Da li imate preko 18 godina?

Mira Brtka, izložba REFLEKSIJE

Izložba koja nam omogućava da nepristrasno i u duhu novog vremena sagledamo raznovrsni i multimedijski opus višedisciplinarne savremene umetnice i kulturne aktivistkinje.

Autor:
1
0

Mira Brtka je nosilac novih tendencija u srpskoj savremenoj umetnosti druge polovine prošlog veka. Svoje obrazovanje stiče u Beogradu, a umetničku karijeru gradi u Rimu. Iza sebe je ostavila veliki umetnički opus, čiji deo imamo prilike da vidimo tokom trajanja izložbe Refleksije, u Muzeju grada Beograda, do 25. aprila 2021.

Refleksije omogućavaju da se sa pedesetogodišnje vremenske distance, od prvog samostalnog nastupa u Muzeju Savremene umetnosti u Novom Sadu i Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu 1971. godine, nepristrasno i u duhu novog vremena sagleda raznovrsni i multimedijski opus višedisciplinarne savremene umetnice i kulturne aktivistkinje, Mire Brtke.

Izložba Refleksije donosi pregled njene produkcije, od 1964. godine, “Rimskog perioda”, do 2012. godine. Ova postavka predstavlja pregled različitih ciklusa koji nas približavaju transformaciji njenog umetničkog identiteta, od praktikanta postenformelističkih iskustava, do predstavnika novih tendencija u savremenoj evropskoj umetnosti, od zastupnika Arganove projekta i Meninog stava “da umetnost ima pravo na zasebnost, ne da bi se izdvojila, nego da bi bila model drugim znanjima i praksama”, do približavanja Olivinom konceptu transavangarde po kojem je “tkivo nove umetnosti prožeto značajnom dozom subjektivizma i osećajnosti, koji ne treba shvatiti samo kao autobiografski i privatni sindrom, već kao usklađenost umetnosti i individualnih motiva pročišćenih upotrebom svesnog i kontrolisanog jezika”.

Refleksije mogu i treba da ukažu na uticaj novih tendencija savremene evropske umetnosti na tokove jugoslovenske – srpske umetnosti druge polovine prošlog veka. Izložba prikazuje najreprezentativnije radove iz opusa umetnice.

Prikazana je serija slika u duhu postenformela, kojim započinje njeno slikarsko stvaralaštvo u Rimu, zatim istraživanja svetlosti i boje iz perioda stvaralaštva u okviru grupe Illumination. Sledi ciklus “Belih slika”, odlikovan racionalističkom geometrijskom formom, novim tretmanom materije, prostora i svetla u slici. U rimskom okruženju, praktikovala je neke od specifičnih slikarskih koncepcija, u maniru (p)op-artističkog koncepta slike. U svom višemedijskom opusu, na autentičan način je koristila papir, tekstil i tradicionalnu tehniku veza, istražujući mesto susreta dvodimenzionalnih radova sa trodimenzionalnošću i slobodnom formom (kolaž, asamblaž, objekat). Njen likovni izraz ostaje dosledan isticanju likovnih elemenata kao strukturalne zasebnosti i pikturalne vrednosti, što pokazuju serije pod nazivima “Lineari” i “Čisto slikarstvo”.

Skulpturi se posvećuje od 1990. godine, a izložba prikazuje sve njene vajarske tematske cikluse (Akumulacije, Crvena skulptura, Linearna skulptura, Metamehanike, Spolja-iznutra…), od skulptura malog formata, do onih monumentalnih. Mira Brtka je imala, kao retko koji umetnik sa našeg prostora, široko polje umetničkog izražavanja. Pored njenog likovnog stvaralaštva, izložba Refleksije prikazuje paralelno, i sa jednakim fokusom, njenu delatnost kao filmske režiserke, kostimografkinje, modne dizajnerke, aktivistkinje.

Segment izložbe posvećen njenom stvaralaštvu kao rediteljke, ali i uspešne kostimografkinje, pa i modne dizajnerke, Miru Brtku je uveo u neke zanimljive umetničke krugove. Rad na filmu i saradnja sa Nikolom Majdakom, doveli su je do saradnje sa Nobuje Abea (Nobuya Abe), osnivačem grupe Illumination, čija je pripadnica i sama bila.

Ono što pored njenog aktivnog stvaralaštva, povezuje Miru Brtku i film, je brak sa filmskim rediteljem Draganom Kresojom, kojeg je upoznala tokom rada na filmu ”Sutjeska”. Nakon njegove tragične smrti, osniva Fondaciju Brtka Kresoja, koja se bavila očuvanjem Kresijevog filmskog dela i njene likovne umetnosti.

Kao kostimografkinja sarađivala je sa Pjerom Paolom Pazolinijem, njene kreacije su nosile tada velike zvezde, kao što je bila glumica Izabela Roselini, čiju fotografiju u Miriinoj haljini možemo videti na izložbi Refleksije. Mirine haljine prodavale su se u jugoslovenskom modnom gigantu Jugoexportu, a dospele su i na stranice čuvenog Vogue magazina, gde su okarakterisane kao slovenske haljine.

„Mira Brtka dolazi ipak iz filmske industrije. Najveći deo svog života provela je u Rimu koji je u to  vreme bio Holivud na Tibru i sinonim za glamur. A Mira je imala privilegovanu pažnju, koju je  zaslužila svojim talentom i svuda su joj bila otvorena vrata. Družila se sa velikim likovnim  umetnicima, sedela je sa velikim Felinijem. Mira je živela umetnost i jednostavno pripadala u to vreme kulturnoj eliti Evrope“, ističe Miroslav Rodić, koosnivač Fondacije Mira Brtka.

„Ako uzmemo u obzir činjenicu da je ona bila saradnica čuvenog Argana, koji je odredio mnogo  stvari u modernoj umetnosti, onda smo dužni da publici ukažemo na nju kao nekoga ko je otišao  iz ove sredine u svet, da bi se vratila nazad u Srbiiju, ostavivši toliki trag u savremenoj umetnosti“, kaže Rodić.

Na izložbi u Muzeju grada Beograda prikazano je više od 300 pojedinačnih eksponata.

17. mart – 25. april 2021. godine, Muzej grada Beograda, Resavska 40b, Beograd

 

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: