Foto-štafeta #4 – Arhitektura neba i okeana

Foto štafeta je rubrika Before After portala u kojoj predstavljamo fotografe iz regiona i njihove foto knjige / serije fotografija. Svaki od fotografa prikazuje jedan svoj projekat, odgovora na niz od 8 istih pitanja i predaje štafetu sledećoj osobi po svom izboru. Ideja je da se predstavi fotografska scena regiona, pa i šire, kroz stvaralačku i kolegijalnu prizmu. Ovonedeljnu štafetu dodelila je Ivana Tešić, fotografkinji Sofiji Modošanov.

Ko si ti?

Ovo je zapravo vrlo teško filozofsko pitanje na koje još uvek tražim odgovor. Ako zaobiđemo filozofiju, ja sam samo Sofija Modošanov, fotografkinja i studentkinja master studija na FPU.

Na fotografiji je Sofija Modošanov, ph. Ivan Kačavenda

Šta je na fotografijama koje vidimo?

Na fotografijama je serija diptiha „Obodi”, odnosno moje impresije i neka vrsta paralele priobalnog istoka i zapada severnoameričkog kontinenta.

Gde je ova serija fotografija nastala?

U SAD, na ostrvu Long Beach Island ‒ na Atlantskom okeanu i u Kaliforniji ‒ na Tihom okeanu.

Kada se to dešavalo?

U periodu od početka jula do kraja oktobra 2016, kada sam otišla sama na Work&Travel program za jeftinu radnu snagu. Prva 3 meseca provela sam u New Jersey‒u, sa povremenim izletima u obližnje gradove, a ostatak sam proputovala jugom i zapadom kontinenta.

Čime si fotografisala?

Canonom A1, uglavnom s Kodakovim filmovima (Color Plus, Portra i crno‒belim TX i TMax). Neke sam ponela iz Srbije, a neke sam, na svoje veliko ushićenje, poručila preko čuvenog B&H Photo Video Store. Neiskustvo u putovanju avionom i skeniranje prtljaga (u kom su bili filmovi) na aerodromima, koštalo me je pojačanog zrna na nekim filmovima, što u pojedinim slučajevima i nije tako loše.

Zašto si odlučila to da fotografišeš?

Pošto sam prva 3 meseca boravila na ostrvu s kojeg nije bilo lako preći na drugu stranu mosta, fotografija ‒ osim što je moj poziv i potreba ‒ bila je veliko opuštanje i beg od naporne svakodnevice, kada sam imala poneko slobodno jutro ili popodne. Osim toga, celo ovo putovanje bilo je veliko iskustvo za mene i jednostavno je moralo biti zabeleženo. Fotografisala sam sve što me je uzbuđivalo i inspirisalo, a to je pretežno bio Okean kojim sam bila fascinirana. Okeanska klima i priroda koju ona stvara bila je za mene jedinstvena i ne‒viđena do tad. Čitava ta arhitektura neba i okeana; iznenadne kiše i uragani na istočnoj obali, i suša na zapadnoj. Beskrajne peščane plaže s jedne, a stenovite razuđene i strme s druge strane…

Što se konkretno ove serije tiče, izbor i kombinovanje diptiha usledilo je po dolasku, kada su se utisci sabrali, filmovi skenirali i pozitivi upoređivali i razvrstali.

Koja ideja stoji iza ovog projekta?

Kao skoro svaki moj rad, i ovaj svojevrsni likovni kolaž je takođe neka vrsta introspekcije. Ali, retrospektivna, jer sam tek pregledanjem materijala nakon povratka uvidela slične motive na fotografijama. Tada sam shvatila mnogo više o svom boravku tamo – ne ideja, već potreba za slobodom bila je velika. Otuđenje i nostalgija bili su dominantni. Otuda i ovaj blagomelanholični izraz; poigravanje sa crno-belim i kolor pejzažima kao odraz previranja nostalgije i uživanja, ali i težnja ka obodima kao pogledu ka nečemu preko.

Kako si zadovoljna ishodom?

Ja nikada nisam potpuno zadovoljna svojim radom.

Sve fotografije iz ovog posta pripadaju Sofiji Modošanov i mogu se pogledati na njenom Instagram-u ovde. Kome je Sofija predala štafetu, pogledajte za dve nedelje na istom mestu!