Foto štafeta #9 – Prodor u intimni svet

Foto štafeta je rubrika Before After portala u kojoj predstavljamo fotografe iz regiona i njihove foto knjige / serije fotografija. Svaki od fotografa prikazuje jedan svoj projekat, odgovora na niz od 8 istih pitanja i predaje štafetu sledećoj osobi po svom izboru. Ideja je da se predstavi fotografska scena regiona, pa i šire, kroz stvaralačku i kolegijalnu prizmu. Svaka osma štafeta je početak novog ciklusa pri kom prekidamo loop i dodeljujemo je nekom novom! Drugu Foto-štafetu drugog ciklusa od fotografa Audrey Štecinja prešla je u ruke Ireni Fabri.

Ko si ti?

Osim suštih biografskih podataka koje mogu da navedem, dosta je teško dati odgovor na ovo pitanje. Taman kad mislim da sve znam od sebi, otkrijem nešto novo.

Na slici je Irena Fabri, autoportret

Šta je na fotografijama koje vidimo?

Dirk i Nera su par koji u nekom svom, čudno definisanom odnosu finkcionišu već dosta dugo vremena.  Na fotografijama je njihova potreba da i dalje istražuju sebe, da budu ono šta možda već jesu ili žele biti.

Gde je ova serija fotografija nastala?

Serija je nastala prošlog leta u Belgiji, gradu u kome oni žive.

Kada se to dešavalo?

Za vreme mog boravka u  GLO’ ART rezidenciji stvorila se mogućnost da nastavim razvoj svog, već započetog projekata “Talk to me”.

Čime si fotografisala?

Iako sam više puta pokušala da nateram sebe da dam šansu nekim drugim kamerama, neprevazidjena “kutija” koju uvek koristim, pa i ovog puta, je Pentax ME. Fiksni objektiv 50mm uslovljava me je da prilično razmišljam i budem strpljiva pre nego što se začuje “klik”.

Zašto si odlučila to da fotografišeš?

Dirka sam savim slučajno sreli u Mastrihtu. Nakon što sam ga uputila u projekat na kome radim, izrazio je želju da bude jedan od učesnika, koji će mi dopustiti da kroz fotografiju prikažem njegov psiholoski profil. Rekao mi je odmah da bi Nera sigurno bila zainteresovana da nam se pridruži. U startu, za mene je to bio poziv na izazov. Nikad ranije nisam fotografisala par, kao što nisam ni imala prilike da saradjujem sa nekim njihovih godina. Jako me je zanimalo šta je to šta žele da mi “daju” i zašto. Trudila sam se sa budem u ulozi posmatrača i ispratim njihov trenutak, neometajući ih.

Koja ideja stoji iza ovog projekta?

Kao što sam već pomenula, ovo je samo deo obimnog projekta koji je još uvek aktuelan. Polazna ideja je nešto poput prvog pitanja koje si mi postavila, ali sam ja izbegla odgovor (smeh). Reč je o suštini oko koje se svi vrtimo, a to je – “Ko smo mi?”. Moj zadatak je da odgovore koje usmeno dobijem prikazem kroz foto priču. Kako je reč o prodiranju u nečiji intimni svet, trudim se da moja saradnja sa modelima bude zasnovana na razmeni, a ne na uzimanju, tako da se nadam da sam ipak uspela da i ja njima nešto dam mimo “dobih fotografija”. Svakako, moram da naglasim da su svi učesnici na ovom projektu zaista hrabri ljudi, koja su spremni da se suoče pre svega sa samima sobom.

Kako si zadovoljna ishodom?

Zanimljivo je bilo kada sam serije profila, koje su sačinjene najčešće od oko 7-10 fotografija, pokazala prijateljici koja je psiholog. Zamolila sam je da na osnovu materijala pruži svoje vidjenje mojih modela. Bila sam iznenadjena sa koliko tačnosti je opisala njihove ličnosti. To je bila možda najbolja kritika koju sam ikad dobila. Vodila sam se idejom da učesnike ne guram u lične okvire vidjenja, već da sebe i tehnike koje koristim stavim u službu verodostojnog prikaza.

Sve fotografije iz ovog posta su vlasništvo Irene Fabri. Pogledajte sajt sa njenim radovima ovde, a njen Instagram profil ovde. Kome je Irena dala štafetu pogledajte na istom mestu za dve nedelje!