Da li imate preko 18 godina?

Glampiri: roman jedne generacije

Sa dramaturgom Vladanom Maksimovićem smo razgovarali o njegovom prvom romanu Glampiri, uzbudljivoj krvopijskoj priči o beogradskim hip milenijalcima. Izvol’te u salonu!

1
0

Iskoristili smo priliku da u poseti jednom zapuštenom ali izuzetno reprezentativnom međuratnom saloncu popričamo i sa dramaturgom i našim dugogodišnjim saradnikom Vladanom Maksimovićem. Povod je njegov roman prvenac Glampiri, priča o beogradskim hip vampirima koja izaziva znatiželju u književno umetničkim krugovima, a koju ćemo pokušati da vam približimo neposredno pred beogradsku promociju knjige zakazanu za sredu, 10. novembar u KC Gradu.

Za početak, kako si i čime se baviš ovih dana?

Dobro. Snalazim se u nebranom grožđu samopromocije i trudim se da zadržim svoj stalni posao pored svega što nose različiti napori da skrenem pažnju na svoj prvenac. Kao i svaki početak nije lako, ali se trudim da uživam u, kako bi se reklo, procesu.

Beogradska promocija neće biti prva promocija knjige?

Tako je. Prva promocija je bila u Novom Sadu u knjižari izdavača Zenit books pre nešto jače od mesec dana. Skoro sam imao i mini promociju u Beo šoping centru gde sam razgovarao sa devojkom u kostimu Snežane iz “Snežane i sedam patuljaka” i to je bilo zabavno, ali da, sve ove promotivne aktivnosti su usmerene ka beogradskoj promociju budući da je u pitanju vrlo beogradski roman.

Kako bi približio priču o Glampirima onima koji još uvek nisu pročitali roman?

Za mene su Glampiri ultimativni savremeni beogradski pop roman. Pun je lokalnih i popkulturnih referenci, pitak je, zabavan, brz, čita se u dahu i predstavlja posvetu jednoj generaciji, najpribližnije kasnim milenijalcima. Sama priča se tiče vampirske zaraze koja prvo zahvati grupu od nekoliko arty omladinaca i onda počinje da se širi gradom nekontrolisano izazivajući razne kontroverze kako među samim junacima tako i u društvu uopšte. Sve te volje i nevolje koje zaraza izazove služe da se predstavi složenost (beo)gradskog života a onda i našeg društva… Deluje možda pretenciozno kada ovako to predstavim ali je u suštini jako zabavna priča. Nešto što mi se provlači po glavi kada me neko pita za roman je to da je priča takva da ako je shvatiš previše ozbiljno – prevarićeš se, ali isto tako ako je shvatiš samo kao zezanje – opet ćeš se prevariti.

Kako je izgledao proces od ideje do trenutka kada se knjiga konačno našla u prodaji kao gotov proizvod?

Ideja je nastala pre nekih pet, šest godina još dok sam bio na faksu, ali sam joj se posvetio i počeo da radim pre neke tri godine. Dve godine mi je trebalo da je utanačim u roman u procepu drugih egzistencijalnih obaveza. Ništa mi nije bilo garantovano, sam književni svet mi je i sada prilična nepoznanica ali imao sam jaku potrebu da napišem tu priču, osećao sam da je važno da bude ispričana, znači ne ono za svoju dušu, nego za duše svih nas. (smeh) Kada sam završio tu neku treću ruku rukopisa skupio sam adrese svih mogućih izdavača i počeo da ih zasipam mejlovima u jeku korone što nije urodilo naročitim odzivom. Veliku zahvalnost dugujem profesoru Đorđu Milosavljeviću koji me je spojio sa Markom Srdanovićem iz Zenita koji je prvi zaista prepoznao Glampire kao nešto nesvakidašnje i osvežavajuće za naše prilike i uz neke sugestije napisao sam još nekoliko verzija i došli smo do onoga što je sada u knjizi.

Pored popkulturnih tu su i autentične lokalne beogradske reference. Kakav je odnos stvarnosti i fikcije u tom smislu u romanu?

Od popkulturnih je najvažnija ta vezana za film “Davitelj protivu davitelja”, što je u Glampirima preinačeno u ime njujorškog DJ dvojca Strangler VS Strangler koji predstavljaju glavni pokretač radnje a i nagoveštavaju kakvu priču čitalac može da očekuje. Druge reference su vezane direktno ili indirektno za različite lokalne supkulturne odrednice poput klubova i drugih mesta okupljanja, a onda i različitih lokalnih brendova. E sad, ovo je potpuno fiktivna priča već samom fantastičnom vampirskom premisom a onda i svim onim što ta premisa nosi, ali su ove konkretne reference u svojstvu deiluzionističkih momenata koji nam sugerišu da se celo to ludilo dešava baš ovde i baš nama, na tom i tom mestu u tim i tim patikama.

Naglašavaš taj momenat da su Glampiri generacijska priča?

Da, to mi je jako važno i to mi je bio jedan od osnovnih motiva za pisanje. Mnogo se značaja daje generacijama koje su odrastale osamdesetih gde se glorifikuje taj vakum pred raspad Jugoslavije i onda onim devedesetih gde se priča o toj izgubljenoj ratnoj generaciji, a na milenijalce se gleda kao na neke idiote o kojima ne vredi pričati ili čak o kojima nema šta da se priča. Tako da mislim da su Glampiri u tom smislu najbolji mogući demanti takvih stanovišta.

U paleti zanimljivih junaka knjige, Beograd se nameće kao grad-junak, jedan od glavnih.

Da. Glavni junaci su glampiri, odnosno ta četvoročlana ženska banda sa Sofijom kao heroinom i Hanom kao antiheroinom. Prijateljstvo i rivalitet njih dve je nešto što drži celu priču. Sa druge strane kao što je ova generacija zanemarena, tako je i taj grad u tom, odnosno ovom, vremenu zanemaren. Ja sam imao tu sreću ili samo okolnost da stignem i da izlazim u SKC i Akademiju pre nego što je zatvorena i da svedočim formiranju novih kultnih gradskih mesta poput Dragstora, tako da sam se trudio da povežem taj procep, a Beograd je neko svevideće oko u priči koja je sama cela smeštena praktično u njegovo jezgro.

Kakve su dosadašnje reakcije čitalaca?

Pa to je sa knjigom nezgodno, jer ima ljudi koji je sliste i onih koji je kupe i stave negde da sačeka neka bolja vremena, ali Glampiri se bukvalno čitaju za jedno veče ako nisi pospan. Imamo par lepih recenzija za sada, kolega Vladimir Kolarić me je oduvao svojim tumačenjem a drugi kolega Ognjen Lopušina je ostavi jedan izdašan prikaz na goodreads-u. Nekoliko book influensera je pisalo vrlo afirmativno o romanu, a meni su najznačajnije reakcije nekih bliskih ljudi koje su mahom sve pozitivne. Ipak, tek posle beogradske promocije očekujem da roman zaista zaživi a onda i da pristigne neki opipljiviji fidbek.

Roman ima Instagram profil i autentičan vizuelni identitet. Ko je zaslužan za to?

Moja drugarica, Jovana Bogdanović, vrhunska dizajnerka. U jednom trenutku kada sam već odmakao sa pisanjem napravila je tu jednu ilustraciju koja savršeno oslikava radnju Glampira i onda smo počeli da se dobacujemo ja njoj neki pasus ona meni ilustraciju i to je bilo jako zabavno a i učinilo je sam proces manje učmalim a više nalik borbi za neku našu stvar, bezazlenu i važnu. Onda smo uradili i stikere i razglednice koje mogu da se nabave u Valentini i karanfilu, tako da smo ušli u propagandu pre nego što je roman završen.

Gde mogu da se nabave Glampiri?

Za sada u svim Booka knjižarama u gradu i Beopolisu u Domu omladine, a van Beograda u knjižari izdavača, novosadskom Zenitu. Tu je i slide in the DM opcija, tako da svako zainteresovan može i da nam piše na Instagramu i dobije knjigu.

Beogradska promocija?

Radujemo se jako beogradskoj promociju u KC Gradu. Probaćemo da napravimo nešto između žurke i književne večeri. Za muziku je zadužena UBICA, a razgovor između urednika Marka Srdanovića i mene će moderirati prekaljena hajp devojka Vanja Ratković. Dakle, sreda 10. novembar u 19h KC Grad. Dođite po svoju porciju Glampira, hvala i prijatno!

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: