Da li imate preko 18 godina?

Najbolji filmovi 2018.

Izlet iz blokbaster zone u nepatvoreni kvalitet.

0
0

Prethodna godina, kao i svaka, uostalom, donela je sijaset dobrih filmova. Evo jednog subjektivno-objektivnog nepretencioznog spiska najboljih.

Teško je objektivno poslagati filmove koji su najbolji iz prethodne godine, a da to ne bude subjektivno. Pitanje ukusa ne samo da je ključno kada birate koji će film gledati već i kako ćete ga percipirati a, nakon toga, i oceniti.

Da ne dužimo sa palamuđenjem, ova lista bi trebalo da bude kombinacija subjektivnog ukusa i objektivnog kvaliteta filmova. Ono što će predstavljati temelj je izbor filmova – dakle, nećemo se koncetrisati samo na velike hitove ili blokbastera (a pri tome se misli i na domaće filmove koji su napunili bioskopske dvorane ove jeseni), već na kombinaciju poznatih naslova i nekih bočnih koje je većinska publika, možda, propustila, a to nije htela sebi da dozvoli. Neki od filmova su bili u bioskopima, neki su bili na internet strim servisima, a neke možete i skinuti sa torenta.

Uživajte u listi i u filmovima, pogledanim i planiranim, uz najlepše želje u novoj 2019. i srećne praznike. I budite pametni u nastupajućoj godini. Veoma pametni.

KRADLJIVCI

Novo remek-delo Hirokazua Korede za koje je dobio Zlatnu palmu na ovogodišnjem Kanskom festivalu. Koreda opet ispituje socijalne i društvene stege savremenog japanskog društva kroz priču o skladnoj porodici sitnih lopova čija empatija prevazilazi svaki pokušaj iste od strane „pristojnih i etički ispravnih građana“.

Sitno realistički i neviđeno emotivno „Kradljivci“ koriste narativnu matricu porodične sreće u nesrećnim uslovima sučeljavajući je sa društvenim normama koje, u stvari, potiru ljudskost. I to sve na topao, jednostavan i nadasve emotivan način. Jedan od najboljih filmova godine.

ROMA

Rad Alfonsa Kuarona na strim servisu Netfliks zabrinuo je tzv. “pobornike pravog filma“, ali je meksički sineasta, paradoksalno i po mišljenju autora ovog teksta, napravio svoj prvi pravi film posle nekoliko godina i to baš na mestu na kome biste to najmanje očekivali. On je u tome uspeo koristeći slične narativne postupke kao Koreda sa apsolutno zadivljujućom fotografijom koju, pored režije i scenarija, potpisuje reditelj i stilom koji podseća na najveće majstore ’70-ih kada se i dešava radnja filma.

Priča o služavki u kući više meksičke klasa koja ostaje sa napuštenom gazdaricom nije samo priča o istorijskim okolnostima već i o odlukama koje nas menjaju na planu ljudskosti. „Roma“ je neverovatan primer mikro dramaturgije, višeslojne, jednostavne a istovremeno komplikovane, privlačne i odbojne zbog mnogih paralela sa Srbijom nekada i sada. Obavezna praznična filmska lektira.

MID 90’S

Odličan rediteljski debi komičara Džouna Hila o odrastanju u Los Anđelesu sredinom ’90-ih ima sve elemente sjajnog, malog nezavisnog filma koji vas vraća u vreme detinjstva (da, ovo je lični izbor autora.)

Izuzetna uloga dečaka Sanija Suljića, rusko-bosanskog dečijeg glumca koji se proslavio u drugoj produkciji A24 kompanije, „Ubistvo svetog jelena“ Jorgosa Lantimosa, kao i kompletan LA šmek u kome se on, kao glavni junak iz problematične porodice, snalazi provodeći celo leto na ulici sa novim prijateljima. Hil se dokazao kao svež autor i nadamo se da će nastaviti ovim putem.

ERASE AND FORGET

Bo Grica, jedan od najodlikovanijih i najkontroverznijih specijalaca američke vojske, poznat nam je iz dokumentaraca Luja Terua o najbizarnijim likovima iz američke white trash kulture. Gric je bio inspiracija za nastanak Džona Ramba zbog borbe za veterane iz Vijetnamskog rata gde je vodio tajne operacije, kao i njegovog angažmana na kasnijim akcijama na Bliskom istoku i u Latinskoj Americi.

Britanska dokumentaristkinja Andrea Luka Cimerman pratila je Grica 10 godina i napravila epski i žestoko uzmemirujući film ne samo o alt right pokretima militarista naoružanih do zuba kojima je Gric heroj već i o dubokoj podeljenosti i nepoverenju koje Amerikanci imaju u svoju državu i, uopšteno, zakone neutemeljene u čistoj sili. Cimerman prati i snima svaki Gricom pokret i akciju i intervjuiše njega i njegove bližnje u sirovom i neposrednom stilu. „Erase and forget“ govori više o Trampu i njegovoj pobedi od bilo kog drugog dokumentarca. Na koji način pogledajte sami.

ZLOGONJE

Autor teksta namerno ne stavlja u fokus „Južni vetar“ koji je film godine u svakom pogledu u ovoj, kažu, najboljoj godini za domaći film u poslednjih nekoliko desetina godina koja nam je donela ne samo odlične filmove već i zabranu snimanja jednog filma. Elem, „Zlogonje“ su iz prve grupe predstavljajući zapostavljeni žanr – dečiji film – na sjajan način.

Priča o dečaku obolelom od celebralne paralize koji sa novom devojčicom u svom odeljenju izmaštava paralelni svet veštica, vilenjaka i ostalih Hari Poter karaktera osvežava ustaljeni narativ srpskog filma i na interesantan i kreativan način tvori dečiji film na tehničkom, rediteljskom, glumačkom i dramaturškom nivou svetskih pandana. Raško Miljković je svojim debitanskim dugomentražnim ostvarenjem došao do nagrade u Sao Paolu i na dečijem programu čuvenog filmskog festivala u Torontu gde je osvojio nagradu Žirija mladih. Više nego dovoljno za preporuku ovog odličnog domaćeg filma novog talasa.

BRAĆA SISTERS

Žak Odijar je genije i to već znamo. Ali da će napraviti fenomenalan „neo vestern“ podžanrovski film o ozloglašenoj braći Sisters, ubicama aktivnim u vreme „zlatne groznice“ 1870. i njihovoj poteri za slavnim kopačem zlata, Hermanom Kermitom Vormom, niko nije mogao pretpostaviti.

Odijar vodi vestern narativ u najboljoj tradiciji neo verzija ovog žanra, ali sa evropskim šmekom autorskog filma i komikom inkorporiranom u žanr.  Da ne bismo dalje spojlovali pogledajte sami.

DOGMAN

Ovogodišnje Kansko iznenađenje i dobitnik Zlatne palme za najboljeg glumca i apsolutni pobednik nacionalnih nagrada Udruženja filmskih radnika Italije „Dogman“ je surova i, verovatno, priča sa najviše obrta u radnji ove godine.

Glavni junak, u interpretaciji maestralnog Marsela Fonte, nežni uzgajivač pasa i sitni diler iz ozloglašenog napuljskog predgrađa Castel Volturno, jednog od najproblematičnijih mesta u Italiji u kome se 2008. desio krvavi masakr nad kriminalcima imigrantima počinjen od strane lokalne Gomore, nalazi se u podaničkom odnosu prema bivšem bokseru i siledžiji koji maltretira ceo komšiluk, koga glumi Edoardo Peše. Pošto završi u zatvoru zbog boksera uzgajivač odlučuje da mu se osveti i veoma pamtljiv način.

Mateo Garone je pre „Dogmena“ radio veoma uspešnu adaptaciju nagrađivanog romana „Gomora“ i ovde se nalazi na poznatom terenu „Dogman“ je bolji pošto se ne bavi kriminalnom organizacijom per se već se priča fokusira na lične sudbine, maestralnu psihološki odnos mučitelja i žrtve i već pomenute obrte koji direktno utiču na radnju te je više i ne smemo opisvati kako ne bi došlo do potpunog spojlera. S toga isključujemo alarme za isti i preporučujemo gledanje.

OVERLORD

Iako autor teksta nije ljubitelj horora, pogotovo konvencionalno bisokopskih kao što je ovo čedo Džej Džej Ejbramsa, filmskog i televizijskog ajatolaha fantastike. „Overlord“ je najbolji američki film pogledan u bioskopu ove godine.

Radnja se bavi grupom američkih vojnika koji, u noći iskrcavanja u Normandiju, nailaze na tajnu nacističku laboratoriju za zombije i nadljude. Naravno, kao i u svakom dobrom hororu, onda kreće simfonija napetosti, preokreta i tenzije.

Reditelj Džulijus Ejveri, autor „Yardbirda“ i „Son of a gun“ je iskusni rutiner u žanru, ali se Ejbramsov pečat vidi od početka do kraja što „Overlord“ stvarno čini prijatnim iznenađenjem ma koliko izgledalo da je u pitanju žongliranje opšte poznatim stvarima i žanrom. Ritam i tenzija dodatno pojačavaju utisak što ovaj film čini najboljim iz kategorije bioskopskih, komercijalnih ostvarenja u 2018.

EDERLEZI RISING

Ova pozicija na listi spada u domen stare, rasističke poslovice: „Svaki Ciga svoga konja hvali“ no „Ederlezi rising“ revolucionarno pomera srpski film u 2018. godini  na žanrovskom, stilskom, estetskom i dramaturškom planu.

Film reditelja Lazara Bodrože i scenariste Dimitrija Vojnova je onirička naučna fantastika smeštena u prvi domaći svemirski brod u čijem se narativnom sklopu (napetoj duo dramskoj formi) ispituju pojmovi kontrole, seksualnosti, muško-ženskog prinicipa i rodne dominacije. O ulozi Džesike Stojanović –Stoye ne bi trebalo dalje trošiti reči. Film, na žalost, nije još uvek u srpskoj distribuciji, ali mnogi domaći festivali i projekcije omogućavaju da ga i dalje pogledate. A to iskustvo je neizbežno.

MCQUEEN I ROBIN WILLIAMS: COME INSIDE MY MIND

Za kraj još dva dokumentarca različitih struktura ali iste tematike –  nastradalih umetnika iz sveta šou biznisa.

Prvi dokumentarac je detaljna i višeslojna priča o Aleksandru MekKvinu, jednom od najvećih imena modnog dizajna koji je izvršio samoubistvo 2010. Film, prvenstveno kroz formu intervjua sa bliskim saradnicima i dokumentarnih snimaka iz privatnih arhiva, priča o uspehu običnog momka iz niže srednje klase, krojača, koji je došao do pozicije jednog od najvećih modnih dizajnera novog milenijuma.

Ne samo da „Mcqueen“ film o izuzetnoj ličnosti i njenoj tananosti već i o pritisku modne industrije i mašinerije koja melje ličnosti ma koliko bila jedninstvena. Na kraju, kao u Mekkvinom slučaju, tananost ličnosti umetnika popušta pred teretom slave i bogatstva što je i poenta ovog izuzetno zanimljivog i analitičkog dokumentarca.

Drugi, HBO-ova produkcija „Robin Williams: Come inside my mind“, je odličan televizijski dokumentarac rađen u najboljoj tradiciji američke škole što mu je i zagarantovalo mesto na ovoj listi.

Znamo šta je Vilijams bio i kako je tekao njegov put od jednog od najpopularnijih stend ap komičara, preko pozorišta do pozicije filmske zvezde. Film pokriva sve te aspekte veoma informativno sa intervjuima svih relevantnih činilaca Vilijamsovog uspeha kao i sa porodicom ne skrivajući ni jedan mračan  element njegove ličnosti, a baš oni su doveli do tragičnog samoubistva. „Robin Williams: Come inside my mind“ ima savršeno proporciju informacija, emocije i realnog portreta omiljenog glumca i predstavlja, sada već, klasik ovakve podvrste dokumentarnog filma. S toga, trebalo ga je pomenuti i zatvoriti spisak preporučenih, ako ne i najboljih, filmova 2018.

 

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: