “iz korena”. Naprotiv. Ona će unajmiti ličnog asistenta i kupiti pištolj, a potom skoro ostati i bez jednog i bez drugog. Ovaj “mockumentary” slast nalazi u eksploataciji Giginih neizmenljivih mana, koje, bez sumnje, karakterišu većinu ksenofobičnih penzosa na Floridi. Davidova transformacija je maestralna i Gigi zaista kroz njega živi lenjo, bezobrazno i bez blama, kao neka debela mačka. Trebaće vam vremena da se naviknete na “britanskiji” humor, ali ovo je toliko odvaljeno da se isplati.

Komšije (RTS1)

BROJ ODGLEDANIH EPIZODA: 1

LIČNA KARTA: Milan Karadžić smislio i režira, a brat Mima gleda da glumački pomogne.

BEFORE: Relativno mladi bračni par, bez dece, “iz centra Beograda”, odlučuje da se preseli “na selo”, u Vojvodinu, negde pored Dunava. On je violinista u Filharmoniji, ona samostalna i akademska umetnica-slikarka. Pored mira i tišine, na novoj lokaciji, dočekuju ih i komšije- Mašanović, samohrani taksista koji živi sa svojom ćerkom Anđelijom, “estradnom plesačicom”, s jedne strane, i siromašni bračni par sa troje dece, s druge strane. I jedni i drugi voljni da se združe s novim komšijama.

AFTER: Milan i Mima nisu moja šolja i do sada nije bilo tog meda koji bi mi pomogao da ih ispijem. Ali, Komšije nisu loše! Iako u osnovi sitkom, serija je nepotrebno produžena na dramski “ozbiljnijih” četrdesetpetinešto minuta čime je komični impakt većine scena dobrano smanjen. Ugasite ton i Karadžićeva režija izgleda kao ništa manje (ne)pristojan BBC-ijev prajmtajm (decenijama ispred Čizmaša, u svakom slučaju), a sličan utisak mogao bih da rasprostrem i na glumu i scenografiju. Scenario Mile Mašović nepotrebno jeftino podilazi potrebama “prosečnog” srpskog gledaoca, što još više nervira u kontekstu toga da je Karadžić dobro postavio osnovnu situaciju, kao i da Mila ume da ostvari komično bez oslanjanja na mentalitetska jodlovanja naših naroda. Treba očekivati da će se i Komšije, kao i Bolji život, rasplinuti u “srpsku božanstvenu komediju”, ali dok se to ne desi, treba im dati šansu.

Modus (TV4 Sweden)

BROJ ODGLEDANIH EPIZODA: 2

LIČNA KARTA: Kreativni dvojac koji čine Mai Brostrom i Thorsboe već je skoro tri dekade uključen u brojne serijske produkcije švedske televizije. A prema romanu ko-scenaristkinje Anne Holt.

BEFORE: Autistična ćerka poznate novinarke i spisateljice, Inger, na svadbi svoje tetke slučajno postaje svedok ubistva. Prijatnom, porodičnom božićnem ugođaju kontrirani su hladni, tajgasti pejzaži u kojima živi ubica, stilizovan skoro kao da je upravo utekao iz Fullerovog Hannibala.

AFTER: S obzirom na to da nam prva epizoda otkriva i ubistvo i ubicu i svedoke i odakle će doći trilerozna tenzija, u drugoj postaje jasniji ugao gledanja na zločin koji serija zauzima, kao i njena (stvarna?) agenda. Baš kao što su mi pričali, “u Šveckoj” su problemi seksualne orijentacije veoma osetljivi i u Modus imamo brutalnu demonstraciju bavljenja time- serijski ubica (sa bekgraundom u nekom religijskom kultu, čini se) prvo ubija gej TV voditeljku, a potom sveštenicu koja legitimiše istopolne brakove. Hetero ekipa pokušava da mu stane na put. Baš kako i treba. Autistično dete (samo) pravi šum da ne bi baš skroz imali utisak da ova serija apsolutno ničim ne privlači pažnju.

River (BBC1)

BROJ ODGLEDANIH EPIZODA: 3

LIČNA KARTA: Abi Morgan, koja iza sebe ima poprilično zanimljivi The Hour (o prvim koracima “insajdera”na televiziji)

BEFORE: John River, u depresivnoj interpretaciji Stellana Skarsgarda, je detektiv koji je prisustvovao ubistvu svoje višegodišnje koleginice i partnerke, a možda i neostvarene ljubavi. Taj traumatični momenat pobudio je u njemu opsesiju za tražnjem ubice, ali i raspirio šizofreničnu diskusiju sa mrtvima (pomenutom koleginicom, osumnjičenim koji je stradao tokom juranjave za njim…).

AFTER: Situacija je zanimljivo postavljena, a depresivni Stellan u stanju je da ispadne i smešan i tragičan tokom imaginarnih diskusija sa mrtvima. Kako već to pristoji boljim engleskim serijama kast je minuciozno dobro odabran i dobrano doprinosi kreiranju autentične atmosfere. Sama potraga (predvidljivo?) obećava razvoj događaja koji će više iskompromitovati policiju nego doneti neko neočekivano otkriće za gledaoce. Snaga ove serije očigledno leži u kvalitetu vremena koje ćemo provesti sa ovim likovima.