Da li imate preko 18 godina?

Mr Robot

Najbolja TV serija (koja se otrgla svojim autorima, baš kao i očekivanjima svojih gledalaca) ove godine

Bilo je to možda posle druge ili treće epizode kada sam u tvitskusiji sa Dimbom zauzeo (odbrambeni) stav da je Mr Robot zapravo Mad Men za milenijalse. Jasno mi je da teza zvuči dosta nategnuto, ali ono gde sam im ja ukrstio puteve bila je jačina ličnih i društvenih kriza koje se prelamaju kroz glavne muške junake i znakovitost i značajnost tih kriza za problemtizovanje vremena u kome ti junaci žive (u slučaju Mad Men i reperkusija onog vremena na/za ovo sada). U oba slučaja junaci su pod snažnim pritiskom teskobne i (s)mutne prošlosti, sa vrlo problematičnim identitetima koji skoro metaforično funkcionišu kao podjednako problematični identiteti vremena u kome žive. Dok je Don Draper uhvaćen u tranziciji muškarca-mačoa-patrijarha, koji je definisao eru pedesetih, u modernog-emocionalnog-pra-metroseksualnog muškarca koga su redefinisale burne šezdesete, njegov “unuk” Elliot Alderson, dvadesetogodišnji mladić, pokazuje nam tranziciju milenijalskog tinejdžera koji iza sebe ostavlja oblak dima od marihuane koji su slekeri devedesetih duvali u lice korporativnoj mašineriji i shvata da je jedini način da pobediš svet oko sebe- da mu se pridružiš. A to stiže po veoma bolnoj ceni.

Sada bi bilo dobro da vas upoznam sa Mr. Robotom i upozorim da će u tekstu biti ozbiljnih spojlera.

Mr Robot je TV serija koja je krajem maja ove godine lansirana na kanalu USA koji je do sada bio poznat po serijskim programima koje bi najlakše bilo opisati kao “idealne za mušku domaćicu”. Lekari, advokati, tajni agenti i muškarci u krizi srednjih godina u laganim i soft obradama krasili su Royal Pains, Suits, Graceland i (možda najinteresantniju od pomenutih) Satisfaction. Mr Robot je bio jasan i markantan rez, ne samo tematski, nego i u odnosu na ciljnu grupu. I već po načinu na koji je lansiran (pilot je premijerno prikazan na sandensovskom filmskom festivalu South By Southwest) bilo je jasno da Mr Robot ima vrlo ozbiljne trendseterske namere.

mrrobot_show

Autor serije je američki Egipćanin Sam Esmail koji je u tom trenutku iza sebe imao romantičnu komediju Comet (koju tek treba da odgledam i u kojoj je glavnu ulogu igrala njegova “šejmles” verenica Emmy Rossum). U jednom intervju pročitao sam da je Esmail bazirao Mr Robota na tri recentna dešavanja u društvu: krahu berze od pre par godina, razvoju tehnologije koji je stvorio prostor za ozbiljna hakerska delovanja (a la Assange ili Snowden) i, konačno, usponu i padu “rodnog” “Arapskog proleća”.

Glavni junak je tinejdžer/ adolescent/ “twenty something” Elliot Alderson, samokontrolisani uživalac morfijuma, “kompjuteraš” koji radi u kompaniji “All Safe” koja se bavi digitalnom zaštitom korporativnih sistema. Između ostalih i za megamegamega korporaciju E-Corp koju je Elliot prekrstio u Evil Corp i koja, otprilike, “kontroliše finansije i slobode polovine sveta”. On ima drugaricu Angelu čije ime dovoljno govori o tipu odnosa koji imaju. Tu je i njegova psihijatrica Krista, koju Elliott iz najbolje namere hakeriše koliko i sve druge. Elliot živi sam u bijednom, neo-grandžerskom stančiću, mahom zaokupljen očuvanjem (samo)kontrole. Radnja počinje kada Elliota kontaktira “Mr Robot” ispred hakerske udružbe “fsociety” (f kao fuck, freedom, fucked up, ocena “F”, F dugmad na tastaturi, sami dodajte…) i traži njegovu pomoć da izvedu megamegamega hakerski napad koji bi doveo do ozbiljnih promena u svetu. “Mr Robota” igra Christian Slater. Ja sam siguran da je USA dodelio ovoj seriji drugu sezonu pre emitovanja pilota samo da bi predupredio “Slater maler”, jer niko nije “sahranio” više serija nego on u poslednih dve dekade.

U nastavku priče, upoznaćemo i Tyrella Welicka, kompjuteraša-japija na visokoj IT funckiji u E-Corpu (očigledno stilizovanog prema Patricku Batemanu, junaku Bret Easton Ellisovog romana American Psycho), zatim Darlenu, “Robotovu” asistenticu (Carly Chaikin iz Suburgatory) i prostitutkicu-narkomančicu Shaylu koja će od Elliotove komšinice u jednom trenutku postati i njegova devojka.

Njihovi životi raspredaće se, rastezati, čak i gasiti paralelno sa pričom o tome kako “fsociety” pokušava da ostvari svoju hakersku zamisao. U srcu svih tih melodramatično-trileroznih situacija biće Elliot Alderson u fenomenalnoj interpretaciji Ramija Maleka (koga sam pre toga jedva zapamtio u bijednom Short Term 12, iako se pojavio i u The Master i Night At The Museum koje sam takođe gledao). Rami Malek, sa svojim blago otkravljenim licem figure sa Uskršnjih ostrva i hipermonotonim glasom čoveka koji upravo ustaje iz kome, izgradio je svoj lik kao automatizovanog androida (mr robot jr?) koji, kako serija odmiče, lagano postaje čovek, osvajanjem, pre svega, sopstvene memorije (pun intended).

robot2

Sada bi trebalo da objasnim onaj podnaslov.

Mr Robot nije serija o hakerima. Niti o jednom hakerskom podvigu, ni o “svetu hakera”. Iako je Esmail inicijalno Mr Robot postavio kao scenario za igrani film, gde bi prethodno rečeno bilo možda očiglednije ili jasnije, multipliciranjem vremena za ovu priču, post-snowdenovski neo-fightclubovski skript u potpunosti je pojeden. Tako su prvo stradala očekivanja svih onih koji su, možda neumesno zavodećom, kampanjom očekivali da će ovo biti “serija o hakerima”, neka vrsta omladinskog Rubicona. A potom se šou oteo i svojim autorima kreirajući u isto vreme i vrlo optimističnu i vrlo pogubnu perspektivu mladima, unutar koje se Elliot iskristalisao kao ostvarivi “lider”, duboko nesiguran u svoje postupke. Ostavljajući nas tako u još većoj anksioznosti da li da krenemo za njim. Mislim, mi mlađi…

Elliot Alderson je srce ove serije i “junak naših dana”. On je milenijalski “mad men” (ovde i bukvalno, ako bi hteli da budemo cinični) koji je učinio da se Mr Robot izdvoji kao jedina (a svakako najrelevantnija) serija koja se stvarno obraća najcenjenijoj marketinškoj demografiji- osobama od 18 do 49 godina, i to njenom kupovno vrlo zahvalnom delu- mladima od 18 do 30 godina. Jer Mr Robot skoro i da nije pravljen ni za koga drugog. Svet za sada ostaje na njima.

Elliot je njihov potpuno sjebani predstavnik. I predvodnik. Elliota pokreće osećaj  nepravde koji se ne da sedativirati morfijumom i želja da se pored toliko otvorenih kanala za komunikaciju ne oseća usamljeno. Ali teret trpljenja toliko stvari iskrivio je sve junake ove serije. Neki su bes od nemoći okrenuli ka sebi, a neki poput Tyrella ili Shylinog momka i dilera, Fernanda Vere, isključivo ka drugima. Ipak, ono što im je zajedničko jeste da se niko od njih ne predaje. Niko od njih se ne miri sa tim da se sa takvim svetom treba pomiriti. Najmanje Elliot. I svi oni odbrali su da se tom svetu pridruže i probaju da ga “iznutra” pobede. I budu manje usamljeni. Najviše Elliot. Na kraju, deluje da je to isto uradio i megamegamega misteriozni trans-haker White Rose, ili bar tako deluje u poslednjoj sceni sezone.

U Elliotovom liku, ta mogućnost ne-ostrva, dovela je do potpunog pucanja njegove ličnosti i identiteta. Elliot više ne zna šta su njegove, a šta “Mr Robotove” želje, ideje i potrebe. Elliot koji nas je ubedio, svojim pridruživanjem, da pametnoj borbi ima načina i mesta, na kraju se najviše uplašio učinjenog. Jer se kao i mi upitao- a šta sad? Šta posle? Esmail na kraju sezone (delom zato što to nije i kraj serije) nije ostavio Elliota, kao Matthew Weiner Drapera, u optimističnim raljama “novog početka”. Jok. Elliot je brutalno, iz sve snage naboden u stomak. Možda zato što Esmail jasno poručuje “ovima koji dolaze” da spas sveta ne leži u nekakvoj prekonoćnoj promeni, već u otvaranju/ stvaranju paralelnog prostora za drugačiji život. Baš kao što rad hakera parazitski prožima legalne sisteme. Spas nije u “novom početku”, već u “novom su-životu”, u stvaranju dovoljno otpornih i odbranjivih uslova da se razvije paralelni sistem. Skoro kao što je “Mr Robot” to učinio u samom Elliotu.

robot-2

 

Mr Robot nije ugušio “film” u sebi. Od očiglednijih filmskih nego TV uticaja, preko moćne špice koja mi je (a i atmosferom) neprekidno prizivala Jarmuschov Limits of Control, do vrlo smelih “anti-serijskih” rešenja (Shyla) koji više priliče filmskoj dramaturgiji, Mr Robot kao da je hteo i da se “formatski” instalira kao nešto drugačije. Nešto što traži drugačijeg gledaoca- formalno otvorenijeg, iako suštinski konzervativnijeg, jer Mr Robot je, ipak, “samo” moćna psihološka drama smeštena u mogući realistički prosede. Koja, a to su sve komplimenti, tip i aranžman svojih motiva crpi iz materijala koji, ako nisu grčke tragedije onda, su barem, stari i dobri isto toliko. Da li je Elliot namislio da promeni svet ili mu je otac to ostavio kao zadatak? Eto pitanja nad pitanjima. Da li je Elliot otelotvorio svoj hibris, a onda se razlupao o njega? Eto pitanja nad pitanjima. Da li su Elliotu veći neprijatelj njegove namere ili ono protiv čega su te namere uperene? Eto pitanja nad pitanjima.

Mr Robot, a to treba reći, ne vuče uvek prave poteze. Neke deonice (recimo Elliotov odlazak u onu podružnicu All Safe-a, gde slučajno ručava sa Tyrellom) su nepotrebne, nepotrebno razvučene i totalno neuverljive u kontekstu opšteg štimunga serije. Preko nekih stvari se previše olako prošlo (Shyla), i tu je druga sezona da to ispravi. Neki likovi (Fernando) su zasjali skoro zablješćujućom svetološću, a zatim nestali, a neki drugi (Angela) su završili u dosta konfuznim okolnostima, kako po njih, tako i po nas. A treba reći da ćete svaki put kad skrenete i odlutate od postavke da ova priča obitava u dvama realnostima Elliota Aldersona završiti u nemilim vodama pitanja- o čemu je zapravo ova serija? Zato uvek imajte na umu šta gledate.

Na kraju, Mr Robot završava kao film neplanirano pauziran na pola. I to je prijatno iznenađenje, drugari.

mr_robot_fuck_society

Lajkuj:

Komentari:

  1. prva says:

    serija je bila sjajna cijelu jednu epizodu, tu prvu, nakon toga postaje uobicajeno americko djubre.

  2. Đokatore says:

    No. That’s not true. Mr Robot rocks, baby.

  3. srf says:

    U diskusiji sa DIMBOM. Jer svi znaju ko je DIMBO.

    1. xxx says:

      Pa imaš link GENIJE!

  4. kriket says:

    Kaže se ostavio u amanet, ne u zadatak.

Ostavite komentar:

Slični članci: