Da li imate preko 18 godina?

Tyrone Lebon: Reely and Truly

Tajron Lebon u svom tridesetominutnom filmu Reely and Truly ispituje predrasude o tome da fotografija predstavlja realnost trenutka u vremenu i posmatra sam čin fotografisanja kao neku vrstu sećanja koje nudi mutnu perspektivu zavijenu u pristrasnosti i sumnje.

0
0

Tajron se bavi istinama iza fotografske prakse koju je nasledio od svog oca Marka Lebon-a (na screenshot-u br. 1), jednog od fotografskih pionira u osnivanju kultnih modnih časopisa poput i-D i The Face, koji otvara film naracijom “Ovo je film o fotografiji, dakle, pre svega film o lažima. Takođe, o prirodi istine. I moguće, laž o laži.”

Ne bih rekao da je fotografija neminovno “lažna” kao medij, već da se tu mnogo više radi o poziciji sa koje posmatramo njenu istinitost. Pored toga, čudno je praviti film o fotografiji. Ono što ispitujete je istovremeno i alatka za ispitivanje. – Tajron Lebon

1-mark-lebon

Lebon je studirao antropologiju i želeo je da pravi dokumentarne filmove, ali je nakon diplomiranja na Masteru zbog lošeg finansijskog stanja morao kao part-time posao da asistira lokalnim fotografima. Kako sam kaže – desila mu se fotografska karijera – bez da je to implicitno želeo. Dugo vremena mu se po glavi vrzmala ideja da snimi dokumentarac o Mariju Sorentiju, sve dok se nekoliko godina kasnije nije preobličila u posete fotografima kojima se divio i u čiji je metod rada želeo da pronikne.

Juergen Teller je za mene oduvek bio enigma, a pogotovo me je intrigirala lakoća kojom se našao tačno između mode i umetnosti.

2-juergen-teller

Sve je počelo od Juergena Teller-a. Lebon je nekoliko puta odlazio u Nirnberg, Telerov rodni grad u južnoj Nemačkoj; zatim u Beč, zajedno sa Arakijem i na kraju u Veneciju, Kalkutu i London. Planirao je film o Teleru i tokom svih poseta je skoro pa imao celokupni potreban materijal.

Posle toga se ceo projekat rasplamsao, Grolsch Filmworks se udružio sa DoBeDo i Somesuch, i nastao je tridesetominutni dokumentarac Reely and Truly, gde je Tajron Lebon predstavio veliki broj savremenih fotografa, najčešće u intervjuima u intimnoj atmosferi njihovih domova ili studija. Pokušao je da u stilu cinéma vérité razotkrije njihove najdublje veze sa fotografskim medijem. Film stoga ima slobodnu strukturu sa nekonvencionalnim narativom, u formi vizuelne pesme.

Fotografi poput Juergena Teller-a, Sean Vegezzi-ja, Jason Evans-a, Line Scheynius, Ari Marcopoulosa, Asgera Carlsena, Petre Collins, Tim Barber-a, Peter Sutherland-a i drugih su stavljenji ispred objektiva kako bi otkrili deo svojih kreativnih procesa a nekima od njih je ovo bio prvi put da o tome javno pričaju.

3-vegezzi

Najznačajnija tačka u projektu, nakon što su svi intervjui bili završeni, bio je Lebonov poslednji dan u Njujorku sa Šonom Vegezijem, mladim fotografom koji ilegalno upada u zgrade i prostorije železničkih stanica. Šon je Lebona odveo na krov jednog nebodera gde su zajedno posmatrali zalazak sunca. To je bio savršen kraj snimanja celog filma; taj prelepi pogled, kako kaže Lebon, uz osećaj da sa Vegezijem u svakom trenu može da bude uhapšen.

Pogledajte film:

“Fotografija dokumentarca je ljubavno pismo analognim tehnikama foto i video zapisa, u doba uvelikog prelaska na digitalnu tehnologiju. Sniman je na svim dostupnim celuloidnim formatima (65mm, 35mm, super 16mm, 16mm i super 8mm) i kombinovan sa animacijom i grebanjem filma za koje su bili zaduženi Barry Kamen i Tajronov brat – Frank Lebon.” – Grolsch Filmworks.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: