Foto-štafeta #79: Izmišljeni realizam Marije Strajnić

Foto-štafeta je rubrika Before After portala u kojoj predstavljamo fotografe iz regiona i njihove foto knjige/serije fotografija. Svaki od autora prikazuje jedan svoj projekat, odgovora na niz od 8 istih pitanja i predaje štafetu sledećoj osobi po svom izboru. Ideja je da se predstavi fotografska scena regiona, pa i šire, kroz stvaralačku i kolegijalnu prizmu. Svaka osma štafeta je početak novog ciklusa pri kom se petlja prekida, i dodeljujemo je nekom novom. Dvanaesti ciklus počinjemo sa našom fotografkinjom – Marijom Strajnić!

Na slici Marija Strajnić, ph. Feđa Ajković

Ko si ti?

Ja sam Marija Strajnić, od nedavno i Ajković; arhitekta, fotografkinja, ilustratorka, ne nužno tim redosledom. I još neka zanimanja tu nađu svoje mesto, ali da ne preterujem sa listom, pomisliće ljudi da imam neki poremećaj fokusa ili ličnosti (smeh).

Šta je na fotografijama koje vidimo?

Prikazaću nekoliko serija fotografija, svaka serija je celina za sebe. Ono što je zajedničko je da su sve te celine odredjene nekom ili temom, ili emocijom, ili formom, ili strukturom. Na taj način sam oduvek i posmatrala fotografije, kao deo neke sekvence, koje zajednički nešto znače ili govore.

Gde je ova serija fotografija nastala?

Svuda naokolo, kuda god se krećem, gde god da živim, šta god da radim…

Kada se to dešavalo?

Na ovo pitanje nema odgovora čak ni u sklopu pojedinačnih celina, jer su sve serije najčešće radjene tako što bih od raznih fotki, iz različitih vremenskih perioda, birala i redjala jednu do druge tako da nešto pričaju. Najčešće to nije vremenski uslovljeno, osim ako je vreme samo po sebi koncept, kao u npr. seriji kada sam bila trudna, gde je jasno kada su fotke načinjene. Dakle odgovor bi bio – sve na fotkama se dešavalo tokom moje mladosti, šire gledano.

Čime si fotografisala?

Najčešće nekim od svojim analognih aparata: Leicaflex, Olympus mju, Pentax MX, ili digitalnim Canon 5d, ili Instax mini polaroidom (možda najgorim fotoaparatom svih vremena haha). Neke su nastale i telefonskim aparatom. Dakle ne biram mnogo, najčešće fotkam onime što mi se nadje pri ruci.

Zašto si odlučila to da fotografišeš?

Svaku seriju iz drugih razloga, najčešće je to moj neki urodjeni nagon da beležim trenutke kroz koje prolazim. A onda, pošto je nemoguće u isto vreme živeti trenutak i fotkati ga, pokušavam kroz te foto narative, slažući ih, da dodjem do iskrenih emocija koje osećam ili do neke poruke ili nekog koncepta, koje želim da prenesem. Uvek mi se svidjao potencijal poetike koja može da se rodi iz nečeg toliko realnog kao što su fotografije. Zato sam nazvala ovu foto-štafetu Izmišljeni realizam. Jer se projektuje neka nova realnost, koja je istinita iako ne postoji sama po sebi.

Koja ideja stoji iza ovog projekta?

Iza svih ovih projekata stoji ideja da se istraži arhitektura fotografskih celina. Da se fotografije gledaju kao što se čitaju priče ili kao što se sluša pesma. Da budu više linija a manje tačka. Pokušaj da fotografije pomalo ožive i pokrenu se. Možda je to previše očekivati od nečega tako statičnog poput fotografija, ali vredi pokušati jer se, čini mi se, stvaraju neki novi svetovi.

Kako si zadovoljna ishodom?

Zadovoljna sam uvek kada zaokružim neku ideju ili prenesem neki osećaj, tako da sam srećna sa ishodom.

Sve fotografije iz ovog posta su vlasništvo Marije Strajnić. Njene radove pogledajte ovde. Zapratite je na Instagramu ovde. Na istom mestu za dve nedelje pogledajte kome je Marija predala štafetu!