Jugoslovenski filmski klasici: Novi sjaj filmske trake

Projekat Vip Kinoteka ima za cilj da sačuva i zaštiti ostvarenja koja su obeležila srpsku kinematografiju, a proglašena su za nacionalno kulturno dobro od velikog značaja. Ovim projektom, koji se sprovodi u saradnji Jugoslovenske kinoteke i kompanije Vip mobile, započet je 2017. godine dugo očekivani proces digitalne restauracije, tehnike koju sve evropske i svetske kinoteke koriste kako bi očuvale filmsku baštinu za budućnost. 

U okviru projekta Vip Kinoteka tokom prvog ciklusa restaurirano je deset naslova: “Maratonci trče počasni krug” i “Ko to tamo peva” Slobodana Šijana, “Nacionalna klasa” i “Specijalno vaspitanje” Gorana Markovića, “Lepota poroka” Živka Nikolića, “Varljivo leto ’68“ Gorana Paskaljevića, “Petrijin venac” i “Miris poljskog cveća“ Srđana Karanovića, te “Kad budem mrtav i beo” Živojina Pavlovića, kao i „Tri karte za Holivud“ Božidara Nikolića. U okviru drugog ciklusa, koji je i dalje aktuelan, restauracija je otpočela filmom “Ljubav i moda”, nakon kog su usledili “Balkanski špijun” i “Nešto između”.

Upravnik Muzeja Kinoteke, Marjan Vujović, rekao je da “ne samo da su ti filmovi sačuvani, već smo ovim projektom jedan pomalo apstraktan pojam, za koji su znali samo stručnjaci, doveli do najšire publike i upoznali je sa značajem digitalne restauracije”. Složeni posao restauracije dela starih i do 50 godina obavlja se u Odeljenju za digitalizaciju i digitalnu restauraciju u Arhivu Jugoslovenske kinoteke.

Publika širom Srbije, dakle i van beogradskih bioskopa u kojima su filmovi prvobitno prikazani, imala je priliku da ponovo vidi kultne filmove u izuzetnom kvalitetu slike i zvuka, onako kako su autori to originalno zamislili. Klasici domaće kinematografije, koji su digitalno restaurirani u okviru projekta Vip Kinoteka, ostvarili su milionsku gledanost na prvom programu RTS-a početkom ove godine, što je dokazalo interesovanje gledalaca za dela koja čine stubove domaće kinematografije. Ovakav odnos prema sopstvenom filmskom nasleđu trebalo bi da postane praksa, budući da je najmasovnija publika željno iščekivala projekcije na nacionalnom servisu.

„To je najbolji pokazatelj da smo u ovom izuzetno važnom poslu na pravom putu, na zadovoljstvo publike, autora i nas koji smo tu da se staramo da nove generacije upoznaju klasike na način kakav ta dela zaslužuju“, rekao je direktor Jugoslovenske Kinoteke, Jugoslav Pantelić.

Digitalno restaurirana verzija filma „Ljubav i moda“ Ljubomira Radičevića premijerno je prikazana u junu u bioskopu Balkan i označila je početak drugog ciklusa rada u okviru Vip Kinoteke. Jugoslovenski klasik iz 1960. godine ostavio je podjednako veliki trag kako u kinematografiji, tako i u muzici i modi. Film je nastao u produkciji Avala filma, a okosnica priče su studenti koji žele da zarade novac za održavanje aero-smotre organizujući program modne revije za preduzeće „Jugošik”. Film „Ljubav i moda“ predstavlja dokument jednog vremena, u kojem je zabeležen život prestonice s početka 60-ih godina, a pored velikana sedme umetnosti okupio i neka od najvećih imena iz sveta muzike sa ovih prostora.

Nakon filma „Ljubav i moda“, naredni odabran za digitalnu restauraciju u ovoj godini bio je „Balkanski špijun“, predstavljen publici u Centru za kulturu Vlada Divljan tokom jeseni. Ponovno prikazivanje legendarnog ostvarenja Dušana Kovačevića, posle gotovo 40 godina okupilo je deo ekipe filma – Miru Banjac, Branku Petrić, Božidara Botu Nikolića, Milana Cacija Mihajlovića, Slobodana Ivetića i Milenka Jeremića.

„Koristeći savremene tehnologije, ovo ostvarenje smo učinili dostupnim za nova gledanja kako bi i buduće generacije uživale u nezaboravnim scenama i replikama koje i dan-danas prepričavamo” izjavio je direktor Vip mobile-a, Dejan Turk.

Kao treći podvig u drugom ciklusu projekta Vip Kinoteka, digitalno restaurirana verzija filma „Nešto između“ reditelja Srđana Karanovića premijerno je prikazana za odabranu publiku prošle sedmice, u sali Makavejev u Jugoslovenskoj kinoteci. Kultno ostvarenje iz 1982. godine nastalo je u produkciji Centar filma, a kroz ljubavnu dramu oslikalo je period novog, urbanog životnog stila u Beogradu, između Istoka i Zapada, i ponovo je početkom decembra projektovano pred beogradskom publikom na premijeri kojoj su prisustvovali reditelj Karanović, scenograf Miljen Kreka Kljaković, kompozitor Zoran Simjanović, kao i članovi glumačke ekipe Gorica Popović i Petar Ilić Ćirilo. Srđan Karanović, koji je i koscenarista ove urbane melodrame o ljubavnom trouglu, napomenuo je da je „Nešto između“ bio najpopularniji film u njegovom opusu.

„Bio je otvoren, bogat, melodramatičan, smešan, zabavan i malo tužan. Sastojao se od svega onoga što se publici dopada“, rekao je Karanović.

„Nešto između“ osvojio je brojna priznanja, među kojima su čak četiri na Filmskom festivalu u Puli za najbolji scenario, kameru, mušku ulogu (Miki Manojlović) i kostim. Na Međunarodnom festivalu u Kanu, ovaj film je osvojio i Nagradu publike, uz nagrade žirija na festivalima u Bastiji i Valensiji. Film „Nešto između“, isto kao i seriju „Grlom u jagode“, izrazito karakteriše beogradski duh, ali Karanović ističe da se kao reditelj trudio da film ne liči na njegov kultni televizijski sadržaj.

Karanović je osim po ovom filmu upamćen i po brojnim drugim ostvarenjima i uvek je bio prilično glasan i oštar u svom odnosu prema filmskoj umetnosti: ovde možete pročitati jedan njegov intervju koji je izašao nekoliko godina pre filma “Nešto između”, ali koji govori o njegovom višedecenijskom radu i odnosu prema kinematografiji, mestu filma u lokalnom kulturnom prostoru, o snalaženju i stvaralaštvu koji se prožimaju. Zanimljivo je da je u sarajevskim Malim novinama još u oktobru 1960. godine izašao intervju sa “najmlađim filmskim režiserom u Jugoslaviji” u kojem upravo Srđan Karanović sa ekipom filmskog kluba iz Doma pionira snima na železničkoj stanici svoj film, a gde su mu kolege bili drugi učenici beogradskih osnovnih škola. I već tada je imao ideju o tome šta će snimati dalje.

Dubrovnik 1960 – Srdjan Karanovic daje uputstva (foto Male novine, izvor Yugopapir)

Jugoslav Pantelić je nakon projekcije u Jugoslovenskoj Kinoteci podsetio da je, posle „Petrijinog venca“ i „Mirisa poljskog cveća“, „Nešto između“ treći Karanovićev digitalno restaurirani film. U vreme premijere on je proizveden u svega nekoliko kopija, nedovoljno za potrebe tržišta: prikazivan je u čitavoj Jugoslaviji, a samo u Beogradu videlo ga je oko 200.000 ljudi. “Možete zamisliti koliko puta je ta traka bila ušnirana u projektore u bioskopima od Vardara do Triglava. Zbog toga je film bio u vrlo lošem stanju, ali mu je sada vraćen originalan izgled”, naposletku je istakao.

„Nešto između“ će beogradska publika imati priliku da pogleda u najboljem kvalitetu slike i tona na besplatnim projekcijama 14. decembra 2019. godine u dva termina, u 18 časova i u 20.30 časova. Svi zainteresovani ulaznice će moći da preuzmu na blagajni Kinoteke u Uzun Mirkovoj 1. Broj mesta je ograničen, a maksimalan broj ulaznica koji može da se preuzme je dve po osobi.