Da li imate preko 18 godina?

Normalan život?

7. GoetheFEST 2018. od 11. do 16. oktobra u Dvorani Kulturnog centra Beograda.

Autor:
0
0

Festival savremenog nemačkog filma GoetheFEST koji uspešno, 7. put za redom, organizuje Goethe Institut u saradnji sa Kulturnim centrom Beograda biće održan od 11. do 16. oktobra 2018. godine u Dvorani Kulturnog centra Beograda pod sloganom NORMALAN ŽIVOT, a potom se program i ovoga puta seli u novosadski i niški Kulturni centar.

Ovogodišnje izdanje festivala donosi izbor od 10 nagrađivanih i zapaženih filmskih ostvarenja od kojih su neka sa poslednjeg Berlinala, a neka su nominovana za Nemačku filmsku nagradu. Festival nam i ovog puta nudi uvid u aktuelnu nemačku filmsku produkciju, pri tome odrednicu ’nemački’ treba shvatiti uslovno: mnogi filmovi koji su početkom godine na festivalu Berlinale uvršteni među ostvarenja nemačke kinematografije, zapravo su snimljeni u koprodukciji s drugim evropskim i vanevropskim zemljama.

Slogan 7. GoetheFESTa glasi „Normalan život”, iza čega bi zapravo trebalo da stoji znak pitanja. Jer, šta je uopšte normalno? Ko određuje šta je normalno?

Ovogodišnje izdanje festivala kreće se u zonama eksperimenta, diskursa o umetnosti i filozofiji, banalnosti života ograničenog normama.

Festival otvaramo projekcijom debitantskog filma Touch Me Not rediteljke Adine Pintilije. Film predstvalja svojevrsno istraživanje na granici fikcije i stvarnosti i nosilac je Zlatnog medveda 68. Berlinala. Kao radikalno ostvarenje, ovaj film izazvao je kontroverze u Nemačkoj, baš kao i njegova pobeda na Berlinalu; Uopšteno govoreći, filmovi koji su se našli na programu GoetheFEST-a 2018. imaju potencijal da polarizuju publiku i javno mnjenje. Tim će zanimljivije biti reakcije gledalaca u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Organizatori izdvajaju i film Tomasa Štubera Među rafovima, za koji je Franc Rogovski dobio Veliku nemačku nagradu kao najbolji glavni glumac, ali i jedinstvenu filmsku instalaciju Manifest Julijana Rozefelda, eksperimentalni film u kome američka glumica Kejt Blanšet u 12 epizoda igra 12 različitih uloga, dok svaki od karaktera izražava jedan kulturno-istorijski ili politički manifest.

Mnogi će se verovatno saglasiti sa mišljenjem da ovi filmovi končano pričaju priče koje je odavno trebalo ispričati, ali će drugi u njima možda videti samo „tipično nemačku” sklonost ka teškim temama. Naravno, nećemo biti uskraćeni ni za ironiju, a ni za lakoću, samo što nam one ove godine dolaze tiho, kao iz potaje.

Lične sudbine, različita životna shvatanja… filmovi koji odgovaraju na ova pitanja, ali i postavljaju niz novih – o Nemačkoj, o svetu i o smislu života.

Prodaja karata po ceni od 250 dinara je na blagajni Dvorane Kulturnog centra Beograda.

Program

četvrtak, 11. oktobar

otvaranje
20.00 Touch Me Not

R: Adina Pintili, 125 min 

Laura ne trpi fizički kontakt. Ona ustukne kad god je neko dodirne ili pokuša da je uhvati za ruku. Iako potraži novog terapeuta ili pozove žigola, njeno telo ostaje neosvojiva tvrđava. U nizu pojedinačnih scena pratimo ostale likove u filmu u potrazi za njihovom intimom. Kristijan, koji je prinuđen da živi sa brojnim telesnim ograničenjima, otvoreno govori o svojim sklonostima, averzijama i ljubavnom životu sa svojom dugogodišnjom devojkom. Par posećuje radionicu o upoznavanju sopstvenog tela. Na njoj učestvuju ljudi svih starosnih dobi sa i bez invaliditeta. Pa tako i Tomas, bez dlaka na telu, koji deluje neuobičajeno ranjivo, tek treba da upozna i prihvati različite oblike svoje žudnje.

petak, 12. oktobar

19.00 Manifest
Nemačka, 2014/2015. 

R: Julijan Rozefelt, 98 min 

Eksperimentalni film u kome američka glumica Kejt Blanšet u 12 epizoda igra 12 različitih uloga: brokerku, konzervativnu majku, direktorku, koreografkinju, govornicu na sahrani, pankerku, radnicu u fabrici, novinarku, glumicu u lutkarskom pozorištu, naučnicu, učiteljicu i beskućnika. Svaki od tih karaktera izlaže jedan kulturno-istorijski ili politički manifest. Dijapazon seže od Komunističkog manifesta Marksa i Engelsa, preko manifesta dadaista, suprematista i situacionista pa sve do manifesta Dogma 95 filmskih reditelja Larsa fon Trira i Tomasa Finterberga.

 

petak, 12. oktobar

21.00 Meki nož – Brehtov film za tri groša
Belgija/Nemačka, 2018. 
R: Joahim Lang , 130 min 

Opera za tri groša je krajem 20-ih prerasla u apsolutni uspeh književnika i dramaturga Bertolta Brehta. Zamišljeno je da se Brehtov film za tri groša, koji je na veliko platno trebalo da prenese komad kao događaj, nadoveže na uspeh mjuzikla, čemu je 1929. godine doprineo kompozitor Kurt Vajl. Oni imaju velike planove kako da prerade priču o gangsteru Mekiju Nožu i kralju prosjaka Pičamu, smeštenu u London 1900. godine. Ubrzo, međutim, dolazi do brojnih problema.

subota, 13. oktobar

19.00 Među rafovima
Nemačka, 2018.
R: Tomas Štuber, 125 min 

Povučeni Kristijan uspeva da dođe do novog posla u hipermarketu gde vozi viljuškar i održava red u skladištenju robe. Svet veletrgovine za njega predstavlja novi univerzum kome on može da pripadne. Bruno, koji radi u odeljeku za pića, ga uzima pod svoje postajući Kristijanov mentor i prijatelj. Tu je i Marion koja radi u odeljku za slatkiše, uvek spremna za šalu i istinski privržena novajliji. Iako je udata, mladić se u nju zaljubljuje, dok čitava prodavnica sanjari o njihovoj sreći.

21.00 Delo bez autora
Nemačka, 2016-2018. 

R: Florijan Henkel fon Donersmark, 189 min 

Nemačka 60-ih. Mladom umetniku Kurtu Barnertu uspeva bekstvo iz Istočne u Zapadnu Nemačku. I tamo ga, međutim, proganjaju sećanja na traumatične doživljaje iz detinjstva i mladosti za vreme nacional-socijalizma i pod režimom Jedinstvene socijalističke partije Nemačke (SED). U studentkinji umetnosti Elizabet ‘Eli’ Seband, koja postaje njegova muza, Barnert konačno pronalazi veliku ljubav. Eli oslobađa njegovu kreativnu energiju, iz koje nastaju stilski jedinstvene slike. Na njima Barnert obrađuje sopstvenu prošlost, reflektujući istvremeno istorijske traume celokupnog naroda. Priča inspirisana životom Gerharda Rihtera.

nedelja, 14. oktobar

19.00 Minut ćutanja
Nemačka, 2018. 
R: Lars Kraume, 111 min 

Godina je 1956. Obojica maturanti, Teo i Kurt, koji žive u Staljingradu, odlaze u zapadni deo Berlina u bioskop. Kada u jednom trenutku na vestima vide izveštaj o krvavom gušenju mađarskog narodnog ustanka, toliko su šokirani, da zajedno sa svojim drugovima iz odeljenja Lenom, Paulom i Erikom organizuju solidarni minut ćutanja za žrtve. Zbog ovog čina dospevaju u vidokrug vlasti NDR-a. Direktor škole uzalud pokušava da celu tu stvar predstavi kao bezazlenu. Ipak, Štazi se time ne zadovoljava. Učenike saslušavaju, prete im i vrše pritisak na njih. Traže se imena kolovođa kako bi poslužili drugima za primer. Solidarnost učenika je, međutim, znatno izraženija nego što se očekivalo.

21.00 Tri dana u Kiberonu
Nemačka/Austrija/Francuska 2017. 
R: Emili Atef, 115 min 

Međunarodna zvezda Romi Šnajder 1981. godine dospeva na nekoliko dana u sanatorijum. Tamo je posećuju fotograf Robert Lebek i novinar Mihael Jirgs koji žele da je intervjuišu i fotografišu. Namera Romi Šnajder je da se konačno oslobodi imidža uloge Sisi. Njena prijateljica Hilde je takođe prisutna. Ta tri dana za sve protagoniste postaju više nego naporna.

ponedeljak, 15. oktobar

19.00 Axolotl Overkill
Nemačka, 2017.
R: Helene Hegeman, 94 min 

Fim Axolotl Overkill je priča o šesnaestogodišnjoj Mifti, koja stalno beži iz škole, i ćerka je bogatog „baje“ koji se bavi kulturom. Kao i njena polusestra, ona živi u Berlinu, i sa svojom drugaricom Ofelijom „bleji“ noću po kućama u potrazi za avanturama na žurkama, seksualnim eskapadama i u eksperimentima sa drogom. Miftina majka je nedavno preminula, što je jedan od razloga njenog interesovanja za tajnovitu, stariju Alis, koja je umešana u privredni kriminal.

21.00 Samo mi Bog može suditi
Nemačka, 2017. 
R: Ezgir Jildirim, 101 min 

U filmu Samo mi Bog može suditi u Frankfurtu na Majni ukrštaju se putevi bivšeg zatvorenika Rikija, njegovog mlađeg brata Rafaela i odlučne policajke Diane. Iako svi oni zapravo žele da postignu nešto dobro, ne zaobilaze ih ni loša dela. Svojom isključivo teorijskom željom za moralnim delanjem, ovo troje nažalost ne stižu daleko. U želji da ostvare svoj san o bogatstvu i usponu u višu društvenu klasu, planiraju veliku prevaru.

utorak, 16. oktobar
20.00 Moj brat se zove Robert i on je idiot
Nemačka/Francuska/Švajcarska 2013-2018. 
R: Filip Grening, 174 min 

Leto je. U sred talasajućih žitnih polja, pored benzinske stanice, na selu. Robert pomaže Eleni u pripremi maturskog ispita iz filozofije. Njih dvoje su blizanci i žive u svom svetu. Nekad su nežni jedno prema drugom, nekad se i potuku. Robert pije pivo, priča o Brentanu, Hajdegeru. “Svrha postojanja je vreme.” Njih dvoje povezuju rituali, igre, opklade. Elena je ljubomorna na njenu najbolju drugaricu i želi da zna da li je Robert spavao s njom. On joj ne odgovara. Ona ga izaziva opkladom: “Pre mature ću imati seks sa nekim. Bilo s kim.” Ako ona izgubi, on će dobiti automobil marke Golf. Ako ona izgubi, on će morati od nje nešto da zatraži. Svejedno šta, samo ne sme da bude predmet. Ostaje im 48 sati da nauče filozofiju i dobiju opkladu. Igra postaje ozbiljna, a kraj detinjstva je sve bliži i bliži.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: