Lista letnjih knjiga koje nisu književnost

Dolazi leto, a svet je svakim danom sve užasniji. Šta o tome možemo da pročitamo dok brčkamo noge u morima, rekama, bazenima ili lavorima? Random lista knjiga zbog kojih ćemo sigurno poželeti da makar malo manje razmišljamo o sebi, a više o svetu oko sebe. Napomena: ni jedna od predloženih knjiga nažalost još uvek nije prevedena na srpski jezik.

FILOZOFIJA: The Uprising – On Poetry and Finance, Franco Bifo Berardi (Semiotexte, 2012)

U svom prepoznatljivom svega-po-malo poetičnom stilu, Bifo u Pobuni jedno do drugog postavlja Niksonov šok iz 1972. – kojim se dolar odvaja od svoje realne osnove u zlatu i čime počinje proces finansijalizacije ekonomije i rast zasnovan na dugu – i simbolizma u poetskom izrazu u kome se reč emancipuje od svog zadatka da na nešto referiše. Jedna od glavnih odlika perioda kasne modernosti za Bifa predstavlja upravo ova emancipacija znaka od svoje funkcije da označava, od svog parnjaka u realnosti. To je slučaj u umetnosti, književnosti, nauci, politici i ekonomiji. Finansijalizacija ekonomije kojom je proizvodnja novca odvojena od proizvodnje robe, a generisanje profita od proizvodnje upotrebnih vrednosti, gde se dakle vrednost generiše prostom cirkalucijom novca, kao i digitalizacija društvenosti kojom se virtualizuje fizički akt susreta, predstavljaju dva nova nivoa apstrakcije karakteristična za semio-kapitalizam, ekonomski sistem koji je prema Bifu naslednik nekadašnje industrijske ekonomije. Proizvodnja diskursa poprima direktno ekonomski karakter, proces proizvodnje i sami proizvodi postaju semiotički. Odnos između jezika, novca i vremena se temeljno menja, korelacije između vremena i vrednosti je narušena, a sama ekonomija je zasnovana na jednom bazično jezičkom činu jer dug nije ništa drugo do obećanje da će biti vraćen, a ono što je založeno nije novac već vreme, naše buduće vreme, koje ćemo dobiti natrag jedino ako na vreme izmirimo sva potraživanja. Protiv ovakvog stanja stvari Bifo zagovara pravo na insolventnost.

Koje su posledice ovako izmenjene prirode kapitalizma, na koji način tehnologija omogućava i unapređuje ovaj trend, da li nam preti «matematičko ropstvo», i kako se ovim tendencijama možemo suprotstaviti, pročitajte u Pobuni.

EKONOMIJA: The Entrepreneurial State: Debunking Public vs. Private Sector Myths, Mariana Mazzucato, (Anthem Press, 2013)

Ako vam baš i nije do filozofije i njenog povremeno suviše spekulativnih koncepata, evo jedne prilično suve i činjenične knjige. Protivno danas važećem mitu o čvrstoj korelaciji između inovacije i tehnološkog razvoja sa jedne i konkurencije na slobodnom tržišta sa druge strane, Mazzucato na primerima od Apple i Googla preko farmaceutske industrije do nano i zelene tehnologije, pokazuje kako je ipak Država, a ne privatne firme i random genijalci od Stiv Džobsa do Erika Šmita, zapravo zaslužna za sve ove tehnološke iskorake. Meni najdraži deo je analiza tržišnog uspeha Apple-a i Google-a, kompanija koje se često navode kao najsvetliji primeri uspeha tržišne ekonomije i privatne inicijative u tehnološkoj inovaciji, a za čiji je uspeh zapravo zaslužna neverovatna količina novca koji je SAD decenijama upumpavala u različite javno-finansirane istraživačke i naučne projekte na čijim su rezultatima Apple i Google izgradili svoja carstva, kasnije čak i direktno subvencionišući ove tada tek nastajuće kompanije. Između ostalog Mazzucato dokazuje da su sve ključne tehnologije koje Iphone danas koristi bile razvijene pomoću javnih sredstava: od Interneta, preko touch-screen displeja, do Siri. Zašto su privatno-javna partnerstva parazitska i na koji način postojeći sistem socijalizuje rizike vezane za razvoj novih tehnologija, dok sa druge strane privatizuje rezultate i profite koje iz njih proisteknu, kao i koje su druge opcije koje nam stoje na raspolaganju, samo su neke od tema koje Mazzucato detaljno analizira u ovoj sjajnoj knjizi.

POLITIKA: Adults In The Room: My Battle With Europe’s Deep Establishment, Yanis Varoufakis, (Bodley Head, 2017)

Pošto leto možda nije najbolje vreme za hard-core ekonomske teme, evo jednog super koktela 3u1: ekonomija, politika i Evropska Unija uz dodatak intrige, trilera i prstohvat melodrame. Memoari bivšeg ministra finansija Grčke, Janisa Varufakisa, koji u stilu proper whitleblowera sve sa tajno uključenim mikrofonom na sastancima Evrogrupe, u jednom od najboljih političkih memoara svih vremena kako ga naziva Guardian, detaljno opisuje sve od svojih prvih sastanaka sa Ciprasom, rasta i pobede Sirize na izborima, borbe sa Trojkom, privatnih razgovora sa Šojbleom (ministar finansija Nemačke) i Lagard (bivša direktorka MMF-a), OXI referenduma, i konačne kapitulacije Grčke. I pored pomalo jadnjikavog nastojanja da objasni i donekle opravda svoju ulogu u grčkoj krizi, koje tu i tamo provejava kroz knjigu, Varufakis na sebi svojstven, ubedljiv način razotkriva savremene mreže moći i načine njihovog funkcionisanja. Od korišćenja grčkog bailouta za spašavanje nemačkih i francuskih banaka do hladnokrvnog prezira kojim su nemački gospodari euro zone častili pokušaje Grčke da izađe iz začaranog kruga zaduživanja, u knjizi pročitajte kako tačno funkcioniše evropska finansijska diktatura i gde se u svemu tome krije ta čuvena evropska demokratija o kojoj toliko slušamo, tj. da li se bilo gde uopšte i može naći.

TEHNOLOGIJA: To save everything, click here, Evgeny Morozov (Public Affairs, 2014) ili Weapons of Math Destruction, Kathy O’Neil (Crown Publishing Group/Penguin Random House, 2016)

Oko ove kategorije sam se baš dvoumila, tema je nikad aktuelnija, a polje nepresušno: od novih medija i društvenih mreža, preko veštačke inteligencije, virtuelne i proširene stvarnosti, smart svega, big data, deep i surveillance state, teško da se ekonomske, političke i društvene implikacije nastajućih tehnologija mogu obuhvatiti jednom ili čak i desetinom knjiga. Ali treba početi od nekud, pa neka to budu big data i smart tehnologije.

I Morozov i O’Neil se u svojim knjigama prevashodno obračunavaju sa idejom tehnološkog solucionizma prema kojoj će tehnologija same od sebe, prosto zato što je napredna, ispraviti sva zla i ponuditi nova, visoko sofisticirana rešenja za probleme koji su oduvek mučili čovečanstvo. Matematički modeli će kao nepristrasne instance odlučivati umesto nas. Međutim, ovo nije neka naučno fantastična budućnost koja nas tek čeka, to je već postojeće stanje stvari: odluke koje snažno utiču na naše živote – da li će nam biti odobren kredit, koliko ćemo plaćati zdravstveno i penziono osiguranje, koliko će policije biti pristuno na ulicama u našem kvartu, šta se računa kao govor mržnje na internetu, pa sve do količine toalet papira koju smemo da potrošimo u javnim toaletima – sve češće ne donose ljudi već kompjuterski algoritmi. Međutim, dileme oko toga da li je takva vrsta rešenja uopšte poželjna i da li zaista može da proizvede željene rezultate, kao i kako će primena matemičkih formula i algoritama na kompleksna pitanja društvene, političke i moralne prirode uticati na naše živote, ostaju nerešene. A kada tome dodamo i targeted marketing, koji nam na osnovu podataka prikupljenih sa naših fejsbuk profila, servira samo ono što želimo da čujemo, vidimo i posedujemo, svet koji tehnologija i oni koji iza nje stoje stvara, poprima obrise jedne nove totalitarne distopije.

ISTORIJA: The Heretic – The Life and Times of Josip Broz Tito, Fitzroy MacLean (Harper & Brothers, 1957)

Za kraj, zaboravljeni biseri. Za sve nas koji o svemu ovome nismo učili u školi, sjajan političko-ratno-istorijski triler i još istinita priča (naravno uz napomenu da je svako beleženje već i interpretacija), koja se uprkos činjenici da ima više od 400 strana, čita u jednom dahu. Život i priključenija Josipa Broza iz pera Ficroja Meklina, britanskog oficira za vezu koji se u sredinom 1943. spušta padobranom u bosanske planine da bi po Čerčilovom nalogu saznao ko ubija najviše nacista i u tome im pomogao, i čija priča o Titu, Partizanima i Jugoslaviji jeste ako ništa drugo ono barem jedno sasvim autentično svedočanstvo. Knjiga počinje Titovom zarobljeništvom u Rusiji i inicijacijom u Komunističku partiju, nastavlja ilegalnim dejstvom u Kraljevini Jugoslaviji i zatvorskim godinama, a završava u vreme kada Tito Galebom plovi u prvu zvaničnu posetu Londonu 1953. godine. (https://www.youtube.com/watch?v=7fV39vSCZUQ) U međuvremenu, dešava se istorija. Ubedljivo najuzbudljiviji deo knjige predstavlja opis herojske partizanske borbe koja se proteže od ustanka u Srbiji i osnivanja Užičke Republike 1941, preko gerilskog rata u bosanskim i crnogorskim planinama i čuvenih bitaka na Sutjesci i Neretvi, do početka saradnje sa saveznicima i konačnog oslobađanja Jugoslavije. Jednako zanimljiv je i potonji Titov obračun sa kolaboracionistima, staljinistima, nacionalistima i svima ostalima, uključujući tu i «slučaj Milovana Đilasa» i njegovo istupanje iz Partije. Tu su još Kardelj, Ranković, Moša Pijade, Koča Popović, Ivo Lola Ribar, Kidrič, Hebrang, Vladislav Ribnikar, Stepinac, Draža, Staljin, Pavelić, i mnogi drugi, čija imena i istorije u današnjem kapitalističkom raju rezonuju zaista posebnim značajem.