Da li imate preko 18 godina?

Najbolje knjige za plažu za muškarce

Nemaju samo dame omiljeno letnje štivo. Predstavljamo izbor literature za plažu namenjen muškarcima. Pravim.

3
1

Muškarac ste, od onih koji se svrstavaju u grupu „real men“, idete na more a dosadilo vam je konstantno razbijanje o stene (i flaše piva)? Promenite perspektivu, ponesite neku od knjiga sa liste (najbolje sve) i dajte svojoj muškosti priliku da se raspištolji u drugom pravcu (nazovimo ga intelektualnim). 

Sintagma „knjige za plažu“ često se koristi pežorativno. Pod njom se podrazumeva „laka literatura“ koja opušta, ne opterećuje i obično se svrstava u žanrove krimi romana, ljubavnih melodrama ili self help bedkera u kojima vas uče kako da izbegnete stres i nerviranje radeći jogu dok vas na poslu jašu degenerici i to za mitsku buduću prosečnu platu od 440 evra. Plažna literaturu obično vezujemo za devojke, i to one koje se u pauzama plivanja i sunčanja toples nabiju u hlad i značajno listaju Danijelu Stil, čekajući da padne sunce ili da ih, još bolje, napadne  osunčani baja napetih mišića, po mogućstvu lokalac, kako bi ono što se desilo na plaži na plaži i ostalo tamo, jer kriterijumi na letnjoj žegi mogu opasno pasti. No, nisu samo žene raspoložene „za po koju pisanu reč“ na plaži. Postoje i muške knjige za razonodu, a i u duhu rodne ravnopravnosti (šaljive, da ne bi bilo zabune), evo liste top 5 naslova koje bi svaka prava muškarčina trebalo da ponese na plažu i pokaže kako se mogu obeznaniti i pisanom reči, a ne samo mlakim pivom.

5. “UBITI PO VIĐENJU” – Draško Drašković

Ubiti-po-vidjenju-Drasko-Draskovic

Roman čuvenog novinara i urednika (nije u pitanju pseudonim Vuka Draškovića, autor se stvarno tako zove, mada žanr romana tera na takve zaključke, mora se priznati) Draška Draškovića je bio prilično kontroverzan kada se pojavio krajem osamdesetih godina. Priča o našim kriminalcima u dijaspori koji šminkerski i bez velikog truda pljačkaju zlatare i draguljarnice zasnovana je na istinitim događajima i predstavlja prvi roman (uz „Poslednji krug u Monci“ Dušana Prelevića – Preleta, koji pominjemo da ne bi završio i on na listi i duplirao ponudu „stara garda kriminalci“ literature) koji se bavi domaćim kriminalcima. Ukoliko ste zavisnik od emsiije „Goli život“ Milomira Marića sigurno će vam se učiniti da je većina „legendi asfalta“ iz iste svoje priče pročitala kod Draškovića (i Vuka i Draška) tako da ispada kako je „Ubiti po viđenju“ i neka vrsta proročkog romana za krimose.  Nekakva bizarna vrsta dripačke Biblije, priručnika za uspeh koga su sigurno studirali članovi mitskih „Pink Pantera“. Napeti, sasvim pristojno napisani krimić. Za plažu k’o poručen.

4. “JA SAŠA ĆURČIĆ GOLA ISTINA” – Saša Ćurčić

djani curcic

Od svih autobiografija naših fudbalera uzimamo Ćurčićevu jer je ubedljivo nabizarnija i apsolutno degeneska, ali u pozitivnom smislu pošto takav galijamatas nenormalnih događaja samo može biti istinit. Na omotu stoji ime ghost (collabo) writera-a koji se samo slagao rečenice u smislenu gramatički tačnu celinu pošto sadržaj verno prenosi sumanuto zabavni duh jednog od najlucidnijih i najluđih fudbalera koga je Savezna Republika Jugoslavija ikada videla. Knjiga kao stvorena za plažu, a Đani razbija i čuveni mit da je iznajmio bus GSP Londona da razvozi ljude po žurkama. Najbolja epizoda knjige je deo kada Đani, bez gaća, beži od oca tadašnje devojke, bivšeg pripadnika IRA, naoružanog do zuba i spremnog da mu presudi na birmingemskim ulicama.

3. “HLADNOKRVNO UBISTVO” – Truman Kapote

In-Cold-Blood

Da ne ispadne kako se samo zafrkavamo, remek-delo jednog od najznačajnijih anglosaksonskih pisaca i začetak „non fiction“ žanra dokumentarističke proze predstavlja uzbudljivi i napeti odmor od plažnih aktivnosti. To sve, sa jednim stranim autorom, kako bismo bar malkice potkopali lokal patriotizam. Dok se deca brčkaju u plićaku, a žena (devojka) se dere na vas zbog negiranja mediteraske (ili jonske) zbilje „In cold blood“ (kako je naziv u originalu) nateraće vas da oživite najupečatljivije scene HBO/Netflix/Showtime kriminalističkih serija začinjenih psihologijom ala „black lodge“ Twin Peaks-a. Pazite se samo da ne potonete previše u Kapoteov besprekorni stil, pošto onda od letovanja nema ništa, a do povratka kući, vozeći se kroz nepregledne kolone zaglavljenje na balkanskim autoputevima, možda začujete neki glas u glavi koji vam šapuće kako je sasvim okej da iz potpunog besmisla presudite vozaču ispred. Nemojte ga poslušati – jer nije!

2. “DECA KOMUNIZMA 1 &2”  – Milomir Marić

deca-komunizma-i-ii-milomir-maric-472559

Ovo je uistinu esencija sadašnjeg srpskog medijskog trenutka. Marić, sada najpoznatiji kao impresario „Parova“, baštinik bizarnih likova u emisijama „Ćirilica“ i „Goli život“ nekada je bio ozbiljan novinar i prvi napravio biografsko-žurnalističku knjigu o najznačajnijim komunističkim funkcionerima SFRJ. Knjiga je pisana pre 30 godina tako da neke od opisanih i obrađenih ličnosti dolaze iz najdubljeg mraka KPJ opsukurnosti i verovatno samo vaš deda zna ko su bili ti ljudi, ali stil u kome se prepliću kafanski tračevi, bonvivanska lakrdija i ozbiljan analitički pristup u stilu „novog žurnalizma“ pruža beskrajnu zabavu i izvor raznoraznih informacija ne samo o funkcionerima već i o sistemu „realnog socijalizma“  ne baš jednakog za sve. Uz to, ove knjige vam otkrivaju početnu lucidnost apsolutnog cinično-komičnog Marićevog stila od koga nas sada malo uhvati i mukica kada ga vidimo u studiju televizije sa nacionalnom frekvencijom, ali u knjizi je vraški dobar. Ukoliko ne žalite vremena da budete dobro informisani i još bolje se zabavite, evo sjajne prilike da pauze u brćkanju na plaži presečete nekim dinarskim (mislimo na čuvenu planinu, rodnu grudu mnogih komunističkih funkcionera, ne monetu) momentima.

1. “NAŠ ČOVJEK NA TERENU” – Robert Perišić

NAS-COVJEK-NA-TERENU-Robert-Perisic_slika_XL_63813995

„Regionalni pisci“ – kako se pomalo kretenski nazivaju oni koji dolaze iz drugih republika bivše SFRJ – imaju dosta uspeha na srpskom tržištu. Nije ni čudo pošto, na primer, hrvatska savremena literatura ima mnogo više kvalitetnijih naslova od srpske, a „Naš čovek na terenu“ Roberta Perišića predstavlja jedno od najboljih dela savremene ex YU književnosti. U priči o zagrebačkom novinaru koji igra na tankoj žici između tabloidnog dna i pokušaja da živi normalan život dostojan novinarskog profesionalca, Perišić briljantno opisuje stvarnost svih bivših jugoslovenskih republika (sada nezavisnih država) i iako se radnja odvija u Zagrebu, lako je zamisliti u Beogradu, što najvećim gradovima bivše države daje brutalnu sličnost okupiranu istim, sivim tranzicionim procesima. Neverovatno duhovit i realistički prikaz novinara, „bizmismena“, lokalnih političara, sportista, marginalaca i ljudi koji u balkanskoj kolotečini pokušavaju da uspeju predstavlja ne samo stvarnost u kojoj živimo već i sjajan komentar i kritiku društvenih prilika i onoga što smo želeli da budemo, a nismo postali. Ukoliko ne završite Perišićevo delo na plaži možete i na kopnu, ali jedno je sigurno – takvu realističko-subverzivno-komičnu knjigu nećete puštati iz ruku.

VAN KONKURENCIJE
“DOKTOR ARON” – Vuk Drašković

draskovic vuk

Lista plažne literature nije mogla da prođe bez poznatijeg pisca (i političara) Draškovića koji je uz svog estranged kuma Vojislava Šešelja najživlji predstavnik srpskih opozcionih političara ’90-tih. Vuk, književnik, ima naslova koliko vam duša ‘oće, različitih tematika – od četničkih epopeja do jugonostalgičarskih žalopojki – ali po bizarnosti (a iz nje i po nekom čudnom kvalitetu) izdvaja se roman o izmišljenom liku dr. Aronu Todoroviću i njegovim avanturama u komunistički okupiranom Beogradu. Pisan po pravoj ličnosti poznatog beogradskog psihoterapeuta Veselina Savića, koji je primao intelektualnu elitu tog vremena u svom domu nadomak Knez Mihailove, radnja romana plete se oko ovih poseta da bi od pola, odnosno trenutka kada dr. Aron drži pradavanje u Izraelu, krenula aposolutno najluđa LSD promena narativa i stila u novijoj srpskoj književnosti. Aronove fantasmagorije o tri ujedinjenje vere, halucinacija i psihodelija kojom je Vuk valjda želeo da postmodernistički dokaže kako više nikada neće biti u „seci ruku što se maše za balijski barjak“  političkom fazonu, prosto su stvorena za plažu i visoku temperaturu. Posle „doktora Arona“ spas ćete sigurno potražiti makar u mlakom pivu s velikom dozom neverice oko onoga što ste upravo pročitali. Ipak, pošto je slogan romana „”Istina boli ali i oslobađa”, a sam autor je u jednom intervjuu izjavio da je lično posmatrao dr. Arona kako je, citiramo “…podsticao južni pol epifize da ga odvede u prošlost, a severni pol da zaviri u budućnost pomoću smesa koje je sam pravio“. Nije potrebno ništa više reći kako biste poneli (’90-tih ovako zvan) Draškovića Vuka na letovanje. Eventualno neka smesa, ali to procenite sami.

 

*naslovna fotografija: Don Draper “Mad Man” HBO promo

 

Lajkuj:

Komentari:

  1. Petar Petrović says:

    Pravi muškarac na plaži čita nešto od Žil Verna, ili biografiju Lorensa od Arabije.

Ostavite komentar:

Slični članci: