Međunarodni festival animacije ANIMANIMA

Animanima je međunarodni festival koji se od 2007. svake godine održava u Čačku. Reč je o festivalu koji već deset godina afirmiše umetnost animacije, prikazivanjem filmova autora iz zemlje i iz sveta, i povezuje stvaraoce iz oblasti animacije u prijateljskoj i stvaralačkoj atmosferi. Ove godine, u glavnom takmičarskom programu, publika će imati priliku da vidi 46 filmova iz 23 zemlje. Festival počinje otvaranjem izložbe “Kristalizacija” Davora Gromilovića i koncertom VIS Limunada iz Beograda, dok će na zatvaranju nastupati Kralj Čačka. Festival se održava od 7. do 11. septembra u Domu kulture u Čačku. Sa Milenom, umetničkim direktorom Animanime razgovarali smo o počecima festivala i putu koji je prošao do danas.

Ovo je jubilarno, deseto izdanje Festivala, da li si uzbuđen pred početak?

Veoma uzbuđen. Kao i pred svaku Animanimu do sada. Štaviše, mislim da u ovom smislu jubilej i ne igra tako značajnu ulogu, jer je predfestivalska groznica svake godine moje “prirodno” stanje. Najpre, zbog odgovornosti koju osećam prema procesu organizacije i realizacije celog posla, naravno i zbog predstojećeg susreta sa dragim festivalskim gostima, ali pre svega zato što jedva čekam da publika vidi programe koje smo za nju pripremili.

Ti si jedan od osnivača Festivala, šta se sve desilo za ovih 10 godina i koliko se Festival promenio od početne ideje?

U Čačku je do 2005. godine postojao bijenalni festival animiranog filma, koji je svoju životnu priču otpočeo kao jugoslovenski, ali se vremenom sažimao i kopnio kao i bivša velika država u kojoj je nastao početkom 90-ih godina prošlog veka. Vreme je bilo zrelo za “pajtonosvki” preokret: a sada nešto sasvim drugačije! Ideja o novom, međunarodnom festivalu animacije nastala je 2006. godine, i gotovo je izvesno da bi ostala samo ideja da nije bilo entuzijazma mladih ljudi vezanih svojim kreativnim bavljenjima za beogradski dizajn studio Metaklinika.

Vodila nas je zajednička želja da napravimo festival koji bi bio privlačan nekoj novoj publici, koji bi joj umetnost animiranog filma predstavio u najboljem mogućem svetlu.

Ubrzo se pojavio i slogan: “Nova inspiracija. Novo iskustvo.” Kada danas, deset godina kasnije, mislim o tim danima, ne napušta me osećaj da smo bili u svojevrsnoj misiji! Animirani festivalski video, logotip, katalog, plakat i sve ostalo što je izašlo iz Metaklinike bilo je iznenađenje: za ‘tradicionaliste’ odveć avangardno, a mlađa publika je prepoznala moderan jezik, komunikativan na više nivoa. Prvi festivalski žiri, te 2007. godine, predvodio je neverovatni Rus, Pjotr Sapegin, MTV je imao specijalni program na Animanimi, a Grand Prix je dobio umetnički kolektiv iz Johanesburga, ‘The Black Heart Gang’. Dobar start za “animiranu internacionalu” u Čačku! Prošlo je deset godina, u svetu koji se i sam (dramatično) promenio, jasno je da je i Animanima prolazila kroz različite faze, bilo je teških trenutaka izazvanih neprestanom borbom za povećanje budžeta (kad malo bolje promislim, ova borba je valjda jedina konstanta u festivalskoj istoriji…), ali bilo je zaista i blistavih trenutaka, vrednih pamćenja. U svakom slučaju, od početne ideje se nikada nije odstupilo: prikazati što više, i najbolje moguće, iz recentne svetske produkcije autorskog animiranog filma, odabirajući pristup koji u svakom trenutku sugeriše snagu i beskompromisnost jedne, po svemu, izuzetne umetničke forme.

Šta se, koliko i na koji način promenilo u svetu autorske animacije od početka Festivala?

Poslednjih godina autorski animirani film sve više izlazi iz okvira festivala animacije, pa je uočljivo njegovo prisustvo i u kratkometražnoj konkurenciji velikih filmskih festivala kakvi su Kan ili Berlin. Posebno su zanimljivi pravci razvoja animiranog dokumentarnog filma. U poetičkom smislu, autori i dalje posežu za najrazličitijim temama, od autorefleksivnih, preko pojedinačnih sudbina, do onih na kojima se temelji civilizacija. Savremeni autori su svedoci epohe, i njihovoj pažnji ne izmiču ni globalni konzumerizam, pošasti transnacionalnog kapitalizma, anksioznost i otuđenje stanovnika megalopolisa, ratovi, kriminal, rečju, anomalije kojima svet današnjice, na žalost, ne oskudeva.

Ko je za tebe bio najveće otkriće iz animiranog sveta?

Cenim radove većeg broja animatora, mada, čini mi se, nikada nisam sopstvene afinitete vezivao za opuse. Od najranijih dana, ona gorljiva gledalačka potraga išla je za pojedinačnim naslovima, stalno u iščekivanju iznenađenja. A ona nisu izostajala, jer radoznao gledalac uvek bude nagrađen. Posledica ovakvog susreta uvek je stanovita rastresenost čula, tokom koje se smenjuje izoštrenost misli sa emocionalnim plimama, od kojih osećate vibriranje svog bića. Ovakva stanja su pouzdan pokazatelj ostvarenosti veze koju ste uspostavili sa filmom. Nisam ovako nešto doživeo samo jednom, pa stoga među svojim “otkrićima” ne izdvajam najveće i najznačajnije, ali su filmovi italijanskog umetnika-muraliste Blua (ima “svoj” zid i u Beogradu) u ovom smislu nešto zaista posebno. Animirani medij u njegovim filmovima isposredovao je značajno širi smisaoni kontekst, takoreći alternativni ili paralelni univerzum. Iznenadio je festivalsku publiku filmom Muto (2008), u kome pratimo dug proces transfiguracije animiranih karaktera. Blu iluziju pokreta svojih slika postiže sukcesivnim frame-by frame snimanjem, znalački koristeći i imaginaciju i strategiju iznenađenja, tako da se suočavamo sa krajnje neobičnim metamorfozama. Ono što ovu animaciju čini dodatno posebnom je slikanje na površinama tzv. javnog prostora (Muto je nastajao na zidovima i trotoarima Buenos Airesa i Badena). U narednom filmu Big Bang Big Boom (2010) Blu je dao svoju viđenje evolucije, a po širini zahvata realizacije nadmašio je verovatno i najsmelija očekivanja: stop-motion je pored crteža pokrenuo i predmete, a  fizički prostor koji je “pokriven” još je većih razmera nego u prethodnom filmu (čitav grad je postao podloga jednog umetničkog podviga koji ostavlja bez daha!). Koliko znam, Big Bang Big Boom je njegov poslednji film. Da li se povukao, zato što, kao i svaki umetnik-nomad traga za drugim i drugačijim prostorima, ili zato što je shvatio da posle BBBB nije lako načiniti nešto novo makar približne snage, a da ne bude citiranje samog sebe? Razlog(e) zna samo Blu. Za ono što je napravio imam samo jednu reč: fascinantno.

Animanima ima svoju vernu publiku, da li postoje novi ljudi koji se interesuju?

Pasionirani gledalac je vrsta koja nikada neće izumreti. Pitanja su uobičajena: šta gleda, kada, kako, gde. I sa kim. Veoma mi se dopada kada na projekcijama, na primer, takmičarskog programa, u publici vidim mlade ljude. Odnekud, siguran sam da je većina tu jer je prepoznala jedan od načina da udovolji svojim intelektualnim apetitima. Opšte je mesto da animirani film može biti izuzetno zabavan, ali je vrlo pogrešno očekivati i iscrpljivati samo ovaj njegov aspekt.

U nekim kulturnim sistemima, animirani film je važan, integralni deo nacionalne kulture. Kod nas to nije slučaj, jer autorskog animiranog filma nema na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, nema ga ni u osnovnim i srednjim školama, ne postoji izdavaštvo, publicistika i kritika, nema štampanih ni elektronskih časopisa.

Za razliku od pojedinih evropskih scena koje su u ekspanziji jer ne nedostaje “sveže krvi”, produkcija domaćih autorskih filmova na godišnjem nivou je obimom nevelika; povremeno zablista poneki film ili autorsko ime, ali bez obećavujuće perspektiive, jer sistemska podrška varira, a komercijlana produkcija (advertising & gaming) u domaćim uslovima mlade kreativce koji pokušavaju da zarade za život baveći se onim što najbolje znaju pretvara u najamnike. Reklo bi se da ovo nisu idealni uslovi za odgajanje nove, osvešćene, obaveštene, zahtevne publike, ali paradoks je na delu: nje ima. A njena je egzistencijalna veza sa festivalima animacije, pa tako i sa Animanimom, uzročno-posledične prirode.

Ko su zvezde ovogodišnjeg festivala?

Bez sumnje, prvo ime ovogodišnjeg festivalskog izdanja je gost iz Japana, poznati animator Kodži Jamamura (Koji Yamamura). Naše poznanstvo datira od skoro, od susreta na jednom evropskom festivalu animacije prošle godine, kada sam ga zamolio za podatke potrebne za tekst koji sam u to vreme  nameravo da pišem na temu veza literature i animiranog filma. Zbog toga me posebno zanimao njegov film Seoski lekar Franca Kafke (Franz Kafka’s A Country Doctor). Od ove priče, do poziva na Animanimu, nije prošlo mnogo, Kodži je pristao i sada imamo jedinstvenu priliku da ovog majstora animacije imamo u gostima na Animanimi. Osim što će biti član žirija, videćemo i retrospektivu u okviru specijalnog programa ‘Portret jednog animatora’, a među filmovima će, pored pomenutog, biti i odlični Glavagora (Mt. Head) i Mejbridžove žice (Maybridge’s Strings). I, da: Kodži će držati i master klas što će biti sjajno iskustvo za naše mlade autore i sve one koji žele da čuju neke zaista zanimljive detalje o procesu nastajanja njegovih animiranih filmova.

Zanimljiv je prateći program u obliku radionica, kaži nam malo više o tome, šta će se dešavati ove godine?

U planu su dve radionice animacije na Animanimi. Jedna će se održavati svakodnevno, a polaznici, učenici završnih razreda osnovne škola, pod budnim okom našeg sjajnog animatora Vuka Palibrka će pokrenuti u stop-motion tehnici svoje crteže, isečke i kolaže. Druga je, zbog jednokratnog održavanja, ekskluzivna, a izvešće je Fernando Galrito, umetnički direktor festivala Monštra (Monstra) iz Lisabona. Mobilni telefoni, piksilacija, tela u pokretu; neobično druženje za sve generacije, potpuno u Fernandovom stilu: duhovito, nepredvidljivo, zabavno.

Za kraj: linkovi, pet zanimljivih i bitnih stvari koje bi preporučio ljudima da pogledaju.

1) Portret jednog animatora: Retrospektiva filmova Kodžija Jamamure: Koji Yamamura, Maubrdige’s Strings

2) Savremena mlada animacija Mađarske (ovo je jedna od onih evropskih scena koje sam malopre pomenuo, koja puno obećava): Réka Bucsi, Symphony No.42

3) projekcija klasika Lote Rajninger (Lotte Reininger) Avanture Princa Ahmeda, čiju će zvučnu sliku direktno na sceni kreirati nemački multimedijalnim umetnik Tomas Kener (Thomas Köner)

4) Veliki rat: Animirano sećanje (kompilacija filmova kao podsećanje na 100 godina od Prvog svetskog rata)

Pierre Ducos & Bertrand Bey, Detente

5) Animanima Coke Show (kolekcija animiranih promotivnih videa napravljenih za potrebe Coca Cola promotivnih kampanja), Coca Cola, Man & Dog