Ključni su entuzijazam i kreativnost

Dvadeseti Međunarodni festival nove muzike Ring Ring biće održan od 14. do 25. maja u Beogradu, uz učešće muzičara iz 14 zemalja, koji će nastupiti na 16 koncerata. Publika će biti u prilici da vidi nekoliko svetskih i regionalnih premijera i ekskluziviteta.

Organizatori ističu da je ovo najteža godina do sada i pozivaju prijatelje i poštovaoce festivala da kupe komplete ili karte za pojednične koncerte, jer će jedino tako festival moći da opstane. Veliku pažnju publike već je privukao koncert tri pijanistkinje, Branka Parlić, Nada Kolundžija i Nataša Penezić koje će 19. maja na Kolarcu izvesti sve Etide koje je komponovao Filip Glas.

O tekovinama festivala, problemima sa kojima se u organizaciji suočava i programu ovogodišnjeg, jubilarnog Ring Ringa razgovarali smo sa njegovim osnivačem i direktorom Bojanom Đorđevićem.

Jednom prilikom si izjavio da je entuzijazam pogonsko gorivo u ovoj zemlji. Da li je entuzijazam najzaslužniji što je festival opstao 20 godina.

Entuzijazam je svakako jedna od stvari koja je dovela do 20. Ring Ringa, a druga stvar je kreativnost muzičara zahvaljujući kojima smo u stanju da napravimo zanimljiv program svake godine. Imamo entuzijazam nas organizatora i entuzijazam publike koja je, u vreme kada internet nije bio ovoliko raširen, imala poverenje da dođe na koncert grupe za koju nikada nije čula. Ljudi veruju i to je nešto što je jako dobro.

U najavi ističete da je ovo najteži festival do sada i pozivate publiku da kupi ulaznice. Da li postoji razumevanje institucija kulture u zemlji za festival i da li je vama takva podrška potrebna i neophodna?

Podrška domaćih institucija je neophodna. Mi smo dugi niz godina imali podršku gradskog Sekretarijata za kulturu i Ministarstva kulture. Dešavalo se da nekih godina to izostane, jer su komisije različite i različita su mišljenja o festivalu koji ne privlači hiljade ljudi i bavi se muzikom koju ne razumeju svi. Mislim da je krajnje korektno da ljudi koji sviraju zarade nešto. Nije fer da domaći muzičari budu u lošijoj situaciji od stranaca na istom festivalu, zato što domaće institucije ne daju podršku, a strane ambasade i kulturni centri su spremni da plate i honorar i put za strance. Tako dolazimo u situaciju da za domaće muzičare nema para i zbog toga je poziv za kupovinu karata jedan od načina da domaći muzičari dobiju honorar. Znam da su ovde u klubovima honorari smešni i znam da domaći muzičari nisu alavi na pare i shvataju situaciju, ali dovođenje u pitanje festivala koji traje 20 godina, samo zbog toga što izostane institucionalna podrška, dovodi nas u situaciju da svake godine moramo da se borimo iz početka.

Nama je važno povezivanje domaćih i stranih muzičara i omogućavanje domaćoj publici da čuje nešto što inače nema priliku.

I dalje ćemo pokušavati da ostanemo na ovom pravcu, bez obzira na sve teškoće. Imali smo obećanja da će sve ispasti kako treba, a u poslednjem trenutku vam neko izvuče tepih ispod nogu. Imamo festival Dani švajcarske muzike koji će, po drugi put, biti održan bez ikakve podrške domaćih institicija, kao da se očekuje da su Švajcarci toliko bogati da bi trebali da plate i švajcarske i naše muzičare koji će u ravnopravnom broju biti zastupljeni na festivalu. To nije beogradski, već regionalni festival, a Srbija je jedina zemlja koja ne daje podršku za festival. Slovenija, Hrvatska, Makedonija i Albanija su izdvojile novac, a Srbija, koja je centar festivala i gde se održavaju svi koncerti, nije dala ništa.

Zbog čega ne postoji razumevanje institucija, dobijate li odgovor zbog čega nisu spremne da daju novac?

S jedne strane, ne mogu se žaliti jer je gradski Sekretarijat za kulturu dao novac. Reč je o malom iznosu, ali je i budžet mali, tako da mi se čini da je Sekretarijat rešio da novac kojim raspolaže podeli na više strana. Ne bih da ulazim u odluku Ministarstva kulture. Nije problem što su doneli odluku da Ring Ring neće dobiti pare, problem je u tome što je odluka doneta krajem aprila kada ne možete bilo šta da pomerite. Da je takva odluka doneta u januaru ili oktobru prošle godine znali bismo sa kojim budžetom raspolažemo. Nije svrha da organizator bilo kog festivala uđe u dubiozu, jer to dovodi do ukidanja festivala. Džez festival u Kanjiži je na putu samoukdanja, jer su se ljudi koji to rade zamorili od toga da se svake godine suočavaju sa nerazumavanjem u domaćoj sredini. Džez festival ponovo nije dobio podršku, bez obzira što postoji 20 godina. Kao da su te komisije sastavljene od ljudi koji nemaju širinu, kao da nisu raznovrsne.

Kad pogledaš unazad 20 godina šta su po tvom mišljenju najvažnije tekovine Ring Ringa?

Najvažnija tekovina je podizanje domaće muzičke scene i omogućavanje domaćim muzičarima da na istim binama sviraju sa najboljim svetskim muzičarima. Mi smo oduvek pokušavali da iz sve snage podržimo nove snage na domaćoj sceni. Mi danas u Beogradu imamo Kolektiv ImprovE koji je, na neki način iznikao ispod Ring Ring skuta, i svakog 15. u mesecu organizuje spektakularne događaje sa muzičarima iz celog sveta. Imamo festival Interzone koji je nastao po ugledu na Ring Ring, Dis-patch se nažalost samougasio.

Domaća publika i muzičari su imali najveću korist od Ring Ring festivala. Pri tome smo pokazali Beograd, domaću publiku i ovdašnju scenu strancima kao mesto koje je ravnopravno na svetskoj mapi.

Stranci dolaze i zovu domaće muzičare na festivale i saradnju. Činjenica je da domaći muzičari imaju priliku da sviraju u Norveškoj, Švajcarskoj ili Austriji, ne za našu dijasporu koja je tamo brojna, već za publiku koju takvi festivali privlače.

Uprkos poteškoćama imamo i lepu vest. Veliko interesovanje je izazvao koncert tri pijanistkinje (Branke Parlić, Nade Kolundžije i Nataše Penezić) koje će izvesti 20 Etida Filipa Glasa. Da li je takvo interesovanje bilo očekivano i kako je došlo do ovog koncerta?

Poznata je priča kako je Filip Glas krenuo da komponuje Etide 1994. godine kako bi unapredio svoje sviračko umeće. Još prošle godine je Branka Parlić razgovarala sa mnom kako bi se to moglo izvesti u celosti. Premijera u Njujorku je izgledala tako što je 10 pijanista na smenu sviralo tih 20 Etida i Glas je shvatio da je 10 pijanista previše za dalja putovanja. On se i sam uključio pa je svirao na nekoliko mesta u SAD i na evropskoj premijeri u londonskom Barbikenu prošlog meseca. Mi smo već tada imali gotov program, pa sam se ja šalio sa Brankom Parlić da je dala ideju Glasu da na sceni bude troje pijanista, a onda je to kod nas dalje radikalizovano pa imamo tri pijanistikinje različitih generacija. One su bile dovoljno uporne i strpljive, a mi dovoljno veliki ljubitelji kako Filipa Glasa tako i rada ove tri pijanistkinje. Nada Kolundžija nikada nije svirala na Ring Ringu, što je naš propust, ali tako se desilo. Tu je Nataša Penezić, koja ima samo 30 godina i prati ovo što je avangarda i imamo Branku Parlić koja nikada nije svirala na Kolarcu.

Kada su one okačile najavu na Facebook-u i kada je krenula navala ljudi koji pitaju kada će početi prodaja karata, shvatili smo da se, bez obzira na sjajnu atmosferu i akustiku Reksa, može dogoditi da dođemo u situaciju da ne mogu svi ljudi da uđu, zbog čega smo zamolili ljude u Kolarčevoj zadužbini da održimo koncert baš tog dana, da oni svoje programe razmeste i da organizujemo koncert zajedno. Onda se isporavilo da Branka Parlić nikada nije svirala na Kolarcu, što je neverovatno. Ona je inače postavila album Metamorphosis u celosti, kao audio snimak, na YouTube i dešava joj se da se posle milion i nešto gledanja taj nalog ukine, pa ga ona postavlja ponovo. Sada je došla od brojke od tri miliona, što je neverovatno.

Interesovanje postoji i naše je da ispratimo kako treba, a sala Kolarca je odlično mesto za ovaj koncert.

Šta još publiku očekuje na 20. Ring ring?

Imamo svetsku premijeru 14. maja na promotivnom koncertu kada će nastupiti Zeitkratzer trio sa Svetlanom Spajić, Draganom Tomić i Obradom Milićem. Velika premijera, sa velikim Zeitkratzer orkestrom i 14 ljudi na bini, biće sledeće godine u Berlinu. Druga svetska premijera je nastup Ansambla Studio 6 sa španskim pijanistom Agusti Fernandezom. Imamo i koncert koji je, na neki način, premijera novog programa koji se zove Eastern Waves gde nastupaju poljski elektro-akustičar Mirt i duo Sultan Hagavik zajedno sa norveškom kompozitorkom i pevačicom Majom Ratkje. Oni na, neki način, komuniciraju sa starim majstorima elektro-akustične muzike i koristeći njihov rad i uticaje napravili su potpuno nove radove koje će publika videti pre Berlina i Brisela, što su jedina tri koncerta ove godine. Meni je lično najdraža saradnja sa slovenačkim Festivalom Jazz Cerkno koju ostvarujemo već 10 godina. Sa našim pokojnim prijateljem Boštjanom Cvekom, koji je umro u januaru, dogovoril smo nastupe sastava The Ex koji će svirati sa Ken Vandermark-om i Nate Wooley-em i trija ARASHI, koji dolaze dan posle nastupa u Sloveniji.

Kako vidiš budućnost Ring Ring festivala, recimo u narednoj deceniji?

Neophodno je da Ring Ring malo drugačije postavi svoju filozofiju i proširi ekipu entuzijasta koji će pripremati ceo festival i obezbediti neophodne finansije, kroz učešće u međunarodnim projektima koji su očigledno poslednji način koji bi omogućio proživljavanje ovakve muzike i festivala. Svakako da naredni Ring Ring neće biti sa 16 koncerata i osam koncertnih večeri. Jednostvano biće svedeniji i fokusiraniji na region. Prošle godine smo počeli saradnju sa festivalom Izlog suvremenog zvuka iz Zagreba i tu saradnju nastavljamo. Ove godine su na festivalu u Zegrebu bila tri koncerta muzičara iz Srbije. Mi ćemo naredne godine ugostiti hrvatske muzičare.

Šta preporučuješ čitaocima Before Aftera za slušanje ovog proleća i leta?

To je nezgodno pitanje, jer u ovom, da ga tako nazovem, Ring Ring svetu, događa se da diskovi koji stignu kroz pet ili 10 godina budu odlični i potpuno iznenađenje. Jedna od stvaru koje preporučujem je Charles Gayle trio i album Live in Poznan. Imaćemo priliku da na ovom Ring Rinu čujemo kako zvuči Charles Gayle, ali treba čuti kako svira na drugim mestima. Novi album imaju Made to Break koji su prošle godine nastupali na Ring Ringu, u odloženom delu održanom u novembru. Kada je etno muzika u pitanju tu su novi albumi Lajka Feliksa i “Lost and Found” Buena vista social club koji obnavlja sećanja na taj fenomenalan album sa nekim neobjavljenim i nekim živim snimcima.