Da li imate preko 18 godina?

Knjige za varljivo proleće

Izdvojili smo 10 šarolikih naslova za vreme u kojem se smenjuju kiša i sunce.

Autor:
5
0

Ono što vam je ovog proleća istovremeno potrebno su naočare za sunce i kišobran. Iako nas meteorolozi uveravaju da je pala prosečna količina kiše za ovo doba godine, subjektivni osećaj je da nije tako. Tako da se i dalje pri ruci imajte kišobran (ili neku dobri kabanicu), a svakako ne izlazite ni bez sunčanih naočara. 

Ipak ovo liči na pravo proleće, iako temperature u proseku rastu iz godine u godinu (globalno zagrevanje, probajte da zasadite makar jedno drvo). Tako da imaćemo pljuskove, ali i lepo vreme za plandovanje. Neophodan dodatak je i knjiga, bilo da ste u stanu, a napolju je potop ili u nekoj vikendici, na selu, pikniku, pored reke ili jezera, pa želite da pročitate nešto dok se izležavate.

Ovo je naš izbor literature koja vam može privući pažnju dok se i kalendarski proleće ne završi. A neke možete poneti i na letovanje.

Sloboda // Džonatan Frenzen (Dereta)

Kada se Frenzen, posle objavljivanja Slobode, pojavio na naslovnici Tajma kao prvi književnik posle dužeg vremena, i to uz naslov „Veliki američki romanopisac”, svima je bilo jasno da prisustvujemo ustoličavanju književnog velikana koji će moći, kada prođu godine, da stoji rame uz rame sa svojim velikim prethodnicima iz 19. i s početka 20. veka.

U svom možda najuspelijem spisateljskom podvigu, epskim zamahom tako retkim za savremenu autorefleksivnu književnost, jedan od najznačajnijih proznih pisaca današnjice predstavlja nam uzornu, liberalnu porodicu Berglund, misterije koje ih nekim čudom još uvek drže na okupu, ali i sve ono što ih razdvaja. Oni nisu od onih književnih likova koje biste voleli da sretnete, već pre od onih koje morate sresti, jer se svi lako prepoznajemo u njima. Pre svega, to su Peti i Volter, bračni par iz tipičnog američkog predgrađa u kom se stvara moderna mitologija srednje klase, gde vrebaju varljivi sjaj običnog života i zamke svakodnevice. Kao i većina porodica, i ova je samo naizgled funkcionalna. Zašto je Volter, inače advokat i ekološki aktivista, prihvatio da radi za velike zagađivače ugljem? Zašto se njihov sin tinejdžer odselio kod komšija, zakletih republikanaca? I zašto se nekada uzorna komšinica Peti odjednom pretvara u ljutu i razuzdanu ženu koja privlači pažnju radoznalih komšija?

Slepi miševi // Risto Lazarov (Arhipelag)

U središtu nove knjige pesama poznatog makedonskog pesnika je svet u doba pandemije koronavirusa. Poetski govor Rista Lazarova je jasan, snažan i direktan, nedvosmislen čak i kada ima formu dvosmislenosti i enigmatičnosti.

Nasuprot imperativnom realizmu pesnika Lazarova, u ovoj njegovoj pesničkoj knjizi posebno je značajno i upečatljivo prisutna fantastika, od elemenata do razvijenih oblika, u skoro svim pesmama. Ali nužno je naglasiti da ta fantastika u ovoj knjizi nije unapred planirana, pripremljena i ugrađena u čisto realističko tkivo, već nastaje kao rezultat novootkrivenih i izmenjenih značenja reči, sintagmi i stihova u samim pesmama, čak i u najneočekivanim spojevima s njima.

Porijeklo // Saša Stanišić (Booka)

Roma u kojem Stanišić pripoveda o svom putu iz rodnog Višegrada do nemačkog Hajdelberga, pa opet nazad u bosanske planine, svojoj baki. Ovo je roman sećanja i pamćenja, u kom pisac vlastito iskustvo prepliće s porodičnim anegdotama i bosanskim mitovima. Ovo je i roman o sazrevanju u izbeglištvu, gde je poreklo istovremeno bitno i nebitno.

Porijeklo je i dirljivo opraštanje od bake koja tone u demenciju: njoj se stvarnost i sećanja mešaju, a Stanišić maestralnim pripovedačkim tehnikama i iskričavim digresijama popunjava praznine u njenim pričama. Na samom kraju, pisac nam daje mogućnost da sami biramo kako će se roman završiti. Bez obzira na naše nasleđe, domovinu i identitet – sudbina je u našim rukama.

Prvo lice jednine // Haruki Murakami (Geopoetika)

Jasna Novakov Sibinović, izvršna urednica Geopoetike, ističe da Murakami opet piše u prvom licu jednine, a u tematski potpuno različitim pričama čitaoci će prepoznati modele i likova i situacija iz njegovih prethodnih romana i priča (uz nostalgična i setna prisećanja na mladalačke ljubavi i doživljaje, i neizbežne – bejzbol, Bitlse, džez, Šumana…). Ovde su lični događaji zaogrnuti fikcijom, s jasnom namerom da čitalac ne može da odredi gde je granica fiktivnog i realnog.

„Na tom tragu, Murakami tematizuje, ali i relativizuje i druge suprotnosti: uspeh – neuspeh, pobeda – poraz, lepo – ružno, sreća – nesreća. Stoga, ova zbirka priča nije autoportretisanje u formi fikcije, već je, pored ostalog, stavljanje u fokus pojmova koji očigledno u ovoj zreloj fazi života i stvaralaštva opsedaju jednog od najčitanijih pisaca na svetu: nestalnost smisla (u književnosti i životu) i identiteta. Ovom temom se bavi na momente i samoironijski, uz kritiku onih koji pretenduju da neupitno znaju šta je pisac hteo da kaže i ko je taj pisac, jer mi svi živimo “u prostoru između maske i pravog lica”, s tim što je kod nekog taj prostor uži, a kod nekog širi. Pa čak i ono najvažnije – ljubav, kao “gorivo koje nam je neophodno da bismo dalje živeli”, najlepše je kad o nekom ponešto ne znamo, ili kad majmun iz Šinagave ukrade nečiji identitet, tako da ta osoba zaboravi i svoje ime“, kaže Jasna Novakov Sibinović.

Smrt u ružičastom // Đorđe Bajić (Laguna)

Krimi-triler o policijskom inspektoru Nikoli Limanu koji se nalazi pred najvećim izazovom u svojoj karijeri. Tajanstvena smrt plavokose lepotice Ivane Ružić, bivše žene ozloglašenog tajkuna Vida Koraća, izaziva nezapamćenu medijsku pažnju. Veliki je pritisak sa svih strana da što pre dođe do razrešenja ove misterije, makar to značilo da se pogaze pravda i istina. Liman na to nikako ne želi da pristane.

„Skandinavci imaju Nesbea. Kad je o trilerima reč, mi imamo Bajića“, ističe Goran Skrobonja

„Inspektor Nikola Liman otelotvoruje ono najbolje u Bajićevoj prozi – dinamičnost, preciznost, direktnost, a po potrebi, i ubojitost. Smrt u ružičastom nudi privlačne asocijacije na dela klasičnog noara, a Liman može da se doživi i kao srpska inkarnacija Sema Spejda ili Majka Hamera – pri čemu ga njegovi bračni i sentimentalni problemi čine savremenom, ranjivom muškarčinom“, kaže Đorđe Milosavljević.

„Ne znam kako o Nikoli Limanu još nije snimljena serija ili film. Producenti i reditelji, čitajte Smrt u ružičastom!“, naglašava Marko Popović.

 

Smrt je mučan posao // Halid Halifa (Clio)

Reč je je petom romanu sirijskog pisca, a prvom koji od može da se čita i na srpskom jeziku. Sa lakoćom se u SAD izborio za status finaliste u konkurenciji za nagradu Nacionalne fondacije za knjige.

U zastrašujućujoj atmosferi građanskog rata u Siriji, junaci romana, putujući, tragaju za svojim ličnim identitetom. Premda je čitaocu, kao i putnicima, smrt kao opšte pravilo neprestano pred očima, roman ne obiluje samo ironijom, stravom i užasom, no i poetskim elementima.

Bez obzira na naslov i radnju koja teče nekoliko predugih dana i noći u sveopštem okruženju smrti, roman Halida Halife ipak govori prvenstveno o životu, iznoseći iskustva i sećanja svakog od troje putnika, pa i poslednju romansu četvrtog među njima, pokojnog oca: čoveka odanog svetoj stvari narodnog ustanka. U tragičnim ratnim godinama dvoje već ostarelih ljudi pronašli su nadu, u najčvršćem uzajamnom poverenju i srećno obnovljenoj nežnosti.

Na zemlji smo nakratko predivni // Oušn Vuong (Kontrast izdavaštvo)

Oušn Vuong, američki pisac vijetnamskog porekla, objavljuje u uglednim časopisima, a roman „Na zemlji smo nakratko predivni“ iz 2019. dobio je brojne nagrade (American Book Award, Digital Book World: Best Book i New England Book Award).

Odnos između majke i sina retko je ispisivan sa ovoliko mučne težine u čijoj osnovi jasno sjaje trenuci neizmerne nežnosti i empatije. Oušn Vuong nesvakidašnjom, lirski i metaforički bogatom prozom daje oštar pogled na američku svakodnevicu, uronjenu u nasilje, traumu i zavisnost o ilegalnim opoidnim lekovima, ali donosi i snažan uvid u vijetnamsku kulturu, najsnažnije i najneposrednije utemeljenu u ženskim figurama junakove porodice. Lepotu na zemlji o kojoj piše, a koja postoji tek nakratko, nemoguće je zaboraviti.

Asimetrija // Lisa Halidej (Štrik)

Debitantski roman američke književnice, književna kritika je proglasila fenomenom odmah nakon izlaska zbog toga što daje pogled na raspodelu moći u savremenom svetu, bilo da je reč o ličnoj ili javnoj sferi i zatim promatra kako se ta raspodela očitava u savremenoj umetnosti, konkretno u književnosti.

Ispričana kroz tri različita i jedinstveno upečatljiva dela, „Asimetrija” istražuje neravnoteže koje pokreću i definišu najdramatičnije ljudske odnose; one su pokazane preko nejednakosti u godinama, moći, talentu, bogatstvu, slavi, geografiji i pravdi.

Ponoć u Černobilju // Adam Higinbotam (Heliks)

Oslanjajući se na stotine sati intervjua vođenih tokom više od deset godina, kao i na pisma, neobjavljene memoare i dokumente iz nedavno otključanih arhiva, Adam Higinbotam napisao je mučan i uverljiv narativ koji katastrofu oživljava očima muškaraca i žena koji su joj svedočili.

Ponoć u Černobilju sveobuhvatni je prikaz događaja koji je promenio istoriju: to je priča koja je složenija, ljudskija i strašnija od sovjetskog mita i pruža neizbrisiv portret jedne od najvećih katastrofa dvadesetog veka.

Pohvala slabosti // Dragoljub Stanković (Partizanska knjiga)

Urednik u Partizanskoj knjizi Vladimir Arsenić kaže da Pohvala slabosti počinje nedvosmisleno angažovanom istorijsko-poetskom posvetom, a završava u pesmama koje se bave upravo onim što otvoreno tvrdi i naslov zbirke – slabošću, malenošću, poniznošću, krotkošću – hristolikim osobinama koje zapravo traže Hrista u svima nama, traže one tragove istinske ljubavi prema onima koji su nišči telom i duhom jer njihovo je, da parafraziram, carstvo poetsko.

„Stankovićeva poezija nemoj većini daje glas, ohrabruje je da uzme stvar u svoje ruke, istovremeno joj govoreći da je u redu i ako ne uzme, da je sasvim OK biti drugačiji, biti neuklopljen, biti ono što želiš da budeš.“

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: