Da li imate preko 18 godina?

Lica Atine Bernarda Hecenauera

Pred otvaranje izložbe iz godišnjeg umetničkog programa Velike galerije KC Grada, pod nazivom Faces of Athens, kustos Aleksandar Stojanović razgovarao je sa autorom ovog projekta, Austrijancem Bernardom Hecenauerom.

1
0

Bernard Hecenauer je pred dolazak u Beograd podelio sa nama motive da realizuje ovu dokumentarno-umetničku video instalaciju, poteškoće na koje je nailazio zbog osetljivosti teme projekta i razloge da izlaže baš u našoj prestonici. Izložba Faces of Athens biće otvorena u prostoru Velike galerije KC Grada u ponedeljak, 19. juna sa početkom u 20 časova. Faces of Athens je projekat koji se bavi posledicama mere štenje u Grčkoj koje su mnoge ljude dovele do ivice egzistencije i ostavile ih bez zdravstvene zaštite u trenutku kada im je bila najpotrebnija zbog smanjenja plata i teške situacije u zemlji.

Projekat je realizovan sa pacijentima socijalne klinike Eliniko u Atini i specijalističke ordinacije KIFA na trgu Omonia i u gradu Pireju. Ove socijalne klinike osnovane su volonterskim zalaganjem pojedinih lekara i medicinskog osoblja u cilju pružanja zdravstvene nege ljudima kojima je ona najpotrebnija, a koji ne mogu da je priušte zbog gubitka zdravstvenog osiguranja. Mnogi od njih na dijalizi, na terapiji specifičnim lekovima koje ne mogu da nabave sopstvenim sredstvima, uspeli su da nađu pomoć zahvaljujući ovim ustanovama. Hecenauer, pre svega zainteresovan za dokumentarni film, želeo je da pruži priliku ovim ljudima da ispričaju svoje priče i borbu sa krizom, a bio je podstaknut medijskim spinovanjem koje se dešavalo tokom 2015. godine, gde je uglavnom plasirana neistina o posledicama mera štednje.

B-Hetzenauer-fb-1

Najpre mi reci koje je tvoje polje istraživanja u umetnosti. Pored umetnosti baviš se i filmom, a imao si i kustoske projekte. U kojoj sferi?

Ja sam pre svega režiser, a polja interesovanja su mi dokumentarni i narativni film. Što se tiče kustoske prakse i ona se ticala filma, naime bio sam urednik filmskog programa za 21. izdanje festivala Haus Vienna, a tema je bila kratki film na granici između filma u užem smislu i vizuelne umetnosti, odnosno video umetnosti. U teorijskom pogledu važno polje istraživanja za mene je Lakanova teorija subjekta, o čemu sam i pisao u svojoj knjizi.

Zbog čega si odabrao Grčku? Šta je cilj ove izložbe koja se trenutno prikazuje i u Künstlerhaus galeriji u Beču? Koji cilj ima ova angažovana video instalacija? Da li je ti vidiš kao angažovanu ili više dokumentarnu?

Ono što me je nateralo da se pozabavim ovom temom je zapravo loše izveštavanje medija u Nemačkoj i Austriji tokom 2015. godine. Bio sam zgrožen i ljut lažnim informacijama koje su mediji plasirali i to me je nateralo da se suprotstavim kroz sopstveni dokumentarni projekat koji bi se bavio istinom i to iz vizure Grka koji su bili pogođeni merama štednje. Nije bilo lako intervjuisati ljude koji su zdravstveno ugroženi, pošto su Grci poznati kao ponosna nacija. Međutim intervju sa kardiologom i osnivačim socijalne klinike Eliniko doktorom Giorgosom Vikasom u listu Hamburger Abendblatt, ohrabrio me je da prvo doprem do njega a zatim i otpočnem realizaciju projekta Faces of Athens.

Ph. Ida-Marie Corell

Bernard Hecenauer, ph. Ida-Marie Corell

Kako je tekao proces realizacije? Da li si nailazio na otpor ili neke druge probleme tokom snimanja individualnih portreta, i kako si zapravo odabrao osobe za intervjue?

Kao što sam rekao, Grci su ponosna nacija i nije bilo lako dopreti do ljudi koji su socijalno ugroženi, mnogi od njih su bili rezervisani ili uplašeni da govore o tome. Potrebno je mnogo međusobnog poverenja a u mnogim slučajevima i veći stadijum očajanja da bi se individua otvorila i govorila o sopstvenim ekonomskim poteškoćama i borbom u trenutku kada je zdravstveno ugrožena. Na svu sreću projekat su podržali i uvideli njegovu važnost pre svega volonteri bez kojih socijalne klinike i apoteke ne bi mogle da funkcionišu, klinike poput pomenute Eliniko socijalne klinike i KIFA specijalističke apoteke i ordinacije koja pre svega funkcioniše u Pireju, ali ima svoju ispostavu i na trgu Omonia u centru Atine. Volonteri su me upoznali sa pacijentima i čak su branili moj projekat od raznih optužbi. Veliku pomoć pružila mi je i organizacija nazvana Austrija za pomoć Grčkoj (Österreichische Griechenlandhilfe), čija je predstavnica Maria Mošou obezbedila vredne informacije i lokalne kontakte unutar zdravstvenog sistema Grčke.

Na kraju bez podrške socijalnih klinika i Univerziteta u Atini ( dr Vikasa, zatim Aleksande Pavlou, Marite Korli i Vinfrida Lehnera) ne bih bio u mogućnosti da dođem do ljudi i snimim portrete i njihova svedočenja u kratkom periodu od pet nedelja.

Zbog čega si izabrao Srbiju i prijavio se na naš konkurs? Da li je u pitanju slična ekonomska situacija ili su iza toga lični razlozi?

Zapravo sam počastvovan da pokažem svoj projekat u galeriji KC Grada jer sam veoma zainteresovan za Beograd. Za povezanost Srbije i Grčke saznao sam tek posle realizacije projekta pa se javila želja da izlažem u Beogradu. Takođe mnogi moji prijatelji iz Srbije koji žive i rade u instranstvu bave se prevashodno kulturom, umetnošću i teatrom. Zbog toga mi je, lično, čast da ovaj projekat prikažem u njihovoj prestonici.

Da li pratiš umetničku scenu u Srbiji? Da li imaš favorite među umetnicima?

Znam da uprkos teškoj ekonomskoj situaciji u Srbiji postoji vibrantna umetnička scena. Nisam dovoljno upoznat ali zbog tradicionalne istorijske povezanosti Srbije i Austrije osećam da se veza treba produbljivati i da ću stvoriti neke kontakte tokom ove izložbe.

Realizaciju izložbe pomogli su Helenska fondacija za kulturu i Austrijski kulturni forum, a publika može posetiti izložbu u Velikoj galeriji KC Grada od 19. juna do 2. jula svakog dana od 14 do 20 časova. Više informacija na ovom linku. 

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: