Netflix, “Okja” i tehnički problemi

Rasprava oko učestvovanje Netflixovih filmova „Okja“ i “The Meyerowitz Stories”, koji neće imati tradicionalnu bioskopsku distribuciju na ovogodišnjem festivalu, i odluka samog festivala da će samo ove godine dozvoliti emitovanje filmova koji imaju online distribuciju dostigla je vrhunac jutros: umesto da gledaoci zvižde zbog tehničke greške pri izboru formata pa pola slike nije bilo vidljivo oni su zviždali na Netflixov logo. Na kraju, film je dobio ovacije, sjajne kritike u svim vodećim medijima i onda se s pravom pitamo „A ko je ovde licemer?“

Kanski festival je izdao zvanično saopštenje u kome objašnjava da je za grešku odgovorno tehničko osoblje festivala, da je ista ispravljena posle 10-ak minuta i, a ovo je najbolji deo inače sasvim uobičajnog i formalnog teksta, da „…se izvinjava reditelju, autorskoj ekipi, producentima i producentskoj kući koja nema nikakve veze sa nastalim problemima“. Bizarnost potvrđuju i vesti sa lica mesta gde se naglašava kako je publika dva puta izviždala i negodovala na logo Netflixa, a ne na tehničke probleme i kako je film, na samom kraju, dobio stajaće ovacije.

Ovakav rezultat nije ni malo čudan : već nekoliko dana traje kampanja protiv Netflixa i dva filma ovog striming servisa u takmičarskoj konkurenciji nekada najuglednijeg filmskog festivala. Pritisci i negodovanja zbog činjenice da se u konkurenciji nalaze filmovi koji se neće naći u bioskopskom repertoaru  u Francuskoj već na Netlfix striming platformi su bili toliko jaki da je festival odlučio da se takvim filmovima, nevezeno za autorstvo i kinestetičke elemente, zabrani prikazivanje.

Džabe izjava reditelja Ho-a (autora kultnog „Snowpircer“-a) kako je svakom reditelju najbitnija kreativna sloboda, a tu slobodu u industriji sada omogućavaju samo striming platforme spremne na rizik za razliku od konvencionalnih producenata i kuća kojima je samo gledanost na pameti. Džabe i njegovo uveravanje da film nikada ne bi bio snimljen  onako kako izgleda (ergo našao se u Kanu) da nije bilo Netflixa.

Džabe je, izgleda i aplauz na novinarskoj projekciji: Kanski festival je prognao platforme zarad spasa bioskopa iako je poslednjih 15 godina napravio gomile strašnih komercijalnih kompromisa kao što su otvaranje festivala 2014. sa filmom „Transformers 4 : Age of Extinction“ (koji je bio u francuskim bioskopima pa je onda valjda u redu da i otvori Kanski festival), raznorazni glamurozni holivudski simulakrumi (a u nekima su učestvovali i članice porodice Kardašijan) i, u krajnoj liniji glavnim ispadanjem iz tradicije, ovogodišnjim pojavljivanjem Vil Smita, simbola komercijalnog filma koji se proslavio pesmama „Getting Jiggy With It“  i „Boom! Shake, Shake The Room“, u žiriju.

Sve ovo je apsolutno opravdano i jasno pošto se produkciona pravila kao i sama filmska umetnost menjaju s novim vremenima, ali zabrana umetnički relevantnih filmova samo zato što striming platforme imaju ekonomski algoritam (a s njim i hrabrost) da podrže autorsku kreaciju zarad producentske računice pošto će im se film zasigurno isplatiti na mreži je apsurdna. U krajnjoj liniji i gorepomenuti Smit (koji je potpisao ugovor od 90 miliona dolara sa Netflixom za naučnofantastični serijal „Bright“) je rekao da Netflix nikako ne ugrožava bioskope i da nema servisa njegova deca  ne bi nikada videla neke od filmova koje su zavoleli a pripadaju klasici. Ostaje samo nada da drugi festivali neće biti ovako (selektivno) rigidni kako njima odgovara i razumeti realnost savremene autorske kinematografije. Do tada naprad „Okja“!

*fotografije Netflix official