Da li imate preko 18 godina?

Milica Balubdžić na Belgrade Design Week-u

Nagrada i utisci

Na Belgrade Design Week-u, koji je počeo juče u Beogradu, u okviru segmenta 100% Future Serbia koji stremi da promoviše mlade i talentovane dizajnere, jedna od troje nagrađenih je i Milica Balubdžić, industrijska dizajnerka iz Beograda. Na konkurs je pristiglo oko hiljadu radova, od kojih je BDW izabrao sto, smestivši ih u izloge širom Beograda. Od tih sto, međunarodni žiri izabrao je troje najboljih, a mi smo se našli sa Milicom da pričamo o njenom nastupu na ovoj manisfestaciji, životu na relaciji Beograd-Beč i šta zapravo znači biti industrijski dizajner.

milica

Već neko vreme živiš i radiš u Beču, kako je došlo do učešća na BDW?

Moja pozicija rada u Beču, već tri godine i u struci, me je sputala da sprovedem neke svoje stvari u delo, tako da sam zapravo revizitovala nešto što sam već ranije radila. To su neke stvari od kojih sam strepela i toliko vremena sam provela promišljaljući ih i razrađujući. Tih deset ofingera sam napravila tek pre par meseci, iako kao ideja postoje duže vremena. Jedini način da to sve spakuješ u neku prezentaciju tako da komunicira sa ljudima je da se prijaviš na nešto gde će to biti prikazano, u ovom trenutku to je bio Design Week. Tako sam se zapravo vratila na te ofingere i na tri suda, na kojima i dalje radim, i nameravam da prosirim set.

IMG_8048_800

IMG_8092a_800

Kada si počela da radiš keramiku (sudove)?

Pa, pre tipa godinu dana, ali sa stalnim poslom sam imala vrlo malo vremena da tu formu razrađujem. Nedavno sam dobila stipendiju od ministarstva kulture u Beču za taj projekat pa sam počela aktivnije da radim na tome. Sada je izašao prvi prototip i ja nisam potpuno zadovoljna, ali mislim da je dobro da te predmete vidiš u nekom kontekstu, kakvom god, a ja sam imala priliku da se to ovde desi. Naravno, super je prilika jer je besplatno učešće i daju ti izlog.

Zapravo je dosta komplikovano baviti se produkt dizajnom. Neophodan ti je novac da praviš modele. Radiš sam, isprobavaš, ne znaš šta će da se desi. Jedini način da se mic po mic nešto desi jeste da budeš deo nekog eventa, u tom smislu mi je BDW značio jer su mi u tome pomogli.

IMG_9170_small_800

 

Koja je budućnost ovih proizvoda?

Ja sad moram da se bavim njihovim plasiranjem. Takođe, mogu da ih dalje razvijam tako da budu industrijski lakše proizvodljivi ili da u početku sama pravim malu produkciju. To je kao neka igra, ne možeš da znaš. Ali jako je bitno da imaš referencu – Da izlagala sam na Design Weeku – ti polako ulaziš u taj svet. Zabavan je taj proces i vidim da se kreće, ali je složen.

Meni sad sledi da smislim kako da to produkciju učinjim priuštljivom, a u isto vreme da razvijam svoj jezik, koji će se nadam se vremenom postati prepoznatljiv.

Nije lako u vremenu masovne proizvodnje?

Pa da, pogotovu kad si mlad i treba da zarađuješ za život. Treba ti dosta koncetracije da jednu stvar izguraš do savršenstva. Ovo što sam ja izlagala nije perfektno, ali mislim da je i to bitno, jer smo ljudi i za to treba vremena. Ja sam se bojala da nešto izložim, jer sam stalno mislila da nije gotovo. Ali to je bitan deo procesa – da sa stvarima koje nisu savim gotove – dobijaš feedback. Zato su ovi sajmovi bitni, jer pružaju komunikaciju. Pogotovu kad dobiješ nagradu, pa ti to da neku potvrdu.

IMG_9121_small_800

Ti već dugo vremena živiš i radiš u Beču. Koji je tvoj odnos prema BDW-u?

Ovo je ispala jedna spontana prilika da se pokažem, jer to tako funkcioniše. Mislim da je ovde Design Week malo elitistički postavljen. Na primer, upravo se završio Design Week u Beču, koji je potpuno drugačiji jer je sve besplatno, a moja nagrada na BDW-u je besplatna karta za sam BDW, koja inače dvesta evra. Ja imam kritički stav i prema tom u Beču, ali mislim da ipak postoji jedna disproporcija. Ne znam koliko mladi kao ja mogu da posete ovaj događaj.

Oni organizuju ozbiljne radionice i predavače, jasno je da to mora da se pokrije. U tom smislu, super je da postoji ova prilika da oni sami izaberu nas čime nam pruže priliku da prisustvujemo.

Kad smo kod Beča, kako si otišla i šta tamo radiš?

Ja sam otišla sa devetnaest, tamo sam završila studije i master iz industrijskog dizajna i čak sam pomislila da se vratim. Onda sam našla posao, kao freelenser, u kom sam sad već tri godine. Oni rade mahom komercijalne projekte za luksuzne brendove, ali sam kroz sve to stekla jako kvalitetno iskustvo. To je isto i ovde i tamo – iskustvo koje stičeš koje ne možeš tokom studija. Kad organizuješ proizvodnju nameštaja prosto se suočavaš sa preprekama i učiš se rešavanju problema. Sve je to bilo super zanimljivo, ali želim to da primenim na svoje stvari, tako da sad radim part-time.

Ja sam freelancer, volela bih da ono što sam naučila sada primenjujem. Nadam se da ću nekako raditi i živeti između ova dva grada. Sada se malo osećam ovde kao padobranac, jer mnogo bolje poznajem scenu u Beču. Mislim da će mi značiti što ću moći da posetim BDW i vidim šta se ovde dešava.

Ostale Miličine radove možete pogledati na njenom sajtu, a galerije fotografija na njenom Tumblr-u.

Lajkuj:

Komentari:

  1. tarzan says:

    ofinger, 3 suda za caj i tumblr akaunt sa analognim fotkama = nova zvezda industrijskog dizajna je rodjena(?)

    bez zelje za malicioznoscu, da li iko moze da mi objasni zasto je ovo vredno pomena?

  2. Iskren says:

    Zato sto je ortakinja i red je da se malo pogura? Kako zasto? Pa sve se u sustini svodi na: znam te nije problem. Ovaj sajt nije mega popularan ali u tome i jeste car, da se u “andergraundu” probijaju pa posle kako prodju prodju… Ima koliko hoces toga na facebook-u ali, uvek ima ali.. nije ortakinja. :) i da previse je kul, bez osecanja, osmeha i radosti u tome sto radi, samo kul.. Berlin kul.

  3. Marko says:

    haters gonna hate

Ostavite komentar:

Slični članci: