Foto-štafeta #68 Lucije Rosc: Identični blizanci

Foto-štafeta je rubrika Before After portala u kojoj predstavljamo fotografe iz regiona i njihove foto knjige/serije fotografija. Svaki od fotografa prikazuje jedan svoj projekat, odgovora na niz od 8 istih pitanja i predaje štafetu sledećoj osobi po svom izboru. Ideja je da se predstavi fotografska scena regiona, pa i šire, kroz stvaralačku i kolegijalnu prizmu. Svaka osma štafeta je početak novog ciklusa pri kom se petlja prekida, i dodeljujemo je nekom novom. U jubilarnom desetom ciklusu, peta predaja štafete dogodila se izmedju Lane Špiler i Lucije Rosc. Iz letnje senke u imaginarijum prošlosti!

Na slici Lucija Rosc, Ph. Matic Pandel

Ko si ti?

Lucija Rosc. Diplomirala sam fotografiju 2018. na VISTu u Ljubljani. Imala sam 5 samostalnih izložbi i učestvovala na nekoliko grupnih, u Sloveniji kao i u inostranstvu. Moj rad je bio izložen kao deo ciklusa izložbi Prepih u Muzeju Savremene Umetnosti u Ljubljani. Izlagala sam i sa Art kolektivom NIMIDABI pri Fotopub festivalu u Novom mestu. Pored ovoga, bila sam deo postavki sledećih galerija: Galerija P74, Nacionalni muzej Slovenije, Photon galerija, Cirkulacija2, DobraVaga, GT22, Aksioma, Galerija Fotografija… Trenutno završavam Master studije iz Fotografije pri Fakultetu Lepih Umetnosti i Dizajna u Ljubljani.

Šta je na fotografijama koje vidimo?

To je projekat koji sam napravila 2018/2019 i bavi se mojim ocem i njegovim identičnim bratom blizancem.

Gde je ova serija fotografija nastala?

Hmm, na nekoliko različitih mesta – na tavanu, garaži, kuhinji, mojoj devojačkoj sobi u roditeljskoj kući, itd. Sve u svemu, sve je nastalo u mom rodnom gradu, Mozirje.

Kada se to dešavalo?

Počelo je kao projekat za fotografski predmet pri ALUO, početkom novembra 2018. godine, dok je veći deo rada nastao tokom 2019. Ovo je projekat koji nema kraj, tako da se odvija sve vreme.

Čime si fotografisala?

Fotkala sam svojim full frame digitalnim aparatom, ali sam takodje često koristila i skener. Pored toga, veliki deo materijala pripada mom ocu i mom stricu.

Zašto si odlučila to da fotografišeš?

Kao što sam već pomenula, sve je počelo zbog zadatka koji sam dobila pri ALUO – tema našeg 1. i 2. semestra MA studija bila je “bazen”, koja me je nagnala da razmišljam o genetskom bazenu i svojoj porodici (moj rad se najčešće bazira na mom detinjstvu, mojoj porodici, ljudima sa kojima sam odrasla…). Došla sam na ideju da povežem sećanja svog oca i mog strica, koji su identični blizanci, vrlo bliski i povezani na mnoge načine.

Koja ideja stoji iza ovog projekta?

Dok prelistavam porodične albume ja punim fioke svog pamćenja. Smešno je kako rasporedjujemo sećanja o drugima i često ih mešamo sa našim sopstvenim. Tražila sam predmete, interesovanja, sećanja i nekoliko različitih dogadjaja iz mladosti mog oca i njegovog brata. S obzirom da su identični blizanci, svo to istraživanje bilo mi je još interesantnije. Zanimalo me je ko je bio moj otac, kakav je bio moj stric, kako su provodili dane kada su bili mladi i da li su zaista baš toliko povezani, da li su zaista jedna osoba u dva tela? Odrasli su u malom gradu po imenu Luče, u Sloveniji, i interesovanja su im bila slična a možda čak i ista, čitali su stripove, zanimali se za statistiku i sve vrste sportova (posebno stoni tenis i šah), sakupljali markice…

Kada su bili u vojsci, izgradili su model Ajfelovog tornja od šibica, bili deo amaterskog radija. Voleli su da crtaju. Išli su zajedno i u osnovnu i u srednju školu i na fakultet, i ni jedan od njih nije završio studije. Kada im je rođendan, takmiče se ko će prvi nazvati ovog drugog i čestitati rodjendan. Obožavaju društvene igre. Iako sama ni ne žive u istom gradu, imaju vikendice jednu do druge. Do dosta skoro, kupovali su iste automobile, samo je boja bila drugačija. Kada se moj otac razboleo, stric je nakon godinu dana oboleo od iste bolesti. Kada sam proučavala njihove arhive, našla sam raznorazne zanimljive predmete iz njihovog detinjstva (knjige, školske torbe, fotografije, albume sa markicama iz celog sveta, sveske, crteže, slike…), tako da sam poželela da prikažem neke od tih predmeta i fotografija i upoznam ih u vremenu kada još uvek nisam bila rodjena. Želela sam da prikažem neke od krucijalnih interesovanja koja su ih oblikovala.

Drugi deo projekta, to jest razvoj, baziran je na njihovoj kreativnosti. Pripremila sam izmišljenu izložbu i napisala izmišljeni CV, plus “knjigu svih radova i naslova koje su izlagali”. Napravila sam skulpture, fotografije, 3D fotografije itd, i to sve je predstavljalo moju ideju o njihovoj umetnosti i kakva bi ona bila da su postali umetnici. Takođe sam zamolila svoju prijateljicu da napiše tekst za izložbu i uvod u njihov imaginarni rad.

Kako si zadovoljna ishodom?

Ima dosta toga (smeh), ali nadam se da sam pojasnila dovoljno nekome ko nije direktno upućen, a ko želi da razume. Sve u svemu, zadovoljna sam rezultatom i motivisana da nastavim rad na ovome (uskoro!).

Sve fotografije iz ovog posta su vlasništvo Lucije Rosc. Njen Instagram zapratite ovde. Na istom mestu za dve nedelje pogledajte kome je Lucija predala Foto-štafetu!