GOETHEFEST 2022: „Ljubav je nezaustavljiva“

Festival savremenog nemačkog filma GoetheFEST, koji jedanaesti put zaredom organizuju Goethe-Institut i Kulturni centar Beograda, ovog puta uz podršku ambasade SR Nemačke, održaće se od 8. do 11. decembra ove godine pod sloganom “Ljubav je nezaustavljiva”.

Goethe-Institut će tokom ovog festivala predstaviti sedam aktuelnih nemačkih igranih filmova na velikim platnima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

“Filmovi su uvek važni i pomoću njih lakše podnosimo događaje koji unose promene u naš život ili nam omogućuju da na sat ili dva pobegnemo od stvarnosti. Upravo u ovim teškim vremenima filmovi mogu da budu važniji nego ikad, jer otvaraju prostore za drugačije životne realnosti i osvetljavaju i kritične teme. Mogu da daju glas onim ljudima čije prisustvo u našim društvima često ni ne primećujemo. To je politička dimenzija koja u našem ovogodišnjem progamu možda najjasnije dolazi do izražaja u remek-delu Andreasa Drezena Rabije Kurnaz protiv Džordža Buša“, ističe Frank Bauman, direktor Goethe-Instituta Beograd.

“Lojalnost i izdaja, ljubav i smrt, snovi, prijateljstvo, domovina. Prošlost i budućnost: ovih sedam filmova, čija je selektorka kao i ranijih godina Sunčica Šido pokazuju šta pokreće ljude u celoj Nemačkoj. Estetski, ponekad i kritički, a uvek zanimljivo: 11. GoetheFEST 2022 pripoveda priče o ljudima i daje im glas. Doživite ovde u Srbiji fascinaciju i snagu filmova iz Nemačke”, poziva Bauman publiku na festival.

Selektorka Sunčica Šido, koordinatorka programa kulture Goethe-Instituta, kaže da festival otvara film reditelja Andreasa Klajnerta Dragi Tomase, omaž Tomasu Brašu, izuzetno uzbudljivoj stvaralačkoj ličnosti na umetničkoj mapi Istočne i Zapadne Nemačke – pravom anarhisti koji provocira društvo. “Braš je fenomen, pa reditelj i scenarista (Tomas Vendrih), tendenciozno ne prave klasičan biopik, pokušavajući da kreiraju likove na osnovu Brašovih originalnih dela i uspevaju da stvore poetsku atmosferu nalik onoj u Brašovim tekstovima i filmovima. Jedna od značajnih tema filma je snaga otpora. Braš je mali heroj koji ne pristaje na kompromise, totalni antikapitalista koji nikada ne miruje”, ističe Sunčica Šido.

Na programu festivala je i film Kokon Leoni Knipendorf, zajednička je projekcija Merlinke i GoetheFEST-a, lezbejski kompleksni coming of age film,o vrelom letu 2018. na Kotbuser Toru u Krojcbergu i prvim ljubavnim iskustvima četrnaestoogodišnje Nore, koji je premijerno je prikazan na Berlinalu 2020. u programskoj sekciji Generacija. “Topla i intimna ženska priča o prvom zaljubljivanju u multietničkom odnosno multikulturalnom urbanom miljeu pružiće nam temeljan uvid u proučavanje psihičkih, fizičkih i hormonalnih promena u pubertetu, koje nalikuju metamorfozi leptira, sa fantastičnom Lenom Urzendorfski u glavnoj ulozi. Ovaj film je specifičan u vizuelnom smislu i pažljivo ga gledajte. Mogla bi da vam promakne promena formata koja će označiti odrastanje”, navodi Sunčica Šido.

Kokon

U filmu Jok, u 15 scena života jednog para, ne radi se, prema reditelju Diteru Brigemanu, ni o čemu, osim o onome što čini život sa ili bez dece, u ili van odnosa. “Nije u pitanju šta je tema već na koji je način obrađena i to je ono radikalno novo u ovom filmu. Brigeman je opet tu sa, kao i obično, veoma originalnim idejama, izraženim pre svega kroz sjajne replike. Ana Brigeman je takođe tu, ispred kamere, ali i iza, kao ko-scenaristkinja. Cajtgajst miljea urbanih, obrazovanih, liberalnih levičara ponovo u epizodama. A opet sve novo i sveže”, kaže Sunčica Šido.

Prema njenim rečima, Svi pričaju o vremenu, nova i sveža nemačka feministička tragikomedija, debitantski je film i diplomski rad Anike Pinske na Nemačkoj akademiji za film i televiziju u Berlinu. “Precizna i pametna društvena drama o identitetu, poreklu i domu formirana je oko žena različitih generacija, obrazovanja i stilova života. Glavna protagonistkinja, na kraju svojih tridesetih odlazi sa svojom petnaestogodišnjom ćerkom na proslavu 60-og rođendana svoje majke. Jedna od tema odnosi se na put ka ostvarenju u dominantno ženskim profesijama i borbu za priznanje u svetu punom sujete. U fokusu je odnos između glavne protagonistkinje filma spram druge ženske pozicije – njene autoritativne mentorke. One se međusobno, naravno svaka sa svoje pozicije, propituju, kritikuju, podržavaju i unapređuju”, ističe Sunčica Šido.

Svi pričaju o vremenu

Sunčica Šido navodi da je poruka filma AEIOU, rediteljke Nikolet Krebic, da je ljubav kao sila prirode nezaustavljiva i da je reč o veoma slojevitom ostvarenju, u naznakama, u lekcijama o životu i ljubavi. “U centru je ženska požuda protiv društvenih normi. Objekat je muškarac. No, u ovom filmu ništa nije izvesno, kao sa slovom A kojim sve počinje: život, bol, spoznaja i ljubav. I dalje se može razvijati u beskonačno mnogo pravaca, jer A je oduvek bilo tu. Ona njemu kuva supu, on krade za nju brendiranu tašnu. Dobiće je, međutim, samo ako baci staru. Klopka pozicije moći jasna je od samog početka. Na kraju ostaje pitanje – da li je ovo odnos oslobođen svih normi, čak i emotivnih”, navodi Sunčica Šido.

“U filmu Rabije Kurnaz protiv Džordža Buša reditelj Andreas Drezen i scenaristkinja Lajla Štiler uspevaju da stvore politički triler i topao portret jedne temperamentne žene. Još jedan film iz takmičarskog programa Berlinala. Istinita priča o pravu i arbitrarnosti – jer borba majke za sina koga, zbog sumnje na terorizam, muče u Gvantanamu, jeste borba za demokratiju i protokol njenog neuspeha. Kad su ga uhapsili, njen sin je imao 19 godina. Film počinje njegovim pismom njoj. U konstelaciji neverovatno različitih ličnosti, advokata (Aleksander Šer) koji je precizan i strukturiran i domaćice turskog porekla u Nemačkoj (Meltem Kaptan) uzbudljivo je posmatrati na koji način se zbližavaju i kako postaju prijatelji udruženi u borbi za trijumf ljudskosti”, kaže selektorka.

Sunčica Šido najavljuje još jedan debitantski film, ostvarenje Olivera Kraha Devojke iz ruševina: Priča Šarlote Šuman, koji teži tome da posleratne godine u Nemačkoj sadržinski i formalno ispriča u novom ključu. “Narativ se vezuje za emancipaciju žena i seksualnu revoluciju. Film se trudi da razbije konvencije naracije i viđenog. I u ovom filmu centralna tema je ženska požuda. Kroz kolaž od osam takođe kolažnih epizoda, koje se razlikuju i u narativu i u slici, posmatramo i promišljamo jedan istorijski period savremenim pogledom. Savremeno osnaživanje žena u patrijarhalnom društvu još jedna je od centralnih tema u filmu koji je premijerno prikazan na Filmskim danima u Hofu gde je odmah osvojio, pored nagrade za najbolji kostim i scenografiju, posebno priznanje žirija za novi nemački bioskopski film”, zaključuje Sunčica Šido priču o programu festivala.

Devojke iz ruševina: Priča Šarlote Šuman