Narodi sveta i narodna nošnja/Afrika

Na afričkom kontinentu nađeni su najraniji fosilni ostaci vezani za ljudsku evoluciju, stari preko četiri miliona godina. Afrika je ujedno mesto na kojem su otkriveni brojni predmeti koje je pre nekih dva miliona godina napravila grupa Homo, od kojih potiče Homo sapiens. Ova velika otkrića dovela su do pretpostavke da ljudski rod potiče iz Afrike.

Genetska karta Afrike potvrđuje snažnu mešavinu naroda, ali ne otkriva poreklo crne rase, čije se karakteristike mogu videti na celom kontinentu. Gruba podela brojnih skupina ljudi koje nastanjuju afrički kontinent, sudeći po njihovom genetskom nasleđu, delimično odgovara podeli osnovnih lingvističkih skupina. U Africi se govori oko 2500 jezika i dijalekata.

Popis plemena:

BERBERI – severna Afrika
TUAREZI – zapadna Sahara
DOGONI – Mali
FULANI – Sahel
BORORO – Sahel
SURME – Etiopija
MASAI – Kenija i Tanzanija
PIGMEJCI – Zair
HIMBE – Namibija
BUŠMANI – južna Afrika
NDEBELE – Zimbabve i južna Afrika

Berberi

Berberi naseljavaju mnoga područja, i razne grupe imaju različite fizičke karakteristike, ovisno o zastupljenosti arapskih gena. Na njihov stil i način odevanja, uticale su kulture i narodi sa kojima su se mešali. Recimo, pod uticajem rimskog carstva, počeli su da nose haik – ogrtač koji se prebacuje preko ramena, kao toga kod starih rimljana. Nakon što su arapi osvojili njihovu teritoriju, Berberi su morali da prihvate muslimansku religiju, i striktan stil odevanja. U sadašnjosti je jednako prisutan taj uticaj, stoga muškarci nose turbane, dok žene prekrivaju kosu šalom, a lice velom koji se naziva mandeel. Na jugu je ženska garderoba jarkih boja i primetno dekorativnija.

Tuarezi

Nazivaju se i „plavi ljudi“ zbog taguelmoust (turbana indigo boje) koje nose muškarci, a koji im otkriva samo oči. Poreklo drevnog prekrivanja lica vrlo je neobično: neki stručnjaci ga povezuju sa njihovim odbijanjem da pokažu usta ženama i strancima, drugi veruju da im služi da odbiju zle duhove. Za razliku od muškaraca, žene pak ne pokrivaju lice iako su muslimanke. Plave velove i turbane raznih boja nose povodom slavlja.

Dogoni

Brojni su razlozi zbog kojih se za Dogone može reći da su zaista jedinstven afrički narod. U dogonskom društvu kaste kao što su kovači, kožari i vajari se smatraju nižima, čak do te mere da se muškarci iz tih kasti ne obrezuju. Samo neobrezani muškarci mogu da postanu deo „društva maski“, u koje ulaze posebnim obredom koji se održava u šumi. Dogoni se služe maskama u proslavama i obrednim plesovima i počastima koja se održavaju u čast preminulih.

Stilski i funkcionalno gledano, modeli maski variraju od jednostavnih drvenih koje oponašaju izgled mitoloških bića, poput walu (vrsta antilope) do sirigi – vrste uskog teškog okvira koje plesači pridržavaju zubima.

Fulani

Fulani su jedno od najvećih plemena u Africi i broje oko 20 miliona pripadnika. Što se tiče nošnje, ne postoji garderoba koja ih suštinski razlikuje od drugih plemena. Tradicionalna odora sastoji se od duge lepršave haljine koja je skromno dekorisana vezom. Muškarci često nose raznobojne kape. Za muškace i žene karakteristična je bela ili crna pamučna haljina koja je ukrašena plavim, zelenim i crvenim ornamentima, čiji izgled zavisi od pola i regiona.

Nije retkost da žene kite svoju kosu perlicama. Fula žene često dekorišu svoje ruke, noge i stopala henom (kanom). Takođe, nose ogrlice i nakit oko članaka nogu i na nosu. Fulanima u mladosti tetoviraju lice indigo plavim mastilom: iscrtavaju im obraze, čelo i nos.

Bororo (Wodaabe)

Veliku pažnju posvećuju kultu lepote i slave je u tradicionalnim pesmama i plesovima. Njihova briga o izgledu najbolje se vidi u proslavi gerewol. Reč je o takmičenju u lepoti u kom učestvuju mladići iz različitih plemena, pokušavajući da osvoje pobedu komplikovanim frizurama, ukrasima na licu i plesom. Muškarci dosta vremena ulažu u sopstveno ulepšavanje, a oni koje priroda nije obdarila lepotom, prihvataju da ih žena vara sa zgodnijim muškarcem, samo da bi mogla da rodi lepo dete.

Žene često nose glomazne minđuše u obliku prstenova. Svoje jagodice, obraze i usta tetoviraju tačkicama za koje veruju da odbijaju zle duhove.

Surme

Naseljeni u izolovanim, nedostupnim područjima, Surme žive u kolibama koje su raštrkane oko niskog rastinja. Što se tiče kulture zadržali su arhaične običaje, stari jezik i gotovo potpunu nagost tela. Najuočljivija odlika njihove kulture jeste umetanje velikog diska od drveta ili terakote u donju usnu kao znak plemenske pripadnosti.

Surme su poznate i po ukrašavanju tela bojama dobijenih od kreča i žute zemlje koji se mešaju sa vodom i razmazuju prstima. Za njih je telojedino sredstvo kojim se izražavaju jer ne nose odeću ni ukrase.

Masai

Masai su ratnički narod. Svakodnevni život im se vrti oko stoke. Odevanje zavisi od regiona i starosnog doba. Na primer, mladi momci nose crninu nekoliko meseci pre obrezivanja. Nose raznobojnu garderobu i prugaste dezene. Ipak, crveno im je omiljena boja. Shúkà je naziv prekrivača koji nose Masaii. Jedan preko svakog ramena i na kraju treći koji prekriva oba. Mnogi su od obuće do skora nosili sandale pravljene od kravlje kože, a danas ih prave od gume ili plastike. I muškarci i žene nose drvene narukvice. Telesne modifikacije su popularne kod Masaia, ponajviše širenje ušiju.

Pigmejci

Potomci su domorodačkih naroda koji su živeli na istom području od davnina. U nekim egipatskim dokumentima spominje se njihovo postojanje na ovom tlu još pre 4500 godina i o njima se govori kao o „stanovnicima šume i božijim plesačima“. Smatrani su inferiornim od strane susednih plemena, zbog prosečne visine od jedva 150 santimetara. Neki naučnici veruju da njihova visina ima veze sa niskim nivoom ultravioletnog svetla u šumama, odnosno da su nedostatak vitamina D i kalcijuma evolucijom doveli do nedovoljnog rasta skeleta.

Njihova originalna odeća je mulumba, koja je sve manje u upotrebi jer zapadni uticaj odstranjuje tradiciju.

Himbe

Pleme Himba bilo je proterano sa svoje teritorije. Osiromašeni i prisiljeni na prosjačenje dobili su taj naziv koji u prevodu znači „zaboravljeni“ ili „prosjaci“.

Služe se različitim načinima ukrašavanja sopstvenog tela. Žene se mažu mašću i zemljom, a na rukama i nogama nose metalne ukrase i perle. One koje su rodile prvo dete imaju na ogrlici školjku. Mnogo se truda posvećuje frizurama, koje su ranije označavale društveni status. Devojčice koje još nisu ušle u pubertet nose ozondato (pletenice) dok one u pubertetu imaju zavezanu kosu i obrijan deo iznad čela. Deca imaju obrijane glave i jednu pletenicu koju nose kao rep. Odrasli muškarci ispod ambiya (kožne kape) nose dve pletenice. Što se tiče garderobe, s obzirom na vrućine, nose samo kožne suknje, i na nogama ponekad sandale

Bušmani

Muškarci Bušmani su niski, svetlosmeđe kože i kovržave, zrnaste kose, dok su žene zdepaste i imaju nakupine sala na bokovima (steatopigija). Istraživanjem njihovog DNK, otkriveno je da nose nastariji Y hromozom, a u studiji sprovedenoj 2011. godine je utvrđeno da je njihovo genetsko nasleđe najraznolikije u odnosu na sve ostale ljude koji su do sada proučavani.

Bušmani nose malo odeće na sebi, vrlo verovatno parče životinjske kože, koja prekriva predeo oko prepona. Ipak, neki su vremenom prihvatili i zapadnjački stil odevanja.

Ndebele

Najupečatljivija karakteristika njihovih sela, jesu geometrijski oblici jarkih boja na zidovima kuća i ograda, koje oslikavaju žene. Ove dekoracije verovatno vuku poreklo od ukrašavanja ženske odeće: i odeća i kuće ukrašavaju se apstraktnim simetričnim oblicima.

Jedna od odlika specifičnih za Ndebele jeste da odeća „raste“ zajedno sa njima, što znači da se na odeću, kako vreme prolazi ili kako se menja status osobe, stalno dodaju novi ili veći detalji. Tipični su i prstenovi (idzille) koje nose oko vrata, ruku i gležnjeva, lighabi – pregača od resica i perli, koju u određenim situacijama nose i muškarci, i isigolwane – veliki prstenovi sa perlama na metalnoj žici koji se nose oko kukova i oponašaju salo (što Ndebele smatraju privlačnim).

*cover fotografija Jimmy Nelson