Lista knjiga za ranu jesen

Dok čekamo Sajam knjiga i šta nam izdavači spremaju za praznik knjige, preporučujemo nekoliko izdanja za kasno leto (nadamo se miholjsko) i ranu jesen. Septembar je svakako promenljiv mesec, biće kišovitih dana, idealnih za čitanje. 

U dubini duše: lični dnevnici Logana Mauntstjuarta // Vilijam Bojd // Dereta

Logan Mauntstjuart bio je priznati engleski pisac, esejista i galerista, čiji su dnevnici upečatljivo svedočanstvo o dvadesetom veku i ljudima i događajima koji su ga obeležili. Rođen je u Montevideu, školovao se u Engleskoj, diplomirao istoriju na Oksfordu. Tokom dvadesetih i tridesetih godina živeo je u Londonu i Parizu i imao priliku da upozna Džejmsa Džojsa i Ivlina Voa, ali i da postane zakleti neprijatelj Virdžinije Vulf. Dok je izveštavao iz Španije o Građanskom ratu, družio se s Ernestom Hemingvejem. Tokom Drugog svetskog rata bio je obaveštajac Mornaričke obaveštajne službe, sve dok, najverovatnije zaslugom vojvode od Vindzora, nije završio kao ratni zarobljenik u Švajcarskoj. Pedesetih se u Njujorku kretao u istim umetničkim krugovima kao Džekson Polok i Vilem de Kuning. Kraj šezdesetih dočekao je izveštavajući iz Bijafranskog rata u Nigeriji, a sedamdesetih je silom prilika bio umešan u terorističke aktivnosti saradnika bande Bader-Majnhof. I što je najzanimljivije od svega – nikad nije postojao.U dubini duše je (izmišljena) ispovest neobično običnog čoveka u kome se svako može prepoznati, tako vešto napisana i koncipirana da se već posle nekoliko strana stiče utisak da je sve autentično, da se zaista tako odigralo, jer su čak i najneverovatnije situacije zapravo posledica spletova okolnosti kakvi postoje samo u životu.

Minotaur // Nemanja Rotar // Arhipelag

Novinar poznatog beogradskog tabloida Igor Bojović dobija zadatak da pronađe Sinišu Denića, pisca koji godinama živi na Kritu, gde se povukao posle političkih promena 2000. godine. Siniša Denić, apologeta i saučesnik poraženog režima, živi odvojen od javnosti, na skrivenoj lokaciji na grčkom ostrvu.

Izlazak njegovog novog romana pokreće potragu za njim. Novinar koji traga za Denićem je njegov politički protivnik iz devedesetih, ali je i sam prošao kroz burne lične i političke lomove, sve dok nije završio u tabloidu.Potraga za Denićem odvodi Igora Bojovića na Krit, što pokreće lanac zločina, nesvakidašnjih susreta i brutalnih saznanja o istoriji koja još traje.Uzbudljiva priča o decenijama koje su pojeli skakavci.

Umetnost kao zanat // Bruno Munari // FMK – Fakultet za medije i komunikacije

Jedan od najinspirativnijih italijanskih umetnika i dizajnera dvadesetog veka svoje razmišljanje otpočinje pitanjima: Šta rade dizajneri? Koja je funkcija dizajna? Kakvu ulogu dizajn ima u našoj svakodnevici?

Munari zagovara dizajn koji je funkcionalan, lep i pristupačan, ali koji, pre svega, odgovara nameni samog predmeta. Upućuje nas da inspiraciju potražimo u logici dizajna u prirodi, upoznaje nas sa načelima oblika kruga, kvadrata, trougla, načinom na koji opažamo boje. Dizajniranje lampi, stolica, saobraćajnih znakova, postera, knjiga, automobila, kod Munarija je uvek vođeno održivošću i skladom pri estetskom odabiru. Podsećajući nas da je svaki predmet koji vidimo u modernoj svakodnevici nužno neko dizajnirao, Munari nas podstiče da svet posmatramo aktivno kako bismo ponovo uspostavili vezu između umetnosti i publike, između čoveka i umetnosti kao žive stvari.

Sećanju na sećanje // Marija Stepanova // Booka

Pokušavajući da zaviri u prošlost i sumira odjeke sećanja iz detinjstva, autorka nas vodi u potragu mnogo veću od otkrivanja porodične istorije – razmatra etiku pisanja o mrtvima i trenutak u kom se ono pretvara u eksploataciju ljudi koji više ne mogu da prigovore, istražuje odnos iskustva i pamćenja i nudi intrigantan pogled na sećanje, koje je lično, i istoriju, koja bi trebalo da bude objektivna. Roman godine u Rusiji i finalista Bukerove nagrade 2021.

Žuti taksi // Kristof Šabute // Besna kobila

Šabute je jedan od najznačajnijih predstavnika francuskog autorskog stripa. Njegov najnoviji strip rađen je prema autobiografskom romanu Benoa Koena, o doživljajima filmskog režisera koji odluči da malo predahne od svog posla i postane taksista u Njujorku.

Poljubac žene pauka // Manuel Puig // Red box

Ovo je oštra provokativna priča o ljubavi, viktimizaciji i fantaziji, kao i o prijateljstvu koje se razvija između dvojice upadljivo različitih muškaraca zatvorenih u istu ćeliju zatvora u Buenos Ajresu: Luisa Моline, egocentričnog ali i šarmantnog homoseksualca osuđenog za zavođenje maloletnika, i Valentina Areguija, artikulisanog revolucionara kojeg progone sećanja na ženu koju je ostavio zbog svog političkog rada. Molina od uprave zatvora dobija obećanje da će biti pušten na slobodu ako od svog cimera izvuče neke informacije vezane za aktivnost i lokaciju njegove ilegalne grupe. Međutim, njih dvojica, koji na prvi pogled nemaju ništa zajedničko, delećiteškoće zatvorskog života, zbližavaju se emotivno i fizički, stvarajući intimnu vezu koja počinje da ih menja.

Forma romana je neobična po tome što nema tradicionalnog naratora. Razgovori između likova, kada nisu fokusirani na trenutnu situaciju, sastoje se od prepričavanje filmova koje je Molina gledao, a koji deluju kao oblik bekstva od sumorne stvarnosti. Njegova nesklonost da vidi više od njihovih površnih čari simptom je njegovog otuđenja od društva, ili barem izbora da se odvoji od sveta koji ga je odbacio…

Tvrdo srce zemlje // Benedikt Vels // Plato

Grejdi u Misuriju, gradić sa sedamnaest hiljada duša, četrdeset devet tajni i jednim slavnim pesnikom, 1985. godine. Šesnaestogodišnji Sem je tih, povučen, uplašen i usamljen. Ne ume sa vršnjacima, ali ume sa gitarom i sa brojevima. Kako bi pobegao od briga kod kuće i majčine teške bolesti, tokom letnjeg raspusta počinje da radi u jedinom bioskopu u gradu. Bioskop je doduše pred zatvaranjem, baš kao i lokalna knjižara i dajner u kom se već generacijama okupljaju srednjoškolci, jer otkako je zatvorena fabrika tekstila, nekadašnji stub zajednice, i proizvodnja premeštena tamo gde je jeftinija radna snaga, stanovništvo se osipa, a grad propada.

U srži teskobe, kada moraš da napraviš korak napred, makar za sobom ostavio ono što voliš, i kada nikada više ne možeš biti onakav kakav si bio nekad, ipak će ovo biti priča o prvom poljupcu, o prijateljstvu koje nastane kada vidimo druge onakvima kakvi jesu umesto onakvim kako ih mi zamišljamo, o tome šta se dešava na krovu bioskopa u toplim letnjim noćima za vreme festivala na jezeru, o tome šta je skok u ponor bez udarca o tlo, o tome zašto Džordž Lukas ne može da omane, o pokušajima da se nasnimi kaseta sa radija, a da voditelj ne priča tokom pesme, o gibsonki Martija Mekflaja, o tome šta znači kada se zakuneš u Bilija Ajdola i šta je Brusomobil. Red melanholije, red euforije, nežno ljubavno pismo odrastanju i jednoj posebnoj deceniji.

Pusti me da budem srećna // Jana Frej // Areté

Zakoračite u osetljiv i haotičan svet šesnaestogodišnjaka i upoznajte se sa mračnom stranom adolescencije: zavisnost od droge, vršnjačko nasilje, nerazumevanje u porodici.

Liza i Lela su najbolje prijateljice – nerazdvojne još od malih nogu. Ali njihovo prijateljstvo je krhkije nego što misle. Nakon jednog pokušaja drogiranja kristal metom, udaljavaju se jedna od druge. Lela nastavlja da se drogira, mora da bude haj kako ne bi očajavala nad svojim životom. Liza, nasuprot tome, uspeva da se odupre i pronalazi svoju prvu ljubav. Sme li ona da uživa u svojoj sreci dok je Leli sve gore i gore?

Služiteljka // Seraj Šаhiner // Čigoja štampa

Ovo je roman o jednom živahnom liku u današnjici koji naprosto izleće iz stranica ovog romana. Uz vetar nade ponovo otkrivamo Istanbul u novom ruhu današnjice. Seraj nas vodi od groblja, preko džamija, do crkava, vetrom nade u drveće želja. Ona menja vizuru čitaoca, čak i oni koji veruju da protivrečnosti koje je čovek uspostavio mogu da se promene Božjom rukom, oni koji ne mogu da stoje kad nema nikoga na koga se mogu osloniti, oni koji ne mogu da se ukorene osim u senke sveta, oni koji ne mogu da nađu živog saputnika osim mrtvih, pojavljuju se o ovom romanu. Služiteljka postaje sašaptač sa našom dušom, razumejući svakoga i svačiji pogled na svet. Ovo je roman jedne generacije, one koja je sada tu i koju će prevazići mladi naraštaji u dahu vetra.

Nasleđe // Vigdis Jurt // Štrik

Ovo je bio najčitaniji roman u Norveškoj i izazvao je najveći sklandal. Vigdis Jurt piše kao da reči dolaze pravo iz srca koje krvavi, njen stil je miran, pa zadihan, repetativan, pa oštar kao najpreciznija unutrašnja bol. Zato što tako piše o mraku usred kog niko ne želi ili nema snage da upali svetlo, zagrli, osudi, razume, potvrdi, Vigdis Jurt je svom romanu obezbedila status modernog klasika.

Nasleđe je najveća skandinavska književna priča u proteklih dvadeset godina, pored Knausgora, s čijim se delom često poredi. Kao i Knausgor, Jurt piše protiv represije, tabua, sa željom da se stvari nazovu pravim imenom.

Njujorker

Nik Kejv i poetika prestupa // Igor Cvijanović // Partizanska knjiga u saradnji sa Kulturnim centrom Novog Sada

Poznat prevashodno kao prvorazredni prevodilac najsofisticiranijih anglosaksonskih autora kakvi su Dejvid Foster Volas ili Kormak Makarti, Cvijanović se u ovoj knjizi predstavlja kao izvanredan poznavalac kako Kejvovog opusa, tako i različitih teorijskih pristupa književnosti. Studija Nik Kejv i poetika prestupa jeste Cvijanovićev doktorski rad u kom autor zauzima poziciju i dalje neuobičajenu za naše pojmove – centar njegovog istraživačkog interesovanja nije neka od manje ili više etabliranih figura visoke književnosti, već istinski heroj globalne popularne kulture u poslednjih nekoliko decenija. Cvijanović Kejva vidi kao neupitnog, vrhunskog pesnika, i kroz čitavu studiju pokušava da definiše dominantne faze u poeziji znamenitog Australijanca, ne samo kada je u pitanju njegova solo karijera, ona koja ga je proslavila. Napisana preciznim i jasnim jezikom teoretičara, ali i zaljubljenika u Kejvovu muziku, Cvijanovićeva studija biće interesantna i atraktivna i najzagriženijim fanovima ovog autora, dok će za one kojima je Nik Kejv nedovoljno poznat biti neka vrsta uputstva za dalje uživanje u pločama i stihovima koji su menjali istoriju rokenrola, ali i popularne kulture kao takve.