“Leto kada sam naučila da letim”: Film za sve generacije

Porodični film „Leto kada sam naučila da letim“, donosi nam toplu, vedru i duhovitu priču punu emocija, koja je smeštena na čarobni Hvar – najsunčanije hrvatsko ostrvo i jedno od najlepših ostrva na Jadranu. Svako ko je odmor proveo na hrvatskim ostrvima, zna koliko su tu magična priroda i more, a ovo je film koji to u potpunosti prikazuje.

Režiju potpisuje Radivoje Raša Andrić, koji se ovim filmom posle osamnaestogodišnje pauze vratio na filmsku scenu. „Leto kada sam naučila da letim“ nije samo njegov prvi film nakon hitova „Kad porastem biću kengur“ (2004), „Munje!“ (2001) i „Tri palme za dve bitange i ribicu“ (1998), sa kojima je stekao status kultnog reditelja, već je i pravo osveženje za publiku jer se radi o dinamičnoj i duhovitoj priči koja je pre svega namenjena mlađim generacijama. No, uživaće podjednako i mlađi i stariji. Iako se možda čini kao da je Andrić potpuno „nestao“ sa filmske scene i napravio višegodišnju pauzu, to je zapravo samo delimično tačno, jer je asistirao na filmovima drugih autora, u Srbiji i u regionu, a na televiziji je i asistirao i režirao.

Film je snimljen prema istoimenom romanu autorke Jasminke Petrović koji je Ljubica Luković pretočila u scenario, što je u neku ruku i očekivano jer se roman već godinama preporučuje i prilično je popularan, ali i nagrađivan. Svečana premijera filma održana je u Kombank dvorani u februaru prošle godine, uz prisustvo gotovo kompletne glumačke i autorske ekipe, a Andrić kaže da mu je glavni cilj snimajući ovaj film, bio da ljudi izađu ispunjeni iz bioskopa i da iz njega ponesu neke emotivne poruke o ljubavi prema prirodi ili bližnjima. Za nas, koji više nismo tako mladi, biće ovo povratak u neka lepša vremena, kada smo bili deca i živeli nekako drugačije, dok za mlađe nudi pregršt zabave. Biće tu i važnih životnih lekcija za odrasle – mame, tate, bake, deke… I definitivno je Andrić uspeo ovim filmom da dopre do gledaoca, odnosno njegovih emocija na način koji je želeo.

U priči pratimo devojčicu Sofiju (Klara Hrvanović) koja ide na more sa bakom Marijom (Olga Odanović). Njih dve su se autobusom zaputile na Hvar, gde se baka rodila, ali gde nije bila 25 godina. Plan je da njih dve posete bakinu sestru Luciju (Snježana Sinovčić), koju Sofija još nije upoznala, a već na samom početku putovanja Sofiji nije do života. Dva su razloga zašto je to tako: prvi je taj što baka stalno nešto priča, žali se, gnjavi Sofiju da obuče drugu odeću i da se namaže kremom za sunce, a drugi i najvažniji razlog je taj što je Sofija želela da ide na kampovanje sa prijateljicom Julijanom i svojom simpatijom Markom i, ako bude sreće, tamo se prvi put poljubi baš s njim. Međutim, ono što je na početku izgledalo kao najgore leto u njenom životu postaje uzbudljiva avantura, u kojoj će Sofija otkriti neke porodične tajne, doživeti prvi poljubac i naučiti da je život sačinjen od radosnih i tužnih trenutaka. Nova prijateljstva, zaljubljivanje i morske avanture, pretvoriće ovo leto na idiličnom ostrvu u raspust koji se pamti.

Sa jasno definisanim žanrom i stilom, i snažnim autorskim potpisom, ova adaptacija romana Jasminke Petrović poseduje sve kvalitete izuzetnog porodičnog filma. Ovo je priča o odrastanju, o porodici, o prošlosti i budućnosti, kao i o moći praštanja. Iako ne zadire duboko u uzroke i detalje ratova na području bivše Jugoslavije, film dočarava kako se jedna porodica podelila, i kako je rat uticao na njihove živote. Pored Andrića, koji napušta svoju komfor zonu i prihvata izazov da snimi potpuno drugačiji film, treba pohvaliti i scenaristkinju Ljubicu Luković koja je odlično iskoristila književni materijal, promišljeno i sa vrlo dobrim osećajem šta treba zadržati, šta izmeniti, a šta preskočiti. Naravno, pohvale zaslužuju i glumci (posebno Klara Hrvanović koja je neverovatno prirodna i šarmantna, te vrlo ubedljiva kao Sofija), kao i direktor fotografije Dušan Joksimović koji se trudi da iskoristi atraktivne hvarske lokacije. Sve u svemu, jedan lep filmčić koji od gledaoca traži sat i po vremena, a zauzvrat pruža mnogo lepih i dirljivih trenutaka.

Uz mešavinu humora, živopisnih likova i autentičnog prikaza međuljudskih odnosa, roman i film „Leto kada sam naučila da letim“ je svakako nešto u čemu može uživati apsolutno svako.